Света Гора

Света Гора (грч. Άγιο Όρος) је један од центара православног света. Налази се на полуострву Халкидики (Егејска Македонија) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три полуострва Халкидикија — Атосу.

Аутономна монашка република Света Гора грч. Αὐτόνομη Μοναστικὴ Πολιτεία Ἁγίου Ὄρους
Застава Грб
Матична држава	Грчка
Главни град	Кареја
Службени језик	грчки мањински: црквенословенски српски руски бугарски румунски грузински
Владавина
Историја
Географија
Површина	‍
— укупно	335,36 км2
Становништво	‍
— 2011.	1.830
— густина	5,45/км2
Економија
Валута	евро
— стоти део валуте	‍цент‍
Остале информације
Временска зона	UTC +2 (CET) UTC +3 (CEST)
Интернет домен	‍.gr и .eu‍
Позивни број	+30 23770

Света Гора

Карта манастира на Светој Гори
Светска баштина Унеска
Званично име	Планина Атос
Место	Егејска Македонија, Грчка
Координате	40°09′26″ СГШ; 24°19′35″ ИГД
Критеријум	културна и природна: i, ii, iv, v, vi, vii
Референца	454
Упис	1988. (12. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/454
[уреди на Википодацима]

Света Гора

Света Гора на карти Грчке

Света гора, излазак Сунца, поглед из Сартија

Атос 3Д

Атос је планина и полуострво у северној Грчкој (на грчком Άγιο Όρος (Ayio Oros што на српском значи „Света гора“), или Ἅγιον Ὄρος (Hagion Oros) на класичном грчком). Атос је седиште 20 православних манастира и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је монасима дозвољено да живе на Светој гори, а тренутно на њој живи око 2.000 монаха. Полуострво, источни крак већег полуострва Халкидикија дугачко је 60 km, а ширина му је 7 до 12 km и има површину од 390 km², с планином Атос, чије стрме, густо пошумљене падине, досижу висину до 2.033 m.

Егејско море које окружује полуострво може бити врло опасно. Персијски цар Ксеркс I наредио је да се ископа канал преко превлаке да би омогућио пролаз своје флоте 482. п. н. е.

Легенда

По једном старом предању Богородица је пловила са Светим апостолом Јованом из Јопе у Кипар да посети епископа Лазара. Када је олуја скренула брод с курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира Ивирон. Богородица је изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог сина, Исуса Христа, да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.

Историја

Света гора је као манастирска заједница формално основана 963. године, када је монах Атанасије основао манастир Велику Лавру, данас највећи и најзначајнији од 20 манастира. Манастир је уживао заштиту византијског цара током следећих векова па је његово богатство и имање непрестано расло. Света гора се осамосталила за време византијског цара Василија I. Четврти крсташки рат с почетка 13. века довео је нове католичке господаре због којих су светогорски монаси били присиљени да траже заштиту од папе Иноћентија III, до обнове Византијског царства. Каталонски плаћеници (алмогавери) су је опљачкали с у првој деценији 14. века.

Када је Византијско царство пропало у 15. веку, власт над Светом гором преузело је исламско Османско царство. Османлије су удариле велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света гора оживела у 19. веку захваљујући поклонима и доласком многих монаха из православних земаља, као што су Русија, Бугарска, Румунија и Србија и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године 1912, за време Првог балканског рата, Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после Другог светског рата.

Према грчком уставу, Планина Атос (Власт Свете горе) је политичка самоуправа 20 главних манастира који чине Свету заједницу која управља територијом, а главни град и административни центар, Кареја, такође је и седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света гора је под директном јурисдикцијом васељенског патријарха из Цариграда. Поред манастира постоје 12 скитова, мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом, након што постану монаси, постају такође и грчки држављани без икаквих формалности. Световњаци могу да посете Свету гору, али уз посебну дозволу.

Женама је приступ полуострву потпуно забрањен; чак су и женке домаћих животиња забрањене (с изузетком, кажу, мачака и кокошака које легу јаја од чијих жуманаца се праве боје које се користе у иконописању). Међутим, за време Грчког грађанског рата, Атос је пружао уточиште избеглицама, међу којима су биле жене и девојчице.

У данашње време, манастири Свете горе су неколико пута били погођени пожарима, нпр. у августу 1990. и марту 2004, када је ватра прогутала велики део српског манастира, Хиландар. Због усамљених локација манастира, често на брдима, и због немогућности пружања адекватне противпожарне заштите, штете које су изазвали пожари су често врло велике.

Православни партријарх Александрије, Петар VII, заједно са 16 особа, погинуо је кад се хеликоптер срушио у Егејско море на путу за Свету гору.

