Отворите главни мени

Летње рачунање времена

  Земље које прелазе на летње рачунање времена
  Земље које су некада прелазиле на летње рачунање времена
  Земље које никад нису прелазиле на летње рачунање времена

Летње рачунање времена (енгл. daylight saving time – DST; или само летње време) или летње указно време, је договор по којем се преко лета часовник помера да би послеподнева имала више дневног светла него преподнева. Спроводи се тако што се службено време помери унапред у позну зиму или рано пролеће, а врати назад у јесен. Време се обично помера за један сат, али тачан број часова и датуми измена се одређују локално, и подложни су променама. Овакво подешавање доприноси бољем прилагођавању и већем искоришћавању дана и штедње енергије.[1][2] Летње указно време се најчешће користи у умереном појасу, због значајније разлике између дужине обданице (дневног светла) у различитим годишњим добима, док се у тропско-екваторском региону и поларним подручјима мање користи.[3] Мањина светске популације користи ДСТ, јер га Азија и Африка генерално не поштују.

Датум и време почетка и престанка летњег рачунања времена није стандардизован на нивоу света и начелно се разликује од државе до државе (мада је ЕУ ово регулисала а већина земаља Европе укљ. Србију је то преузела). Померање времена се у већини случајева врши у ноћи између суботе и недеље и то у 2 ч. - како би се умањио негативан утицај додатног или недостајућег сата на радно становништво, редове вожње и сл. На северној хемисфери, летње време почиње на пролеће, а завршава се на јесен. На јужној хемисфери, почетак и крај летњег времена је обрнут од северне. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.

ОбразложењеУреди

Индустријализирана друштва обично прате распоред који се заснива на сату за дневне активности које се не мењају током године. Време дана када појединци почињу и завршавају посао или школу и координација масовног превоза, на пример, обично остају константни током целе године. Насупрот томе, дневне рутине аграрног друштва за рад и лично понашање су у већој мери зависни од дужине дневних часова[4][5] и од синодичког дана, који се мења сезонски због Земљиног нагиба осе. Северно и јужно од тропских подручја дневна светлост траје дуже лети и краће зими, а ефекат постаје већи што се више посматрач удаљава од тропа.

Синхроним ресетовањем свих сатова у региону на један сат испред стандардног времена, појединци који прате такав целогодишњи распоред будиће се сат времена раније него што би иначе; они ће започети и завршити свакодневне радне рутине сат времена раније, и оно ће имати на располагању додатни сат дневне светлости након активности у току радног дана.[6][7] Међутим, они ће имати један сат дневне светлости мање на почетку сваког дана, што ће политику учинити мање практичном током зиме.[8][9]

Док се времена изласка и заласка сунца мењају отприлике једнако као и годишња доба, заговорници летњег рачунања времена тврде да већина људи преферира повећање броја дневних сати након типичног „девет до пет” радног дана.[10][11] Поборници такође тврде да ДСТ смањује потрошњу енергије тако што смањује потребу за осветљењем и грејањем, мада је стварни ефекат на укупну потрошњу енергије у великој мери оспорен.

Манипулација временом на вишим географским ширинама (на пример у Исланду, Нунавуту, Скандинавији или Аљаски) има мали утицај на свакодневни живот, јер се дужина дана и ноћи екстремније мења током сезоне (у поређењу са другим географским ширинама), а стога су време изласка и заласка сунца значајно ван фазе са стандардним радним временом без обзира на манипулације сата.[12] ДСТ се такође мало користи за локације у близини екватора, јер ове регије имају само малу варијацију дневне светлости током године.[13] Ефекат такође варира у зависности од тога колико је источно или западно место у његовој временској зони, при чему локације даље на исток унутар временске зоне имају више користи од ДСТ него локације даље на запад у истој временској зони.[14]

ИсторијаУреди

 
Древни водени сат који дозвољава да дужина сата варира са сезоном

Древне цивилизације су прилагођавале дневне распореде сунцу флексибилније него што то ДСТ чини, често делећи дневну светлост на 12 сати, без обзира на дневно време, тако да је сваки дан у пролеће постајао све дужи и краћи током јесени.[15] На пример, Римљани су мерили време воденим сатовима који су имали различите скале за различите месеце у години; на географској ширини Рима, трећи сат од изласка сунца (hora tertia) почео би у 09:02 синодичког дана и трајао је 44 минута на зимском солстицију, али је при летњим солстицију почињао у 06:58 и трајао 75 минута.[16] Од 14. века надаље, једнаке дужине грађанских сати замењују неједнаке, тако да грађанско време више не варира по сезони. Неједнаки сати су и даље кориштени у неким традиционалним окружењима, као што су манастири на Светој Гори[17] и у свим јеврејским церемонијама.[18]

Бенџамин Френклин је објавио пословицу „рано у кревет и рано устајање чини човека здравим, богатим и мудрим”,[19][20] а објавио је и писмо у Журналу Париза током свог боравка као амерички изасланик у Француској (1776–1785) сугеришући да Парижани штеде на свећама тако што ће устајати раније да би користили јутарњу светлост.[21] У сатири из 1784. године предложио је опорезивање прозорских капака, рационирање свећа и буђење јавности звоњавом црквених звона и испаљивањем топова при изласку сунца.[22] Упркос широко присутној заблуди, Франклин у ствари није предложио ДСТ; Европа током 18. века није чак ни одржавала прецизне редове вожње. Међутим, то се променило, јер су жељезнички транспорт и комуникацијске мреже захтевали стандардизацију времена, на начин непознат у Франклиново доба.[23]

Европа и АмерикаУреди

СрбијаУреди

Почетак летњег рачунања времена последње недеље у марту, када се казаљке померају сат унапред
Завршетак летњег рачунања времена последње недеље у октобру, када се казаљке враћају сат уназад

Летње рачунање времена у Србији почиње последње недеље у марту у 2 ч. (након 01:59:59 СЕВ следи 03:00:00 СEЛВ), а завршава се последње недеље у октобру (када након 02:59:59 СЕЛВ следи 02:00:00 СЕВ.

