15. март
датум
15. март (15.03) је 74. дан у години по грегоријанском календару (75. у преступној години). До краја године има још 291 дана.
ДогађајиУреди
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара.
- 351 — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства.
- 1311 —Одметнута Каталанска дружина је однела победу у бици код Халмироса над Валтером V од Бријена и преузела Атинско војводство.
- 1493 — Кристифор Колумбо довео седам Аруак Индијанаца са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.
- 1536 — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-паше.
- 1603 — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде.
- 1848 — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција.
- 1883 — Београд добио прву "телефонску станицу", седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.
- 1907 — У Финској жене први пут изабране у Парламент.
- 1917 — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов.
- 1922 — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I.
- 1927 — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај
- 1937 — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу.
- 1939 — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима.
- 1943 — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби.
- 1961 — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта.
- 1991 — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта.
- 2000 — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.
- 2001 — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града.
- 2003.
- - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније.
- - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку.
- 2004 — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни.
- 2006 — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд.
- 2011 — Отпочео грађански рат у Сирији.
- 2019 ---Терористички напад на џамију у Новом Зеланду
- 2020 --- У Србији због коронавируса проглашено ванредно стање
РођењаУреди
- 1815 — Димитрије Аврамовић, српски сликар и писац. (прем. 1855)
- 1830 — Паул Хајзе, немачки писац, песник, драматург и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (1910). (прем. 1914)[1]
- 1854 — Емил фон Беринг, немачки лекар и имунолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1901). (прем. 1917)[2]
- 1897 — Лазо М. Костић, српски статистичар, правник, историчар, публициста и универзитетски професор. (прем. 1979)[3]
- 1898 — Рашко Димитријевић, српски књижевник, есејиста, универзитетски професор и преводилац. (прем. 1988)[4]
- 1912 — Лајтнин Хопкинс, амерички блуз музичар. (прем. 1982)[5]
- 1930 — Жорес Алферов, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2000). (прем. 2019)[6]
- 1935 — Џад Херш, амерички глумац.[7]
- 1941 — Душан Голумбовски, српски глумац, ТВ водитељ, певач и публициста. (прем. 2016)[8]
- 1943 — Дејвид Кроненберг, амерички редитељ, сценариста, продуцент, писац и глумац.[9]
- 1944 — Иван Ћурковић, хрватско-српски фудбалски голман и спортски радник.[10]
- 1947 — Рај Кудер, амерички музичар и музички продуцент.[11]
- 1948 — Давид Албахари, српски писац.[12]
- 1955 — Јасна Злокић, хрватска певачица.[13]
- 1957 — Жоаким де Алмеида, португалско-амерички глумац.[14]
- 1958 — Михаило Павићевић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.[15]
- 1962 — Теренс Трент Д'Арби, амерички музичар.[16]
- 1962 — Маркус Мерк, немачки фудбалски судија.[17]
- 1968 — Сабрина Салерно, италијанска музичарка, музичка продуценткиња, модел, глумица и ТВ водитељка.[18]
- 1969 — Елвир Лаковић Лака, босанскохерцеговачки музичар.
- 1974 — Јана, српска певачица.[19]
- 1975 — Ева Лонгорија, америчка глумица и продуценткиња.[20]
- 1975 — Will.i.am, амерички музичар, музички продуцент, глумац и предузетник.[21]
- 1983 — Костас Кајмакоглу, грчки кошаркаш.[22]
- 1983 — Марко Мариновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.[23]
- 1984 — Костас Василијадис, грчки кошаркаш.[24]
- 1984 — Владимир Јовановић, српски кошаркашки тренер.
