15. март
датум
15. март (15.03) је 74. дан у години по грегоријанском календару (75. у преступној години). До краја године има још 291 дана.
Садржај
ДогађајиУреди
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара.
- 351. — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства.
- 1311. —Одметнута Каталанска дружина је однела победу у бици код Халмироса над Валтером V од Бријена и преузела Атинско војводство.
- 1493. — Кристифор Колумбо довео седам Аруак Индијанаца са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.
- 1536. — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-паше.
- 1603. — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.
- 1848. — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.
- 1883. — Београд добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.
- 1907. — У Финској жене први пут изабране у Парламент.
- 1917. — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов.
- 1922. — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I.
- 1927. — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај
- 1937. — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу.
- 1939. — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима.
- 1943. — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби.
- 1961. — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта.
- 1991. — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта.
- 2000. — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.
- 2001. — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.
- 2003.
- - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније.
- - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку.
- 2004. — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.
- 2006. — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.
- 2011. — Отпочео грађански рат у Сирији.
РођењаУреди
- 1815. — Димитрије Аврамовић, српски сликар и писац († 1855.)
- 1824. — Бранко Радичевић, српски песник († 1853.)
- 1886. — Сергеј Киров, руски револуционар († 1934.)
- 1897. — Лазо М. Костић, статистичар, правник, историчар, публициста и професор Београдског универзитета († 1979.)
- 1900. — Милутин Радовановић, српски природњак, зоолог, херпетолог, академик, универзитетски професор († 1968.)
- 1915. — Венко Марковски, македонски писац († 1988.)
- 1936. — Чедомир Попов, историчар, почасни председник Матице српске, академик († 2012.)
- 1941. — Душан Голумбовски, српски глумац († 2016.)
- 1944. — Иван Ћурковић, фудбалски голман, репрезентативац, спортски радник, председник Олимпијског комитета Србије и Црне Горе и ОК Србије, витез Легије части
- 1948. — Давид Албахари, српски писац, члан САНУ
- 1962. — Маркус Мерк, немачки фудбалски судија
- 1968. — Милорад Улемек Легија, бивши командант ЈСО, осуђен за учешће у атентату на Зорана Ђинђића
- 1975. — Ева Лонгорија Паркер, америчка глумица
- 1975. — Веселин Топалов, бугарски шаховски велемајстор
- 1981. — Микаел Форсел, фински фудбалер
- 1983. — Марко Мариновић, српски кошаркаш
- 1985. — Бобан Бајковић, црногорски фудбалер
- 1990. — Драгана Цвијић, српска рукометашица
- 1992. — Ренцо Оливо, аргентински тенисер
- 1993. — Александра Крунић, српска тенисерка
- 1993. — Пол Погба, француски фудбалер и репрезентативац
- 1994. — Најџел Ејмос, боцвански атлетичар
СмртиУреди
- 44. пре н.е. - Гај Јулије Цезар, римски државник, војсковођа и историчар (* 100. пре н.е.).
- 493. — Одоакар, варварски војсковођа који је 476. свргнуо последњег западноримског цара (* 435.)
- 1837. — Лукијан Мушицки, књижевник, професор богословије, архимандрит манастира Шишатовац. (* 1777.)
- 1842. — Луиђи Керубини, италијански музичар. (* 1760.)
- 1898. — Хенри Бесемер, енглески инжењер. (* 1813.)
- 1938. — Николај Иванович Бухарин, совјетски политичар и публициста. ((* 1888.)
- 1957. — Моша Пијаде, југословенски политичар јеврејског порекла. (* 1890.)
- 1962. — Артур Комптон, амерички физичар. (* 1892.)
- 1970. — Артур Адамов, француски књижевник јерменског порекла (* 1908).
- 1983. — Ребека Вест, енглеска књижевница. (* 1892.)
- 1975. — Аристотел Оназис, грчки бродовласник. (* 1906.)
- 1991. —
- Миодраг Булатовић, српски писац. (* 1930.)
- Вељко Кораћ, српски филозоф. (* 1914.)
- 1998. —
- Бенџамин Спок, амерички лекар, педијатар. (* 1903.)
- Мато Дујмов, буњевачки културни прегалник и писац једночинки. (* 1937.)