Србија је почела да користи летње рачунање времена први пут 27. 3. 1983.[26] Од 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра и то на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Daylight Saving Time "fall back" doesn't equal sleep gain”. Harvard Health Publishing. Harvard Health Publishing. новембар 2013. Приступљено 14. 10. 2018. 
  2. ^ „Adjusting to Daylight Savings Time”. www.medicalwesthospital.org. Приступљено 3. 2. 2019. 
  3. ^ „Decretos sobre o Horário de Verão no Brasil” (на језику: Portuguese). Time Service Dept., National Observatory, Brazil. 16. 9. 2008. 
  4. ^ „Daylight savings time”. Session Weekly. Minnesota House Public Information Office. 1991. Приступљено 7. 8. 2013. 
  5. ^ „Single/Double Summer Time policy paper” (PDF). Royal Society for the Prevention of Accidents. октобар 2006. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 9. 2012. 
  6. ^ Hudson, G. V. (1895). „On seasonal time-adjustment in countries south of lat. 30°”. Transactions and Proceedings of the New Zealand Institute. 28: 734. 
  7. ^ Seize the Daylight. стр. 115—118. 
  8. ^ Gurevitz, Mark (7. 03. 2007). „Daylight saving time”. Order Code RS22284. Congressional Research Service. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2014. 
  9. ^ Handwerk, Brian (6. 11. 2011). „Permanent Daylight Saving Time? Might Boost Tourism, Efficiency”. National Geographic. Приступљено 5. 1. 2012. 
  10. ^ Mikkelson, David (13. 03. 2016). „Daylight Saving Time”. Snopes. Приступљено 17. 10. 2016. 
  11. ^ „100 years of British Summer Time”. National Maritime Museum. 2008. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2014. 
  12. ^ „Bill would do away with daylight savings time in Alaska”. Peninsula Clarion. 17. 03. 2002. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2013. Приступљено 5. 1. 2013. »"Because of our high latitudinal location, the extremities in times for sunrise and sunset are more exaggerated for Alaska than anywhere else in the country," Lancaster said. "This makes Alaska less affected by savings from daylight-saving time."« 
  13. ^ Rosenberg, Matt (2016). „Daylight Saving Time (Also Known as Daylight Savings Time)”. About. Приступљено 17. 10. 2016. 
  14. ^ Swanson, Anna (11. 03. 2016). „Why daylight saving time isn't as terrible as people think”. The Washington Post. Приступљено 27. 03. 2018. 
  15. ^ Berthold (1918). „Daylight saving in ancient Rome”. The Classical Journal. 13 (6): 450—451. 
  16. ^ Jérôme Carcopino (1968). „The days and hours of the Roman calendar”. Daily Life in Ancient Rome: The People and the City at the Height of the Empire. Yale University Press. ISBN 978-0-300-00031-3. 
  17. ^ Robert Kaplan (2003). „The holy mountain”. The Atlantic. 292 (5): 138—141. 
  18. ^ Yitzhak, Hertzel Hillel (2006). „When to recite the blessing”. Tzel HeHarim: Tzitzit. Nanuet, NY: Feldheim. стр. 53—58. ISBN 978-1-58330-292-7. 
  19. ^ Manser, Martin H. (2007). The Facts on File dictionary of proverbs. Infobase Publishing. стр. 70. ISBN 9780816066735. Приступљено 26. 10. 2011. 
  20. ^ Benjamin Franklin; William Temple Franklin; William Duane (1834). Memoirs of Benjamin Franklin. McCarty & Davis. стр. 477. Приступљено 20. 10. 2016. 
  21. ^ Block, Seymour Stanton (2006). „Benjamin Franklin: America's inventor”. American History. 
  22. ^ Benjamin Franklin, writing anonymously (26. 4. 1784). „Aux auteurs du Journal”. Journal de Paris (на језику: French) (117): 511—513.  Његово прво објављивање било је у часопису „Économie” у фанцуском преводу. Ревидирана енглеска верзија [од 13. фебруара 2009] се обично назива „Економски пројекат”, што није Франклинов наслов; погледајте A.O. Aldridge (1956). „Franklin's essay on daylight saving”. American Literature. 28 (1): 23—29. JSTOR 2922719. doi:10.2307/2922719. 
  23. ^ Zerubavel, Eviatar (1982). „The standardization of time: a sociohistorical perspective”. The American Journal of Sociology. 88 (1): 1—23. doi:10.1086/227631. 
  24. ^ „Политика - Русија вратила зимско, Донбас прешао на московско време”. www.politika.rs. Приступљено 12. 02. 2017. 
  25. ^ „Daylight Saving Time 2018 in the United States”. www.timeanddate.com (на језику: енглески). Приступљено 15. 12. 2018. 
  26. ^ „РТС - Летње рачунање времена.”. www.rts.rs. Приступљено 26. 03. 2011. 

ЛитератураУреди

  • Bartky, Ian R. (2007). One Time Fits All: The Campaigns for Global Uniformity. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5642-6. 

Спољашње везеУреди