- 1985 — Бобан Бајковић, српско-црногорски фудбалски голман.[25]
- 1986 — Џај Кортни, аустралијски глумац.[26]
- 1989 — Адријен Силва, португалски фудбалер.[27]
- 1990 — Драгана Цвијић, српска рукометашица.[28]
- 1992 — Ренцо Оливо, аргентински тенисер.[29]
- 1993 — Александра Крунић, српска тенисерка.[30]
- 1993 — Пол Погба, француски фудбалер.[31]
- 2000 — Кристијан Костов, бугарско-руски певач.[32]
СмртиУреди
- 44. пре н.е. — Гај Јулије Цезар, римски државник, војсковођа и историчар (рођ. 100. пре н.е.).[33]
- 493 — Одоакар, варварски војсковођа који је 476. свргнуо последњег западноримског цара (рођ. 435)[34]
- 1837 — Лукијан Мушицки, књижевник, професор богословије, архимандрит манастира Шишатовац. (рођ. 1777)[35]
- 1842 — Луиђи Керубини, италијански музичар. (рођ. 1760)[36]
- 1898 — Хенри Бесемер, енглески инжењер. (рођ. 1813)[37]
- 1938 — Николај Иванович Бухарин, совјетски политичар и публициста. (рођ. 1888)[38]
- 1944 — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза (рођ. 1905)[39]
- 1957 — Моша Пијаде, југословенски политичар јеврејског порекла. (рођ. 1890)[40]
- 1962 — Артур Комптон, амерички физичар. (рођ. 1892)[41]
- 1970 — Артур Адамов, француски књижевник јерменског порекла (рођ. 1908).[42]
- 1983 — Ребека Вест, енглеска књижевница. (рођ. 1892)[43]
- 1975 — Аристотел Оназис, грчки бродовласник. (рођ. 1906)[44]
- 1991 — Миодраг Булатовић, српски писац. (рођ. 1930)[45]
- 1991 — Вељко Кораћ, српски филозоф. (рођ. 1914)[46]
- 1998 — Бенџамин Спок, амерички лекар, педијатар. (рођ. 1903)[47]
- 1998 — Мато Дујмов, буњевачки културни прегалац и писац једночинки. (рођ. 1937)
Празници и дани сећањаУреди
РеференцеУреди
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1910”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Emil von Behring | German bacteriologist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Lazar Markov Kostić (1897—1979)”. riznicasrpska.net. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „ДИМИТРИЈЕВИЋ Рашко”. snp.org.rs. Приступљено 24. 1. 2022.
- ^ „Lightnin' Hopkins”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ Benediktas Juodka; V. P. Puronas (2003). The Lithuanian Academy of Sciences. Lietuvos mokslų akademija. стр. 169. ISBN 978-9986-08-038-1.
- ^ „Judd Hirsch”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Dusan Golumbovski”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „David Cronenberg | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 4. 1. 2021.
- ^ „Ćurković Ivan”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). 2009-12-02. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Ry Cooder”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „David Albahari Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-10-19. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Jasna Zlokić biografija | Biografija.com”. www.biografija.com. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Joaquim de Almeida”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Mihailo Pavićević > Coach : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Biography - Sananda Maitreya’s official website!”. web.archive.org. 2018-03-15. Архивирано из оригинала 15. 03. 2018. г. Приступљено 2022-01-30. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2018)
- ^ „Dr. Markus Merk - Stats”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Sabrina Salerno”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Jana (8)”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Eva Longoria”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Will.i.am”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „KAIMAKOGLOU, KOSTAS - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-30.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Marko Marinović > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „VASILEIADIS, KOSTAS - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Boban Bajkovic | Football Stats | Lierse | Age 36 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Jai Courtney”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Portugal - Adrien Silva - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „European Handball Federation - Dragana Cvijic / Player”. history.eurohandball.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Renzo Olivo | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Olympedia – Aleksandra Krunić”. www.olympedia.org. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Paul Pogba”. FBref. Архивирано из оригинала 20. 01. 2021. г. Приступљено 15. 10. 2020.
- ^ „Kristian Kostov”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Julius Caesar | Biography, Conquests, Facts, & Death”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2021.
- ^ „Odoacer | king of Italy | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Episkop Lukijan Musicki”. web.archive.org. 2012-07-17. Архивирано из оригинала 17. 07. 2012. г. Приступљено 2022-01-30. Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2012)
- ^ „КЕРУБИНИ Луиђи”. МУЗИЧКО СВЕЗНАЊЕ (на језику: српски). 2014-09-14. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Henry Bessemer | Biography, Inventions, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Nikolay Bukharin”. Spartacus Educational (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ Preskar, Peter (2021-05-02). „A Woman Who Bought A Tank to Avenge Her Husband’s Death”. Short History (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Члан САНУ”. archive.ph. 2012-12-21. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 2022-01-30. Архивирано 2012-12-21 на сајту Archive.today
- ^ „Arthur Holly Compton | Biography, Nobel Prize, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Arthur Adamov”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Rebecca West | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Aristotle Socrates Onassis | Greek businessman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Miodrag Bulatović (1930—1991)”. riznicasrpska.net. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Вељко Кораћ (1914-1991)”. ssd.org.rs. Приступљено 2022-01-30.
- ^ „Benjamin Spock”. IMDb. Приступљено 2022-01-30.