2004

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век; 21. век ; 22. век;
Деценије:	1980-е; 1990-е; 2000-е; 2010-е; 2020-е;
Године:	2001; 2002; 2003; 2004; 2005; 2006; 2007;
	2004 на Викимедијиној остави.
	[[Датотека:\|312px]]

2004. је била преступна година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Фебруар

4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.
4. фебруар — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.

Март

3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
4. март — У пожару је горео манастир Хиландар.
4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.
11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.
17. март — На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрому, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је на десетине цркава и манастира.
26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.
29. март — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.

Април

4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
15. април — Основан је Фолклорни ансамбл „Рожаје”.
20. април — Гравити Пробе Б (ГП-Б) је био сателитски експеримент за тестирање предвиђања опште релативности: геодетски ефекат и повлачење оквира.^[1]

Мај

1. мај — Проширење Европске уније у чланство примљено 10 нових држава: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија, Словачка и Чешка.
2. мај — Првооптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића, Милорад Улемек Легија, предао се полицији у Београду.
31. мај — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет.

Јун

27. јун — У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.

Јул

11. јул — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.

Август

31. август — Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића.

Септембар

1. септембар — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
3. септембар — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
19. септембар — У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.
23. септембар — Више од 3.000 особа је погинуло на Хаитију након што је ураган Жана изазвао велике поплаве и бујице блата.

Октобар

3. октобар — Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.
5. октобар — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер. [1]
6. октобар — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине. Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.

Новембар

2. новембар — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.
22. новембар — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.

Децембар

14. децембар — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
19. децембар — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
26. децембар — Цунами у Индијском океану 2004.

Датум непознат

Википедија:Непознат датум — Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.

Рођења

Јануар

2. јануар — Адриана Вилагош, српска атлетичарка (бацање копља)
3. јануар — Гави, шпански фудбалер
4. јануар — Виктор Вембанјама, француски кошаркаш
9. јануар — Стефан Лековић, српски фудбалер
22. јануар — Марко Лазетић, српски фудбалер
31. јануар — Самед Баждар, српски фудбалер

Фебруар

19. фебруар — Мили Боби Браун, британска глумица
23. фебруар — Никола Ђуришић, српски кошаркаш

Март

13. март — Кори Гоф, америчка тенисерка

Август

17. август — Огњен Мимовић, српски фудбалер

Октобар

3. октобар — Ноа Шнап, канадско-амерички глумац

Смрти

Јануар

10. јануар — Александра Рипли, америчка књижевница
13. јануар — Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913)
23. јануар — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920)
26. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923)

Фебруар

14. фебруар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970)
26. фебруар — Борис Трајковски, македонски председник. (*1956)

Март

28. март — Петер Устинов, британски глумац. (*1921)

Април

Мај

1. мај — Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928)
29. мај — Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935)

Јун

2. јун — Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929)
5. јун — Роналд Реган, 40. председник САД. (*1911)
29. јун — Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936)

Јул

1. јул — Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924)
3. јул — Андријан Николајев, совјетски космонаут. (*1929)
28. јул — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916)

Август

29. август — Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907)

Септембар

12. септембар — Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934)
8. октобар — Жак Дерида, француски филозоф. (*1930)
10. октобар — Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952)

Новембар

2. новембар — Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957)
11. новембар — Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929)

Децембар

8. децембар — Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966)
19. децембар — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922)
23. децембар — Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921)
31. децембар — Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921)

Нобелове награде

Види још

Референце

^ Gravity Probe B (на језику: енглески), 2022-03-11, Приступљено 2022-05-21

[1] Gravity Probe B (на језику: енглески), 2022-03-11, Приступљено 2022-05-21

[1]