Језици

Грчки језик је у општој употреби у свим грчким манастирима, али се у неким манастирима говори другим језицима: у Светом Пантелејмону руски (35 монаха), у Хиландару српски (46), у Зографу бугарски (15), а у скитовима Продромос и Лаку румунски (64). Данас многи грчки и други монаси говоре енглески.

Издавање поштанских марака

У зиму 1915/1916. године савезничке снаге су планирале искрцавање на Свету гору. У ишчекивању искрцавања припремили су серију поштанских марака које је требало да се издају 25. јануара 1916. ради употребе привремене владе монашке републике.

Ове марке су штампане на табацима од 12 комада (3 реда по 4), а штампане су на носачу авиона HMS Ark Royal. Марке су имале шест вредности, почев од једног шилинга, и све су штампане црно-бело, али на различитим врстама папира.

Марке су имале четвртасти рам с именом „Брдо Атос“ на дну на енглеском, лево на руском, а десно на грчком. На врху је писало „Теократија“, на енглеском. Вредност марака је била у сваком углу, на енглеском у доњим угловима, грчком на горњем левом и руском на горњем десном углу. У унутрашњем делу налазио се двоглави византијски орао с ликом Богородице са Христом на грудима, у овалу.

Ове марке нису имале званичан статус али спадају у категорију марака које су припремљене а неиздате.

Две занимљивости су везане за ове марке:

• То су једине марке које су имале вредности и натписе на три различита језика.
• То су биле једине марке које су припремљене на једном ратном броду за време рата.

Уметничко благо

Атоски манастири поседују богате ризнице непроцењивог средњовековног уметничког блага, укључујући иконе, литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске хрисовуље, свете мошти и друго. Донедавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно Европска унија основала фонд који је почео да уређује, штити и поправља ово благо. Многе православне земље такође су почеле да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.

Двадесет манастира са самоуправом

Манастир Хиландар

Манастир Пантелејмон

По подацима из 2001. на Атосу је живело 2.262 становника, од којих су већина монаси.

На Светој гори се налази 20 манастира.

1. Манастир Велика Лавра (64 монаха)
2. Манастир Ватопед (163)
3. Манастир Ивирон (71)
4. Манастир Хиландар (92)
5. Манастир Дионисијат (71)
6. Манастир Кутлумуш (86)
7. Манастир Пантократор (25)
8. Манастир Ксиропотам (25)
9. Манастир Зограф (48)
10. Манастир Дохијар (32)
11. Манастир Каракал (60)
12. Манастир Филотеј (57)
13. Манастир Симонопетра (94)
14. Манастир Светог Павла (112)
15. Манастир Ставроникита (42)
16. Манастир Ксенофонт (123)
17. Манастир Григоријат (107)
18. Манастир Есфигмен (121)
19. Манастир Пантелејмон (88)
20. Манастир Констамонит (44)

У скитовима и келијама живи још око 290 монаха.

Види још

• Скитови на Светој Гори

Литература

• Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат. 
• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Živković, Tibor; Bojanin, Stanoje; Petrović, Vladeta, ур. (2000). Selected Charters of Serbian Rulers (XII-XV Century): Relating to the Territory of Kosovo and Metohia. Athens: Center for Studies of Byzantine Civilisation. 
• Мутавџић, Предраг (2009). „Библиотечка активност монаха Јоасафа на Светој Гори и на Метеорима” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 68 (2): 107—114. 
• Nicol, Donald M. (1993) [1972]. The Last Centuries of Byzantium, 1261–1453. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1984) [1957]. The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press. 
• Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Радић, Радивој (2018). „Да ли је монах Јоасаф био библиотекар на Светој Гори и на Метеорима? (О једној непостојећој теми)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 77 (1): 109—122. 
• Soulis, George Christos (1984). The Serbs and Byzantium during the reign of Tsar Stephen Dušan (1331-1355) and his successors. Washington: Dumbarton Oaks Library and Collection. 
• Speake, Graham (2018). „A History of the Athonite Commonwealth: The Spiritual and Cultural Diaspora of Mount Athos”. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ферјанчић, Божидар (1974). Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт САНУ. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 

Спољашње везе

• Walk in Mount Athos — Страница о Светој гори.
• Планина Атос: Света гора — Историја, култура, географија и информације о посети.
• Света гора Атос — Информације о теократској монашкој републици.
• Линкови ка Светој гори
• Васељенска патријаршија Константинопоља — Духовни покровитељ монашке републике.
• Слике са Свете горе
• Водич кроз Свету гору (с византијском музиком)
• О Светој Гори, Атосу
• Мирко Сајловић: Забрана уласка женама на Свету Гору Атонску (Богословље, 2015)
• Путник по Светој Гори („Вечерње новости”, фељтон, август 2019)