Лођ

трећи град Пољске и главни град истоименог војводства

Лођ (пољ. Łódź, изговор: /'wuʨ/, О овој звучној датотеци слушај ) је по величини трећи град Пољске и главни град истоименог војводства. Налази се у централном делу земље, око 120 km југозападно од Варшаве. Представља пољски центар текстилне, електронске као и индустрије играчака. Број становника Лођа стално опада због дугогодишње привредне кризе у региону, иако посједује универзитет и филмску академију и представља јако културно средиште Пољске. Године 2016. имао је 698.688 становника.[1]

Лођ
пољ. Łódź
Пиотрковска улица
Железничка станица Лођ Фабрична
Палата Познански, Музеј Лођа
Црква Силаска Светог Духа
Księży Młyn
Бела Фабрика
Центар Мануфактура

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство лођско
Становништво
Становништво
 — 2016.698.688
 — густина2.382,57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 46′ 37″ С; 19° 27′ 17″ И / 51.776844° С; 19.454722° И / 51.776844; 19.454722
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина162–278 m
Површина293,25 km2
Лођ на карти Пољске
Лођ
Лођ
Лођ на карти Пољске
Поштански број90-001 - 94-413
Позивни број(+48) 42
Регистарска ознакаEL
Веб-сајт
http://www.lodz.pl/
Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa).

Историја

уреди

Лођ је основан у 15. веку. Владислав II Јагело доделио му је статус града 1423. Након Друге деобе Пољске 1793. ушао је у састав Прусије. Током 1806. ушао је у састав Наполеоновога Варшавскога војводства. Од 1815. у саставу је Конгресне Пољске, која је била у персоналној унији са Руском Империјом. Развоју Лођа велики допринос дало је 1850. укидање царинских баријера са Руском Империјом.[2] Град је брзо постао други град по величини у Конгресној Пољској. Најинтензивнији период индустријскога развоја десио се 1870–1890. Већина индустријалаца била је јеврејског порекла.[3] Јевреји су 1897. чинили 31% становништва Лођа. Лођ је постао и центар јакога социјалистичкога покрета, тако да је штрајк 1892. парализирао већину индустријских погона. Био је поприште руско-немачких борби 1914. Након Првога светскога рата уследио је период стагнације због Царинског рата са Немачком, Велике депресије и Октобарске револуције, која је Лођ лишила великога источнога тржишта. У граду је током 1931 било 52% Пољака, 33% Јевреја и 14% Немаца.[4]

Нацистичка Немачка је окупирала град на почетку Другог светског рата. За време рата град је био припојен Немачкој. У њему су нацисти образовали Лођски гето за Јевреје. Данас је важна раскрсница путева.[5]

Демографија

уреди
Демографија
1946.1995.2000.2005.2010.2012.
496.929823.215793.217767.628737.098718.960

Партнерски градови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Lođ”. Приступљено 29. 1. 2021. 
  2. ^ „Lodz city authorities decide to sell airport”. Приступљено 29. 1. 2021. 
  3. ^ „Łódź: A City Built on Peaceful Co-Existence”. Приступљено 29. 1. 2021. 
  4. ^ „City of Lodz”. Приступљено 29. 1. 2021. 
  5. ^ „Łódź”. Приступљено 29. 1. 2021. 

Спољашње везе

уреди