4. март

4. март (04.03) је 63. дан у години по грегоријанском календару (64. у преступној години). До краја године има још 302 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III.
• 1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон.
• 1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI.
• 1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија.
• 1769 — Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион.
• 1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс.
• 1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе.
• 1797 — Џон Адамс инаугурисан за 2. председника САД.
• 1801 — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону.
• 1809 — Џејмс Медисон инаугурисан за 4. председника САД.
• 1817 — Џејмс Монро инаугурисан за 5. председника САД.
• 1825 — Џон Квинси Адамс инаугурисан за 6. председника САД.
• 1829 — Ендру Џексон инаугурисан за 7. председника САД.
• 1837 —
  • Чикаго је добио повељу од статусу града од државе Илиноис.
  • Мартин ван Бјурен инаугурисан за 8. председника САД.
• 1841 — Вилијам Хенри Харисон инаугурисан за 9. председника САД.
• 1845 — Џејмс Нокс Полк инаугурисан за 11. председника САД.
• 1849 — Закари Тејлор инаугурисан за 12. председника САД.
• 1853 — Френклин Пирс инаугурисан за 14. председника САД.
• 1857 —
  • Миром у Паризу је завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.
  • Џејмс Бјукенан инаугурисан за 15. председника САД.
• 1861 — Абрахам Линколн инаугурисан за 16. председника САД.
• 1869 — Јулисиз С. Грант инаугурисан за 18. председника САД.
• 1877 —
  • У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Чајковског у својој изворној верзији.
  • Радерфорд Б. Хејз инаугурисан за 19. председника САД.
• 1881 — Џејмс А. Гарфилд инаугурисан за 20. председника САД.
• 1885 — Гровер Кливленд инаугурисан за 22. председника САД.
• 1889 — Бенџамин Харисон инаугурисан за 23. председника САД.
• 1893 — Гровер Кливленд инаугурисан за 24. председника САД.
• 1897 — Вилијам Макинли инаугурисан за 25. председника САД.
• 1909 — Вилијам Хауард Тафт инаугурисан за 27. председника САД.
• 1913 — Вудро Вилсон инаугурисан за 28. председника САД.
• 1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе.
• 1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу.
• 1921 — Ворен Хардинг инаугурисан за 29. председника САД.
• 1929 — Херберт Хувер инаугурисан за 31. председника САД.
• 1933 — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе.
• 1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.
• 1945 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.
• 1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда.
• 1964 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру.
• 1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД.
• 1966 — Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД.
• 1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.
• 1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон.
• 1977 — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.
• 1996 — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана.
• 1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице.
• 2000 — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.
• 2002 —
  • Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи.
  • У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа.
• 2004 — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.
• 2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру.
• 2012 — Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у екплозији у војном складишту у Бразавилу.
• 2021 — Војни хеликоптер се срушио на истоку Турске, где је погинуло 9 особа, док је њих 4 повређено.
• 2022 —
  • У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
  • У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.

Рођења

• 1643 — Фран Крсто Франкопан, хрватски племић, војсковођа и песник. († 1671)
• 1678 — Антонио Вивалди, италијански композитор. († 1741)
• 1898 — Драгиша Мишовић, српски лекар и политичар. († 1939)
• 1909 — Ђорђе Лобачев, југословенски и српски аутор стрипова. († 2002)
• 1913 — Џон Гарфилд, амерички глумац. († 1952)
• 1929 — Сава Мрмак, српски редитељ и сценариста. († 2002)
• 1930 — Миле Лојпур, српски музичар. († 2005)
• 1931 — Зоран Чалић, српски редитељ и сценариста. († 2014)
• 1932 — Миријам Макеба, јужноафричка певачица, глумица и активисткиња за грађанска права. († 2008)
• 1943 — Лучо Дала, италијански музичар и глумац. († 2012)
• 1951 — Кени Далглиш, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1951 — Зоран Жижић, црногорски политичар, премијер СРЈ (2000—2001). († 2013)
• 1951 — Крис Рија, енглески музичар.
• 1952 — Умберто Тоци, италијански музичар.
• 1953 — Роз Лоранс, француска музичарка. († 2018)
• 1954 — Кетрин О’Хара, канадско-америчка глумица, комичарка и сценаристкиња.
• 1955 — Доминик Пинон, француски глумац.
• 1962 — Мирсад Баљић, босанскохерцеговачки фудбалер.
• 1965 — Халед Хосеини, авганистански књижевник и лекар.
• 1966 — Кевин Џонсон, амерички кошаркаш и политичар.
• 1968 — Петси Кенсит, енглеска глумица, музичарка и модел.
• 1969 — Пјерлуиђи Казираги, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1971 — Јован Станковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1974 — Младен Крстајић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1974 — Аријел Ортега, аргентински фудбалер.
• 1979 — Вјачеслав Малафејев, руски фудбалер.
• 1980 — Бојана Стефановић, српска глумица.
• 1984 — Норберт Хошњански, мађарски ватерполиста.
• 1990 — Дрејмонд Грин, амерички кошаркаш.
• 1992 — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер.
• 1992 — Бернд Лено, немачки фудбалер.
• 1992 — Ерик Ламела, аргентински фудбалер.
• 2000 — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш.

Смрти

• 1193 — Саладин, султан Египта и Сирије. (* 1138)
• 1832 — Жан Франсоа Шамполион, француски египтолог. (* 1790)
• 1852 — Николај Гогољ, руски књижевник (* 1809)
• 1967 — Владан Десница, српски и хрватски писац. (* 1905)
• 1999 — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (* 1920)
• 2002 — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (* 1939)
• 2011 — Симон ван дер Мер, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1925)
• 2015 — Душан Биланџић, хрватски историчар. (* 1924)
• 2015 — Владимир Дивљан, српски рок музичар. (* 1958)
• 2016 — Екрем Јеврић, певач. (* 1957)
• 2018 — Давиде Астори, италијански фудбалер. (* 1987)
• 2019 — Лук Пери, амерички глумац. (* 1966)
• 2019 — Драго Флис, народни херој Југославије. (* 1921)
• 2019 — Кит Флинт, британски играч и певач, из групе Продиџи. (* 1969)
• 2022 — Шејн Ворн, аустралски крикеташ.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свете апостоле Архипа, Филимона и Апфију
  • Преподобног Доситеја

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума