4. март
датум
4. март (04.03) је 63. дан у години по грегоријанском календару (64. у преступној години). До краја године има још 302 дана.
ДогађајиУреди
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III.
- 1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон.
- 1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI.
- 1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија.
- 1769 — Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион.
- 1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс.
- 1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе.
- 1801 — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону.
- 1837 — Чикаго је добио повељу од статусу града од државе Илиноис.
- 1857 — Миром у Паризу је завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.
- 1877 — У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Чајковског у својој изворној верзији.
- 1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе.
- 1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу.
- 1933 — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе.
- 1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.
- 1945 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.
- 1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда.
- 1964 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру.
- 1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД.
- 1966 — Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД.
- 1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.
- 1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон.
- 1977 — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.
- 1996 — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана.
- 1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице.
- 2000 — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.
- 2002 —
- Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи.
- У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа.
- 2004 — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.
- 2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру.
- 2012 — Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у екплозији у војном складишту у Бразавилу.
РођењаУреди
- 1643 — Фран Крсто Франкопан, хрватски племић, војсковођа и песник. (прем. 1671)
- 1678 — Антонио Вивалди, италијански композитор. (прем. 1741)
- 1898 — Драгиша Мишовић, српски лекар и политичар. (прем. 1939)
- 1909 — Ђорђе Лобачев, југословенски и српски аутор стрипова. (прем. 2002)
- 1913 — Џон Гарфилд, амерички глумац. (прем. 1952)
- 1929 — Сава Мрмак, српски редитељ и сценариста. (прем. 2002)
- 1930 — Миле Лојпур, српски музичар. (прем. 2005)
- 1931 — Зоран Чалић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2014)
- 1943 — Лучо Дала, италијански музичар и глумац. (прем. 2012)
- 1951 — Кени Далглиш, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1951 — Зоран Жижић, црногорски политичар, премијер СРЈ (2000—2001). (прем. 2013)
- 1951 — Крис Рија, енглески музичар.
- 1952 — Умберто Тоци, италијански музичар.
- 1953 — Роз Лоранс, француска музичарка. (прем. 2018)
- 1962 — Мирсад Баљић, босанскохерцеговачки фудбалер.
- 1965 — Халед Хосеини, авганистански књижевник и лекар.
- 1966 — Кевин Џонсон, амерички кошаркаш и политичар.
- 1968 — Петси Кенсит, енглеска глумица, музичарка и модел.
- 1969 — Пјерлуиђи Казираги, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1971 — Јован Станковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1974 — Младен Крстајић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1979 — Вјачеслав Малафејев, руски фудбалер.
- 1980 — Бојана Стефановић, српска глумица.
- 1984 — Норберт Хошњански, мађарски ватерполиста.
- 1990 — Дрејмонд Грин, амерички кошаркаш.[1]
- 1992 — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер.
- 1992 — Бернд Лено, немачки фудбалер.
- 1992 — Ерик Ламела, аргентински фудбалер.[2]
- 2000 — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш.
СмртиУреди
- 1193 — Саладин, султан Египта и Сирије. (рођ. 1138)
- 1832 — Жан Франсоа Шамполион, француски египтолог. (рођ. 1790)
- 1852 — Николај Гогољ, руски књижевник (рођ. 1809)
- 1999 — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (рођ. 1920)
- 2002 — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (рођ. 1939)
- 2013 — Симон ван дер Мер, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1925)
- 2015 — Душан Биланџић, хрватски историчар. (рођ. 1924)
- 2015 — Владимир Дивљан, српски рок музичар. (рођ. 1958)
- 2016 — Екрем Јеврић, певач. (рођ. 1957)
- 2018 — Давиде Астори, италијански фудбалер. (рођ. 1987)[3]
- 2019 — Лук Пери, амерички глумац. (рођ. 1966)[4]
- 2019 — Драго Флис, народни херој Југославије. (рођ. 1921)
- 2019 — Кит Флинт, британски играч и певач, из групе Продиџи. (рођ. 1969)[5]
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Draymond Green”. International Olympic Committee. Приступљено 2. 3. 2020.
- ^ „Erik Lamela”. soccerbase.com. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Confirmed: Astori died of cardiac arrest”. Football Italia. 6. 3. 2018. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ Thorne, Will (4. 3. 2019). „Luke Perry, '90210' and 'Riverdale' Star, Dies at 52”. Variety. Приступљено 4. 3. 2019.
- ^ Mark Savage (4. 3. 2019). „The Prodigy's Keith Flint dies aged 49”. BBC News. Приступљено 4. 3. 2019.
| 4. март на Викимедијиној остави. |