1988

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век; 20. век ; 21. век;
Деценије:	1960-е; 1970-е; 1980-е; 1990-е; 2000-е;
Године:	1985; 1986; 1987; 1988; 1989; 1990; 1991;

1988. је била преступна година.

ДогађајиУреди

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

ЈануарУреди

ФебруарУреди

20. фебруар — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.

МартУреди

2. март — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.
16. март — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље.

АприлУреди

МајУреди

8. мај — Одржан је први Београдски маратон.
15. мај — Раиф Диздаревић изабран за председника Председништва СФР Југославије.
18. мај — Почело је повлачење совјетских војника из Авганистана.
25. мај — У Београду одржана последња приредба поводом Штафете младости.

ЈулУреди

3. јул — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника.
6. јул — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.
9. јул — У Новом Саду одржан први митинг у знак подршке српском државном руководству. У току наредна три месеца, није било већег места у Србији у којем није одржан митинг подршке тадашњем председнику Централног комитета Савеза комуниста Србије Слободану Милошевићу. Ова догађања названа су „митинзи истине“.

СептембарУреди

18. септембар — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга.

ОктобарУреди

4. октобар — Слободан Милошевић, у говору радницима испред савезне скупштине у Београду, обећао измене устава Србије и "заустављање контрареволуције на Косову".
5. октобар — На митингу у Новом Саду, неколико десетина хиљада грађана каменицама и флашама јогурта гађало зграду руководства тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Војводина. Покрајинско руководство, САП Војводине и СК Војводине, поднело оставку, а овај догађај назван је "јогурт револуција".
17. октобар — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову су почеле масовне демонстрације Албанаца.

НовембарУреди

2. новембар — На интернету се по први пут у историји јавио рачунарски вирус.
15. новембар — Совјетски Савез је први и последњи пут лансирао свој шатл Буран.
17. новембар — На седници ЦК СКЈ, Слободан Милошевић затражио смену водећих политичких функционера тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Косово. Ови захтеви изазвали протесте Албанаца у покрајини.
19. новембар — На митингу у Београду, милион људи исказало подршку тадашњем српском руководству на челу са Слободаном Милошевићем.

ДецембарУреди

7. децембар — У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова.
21. децембар — Боинг 747 америчке компаније Пан Ам на линији Лондон-Њујорк је експлодирао изнад шкотског места Локерби, при чему је погинуло 270 људи.

Датум непознатУреди

Википедија:Непознат датум — Први скуп министара иностраних послова балканских земаља.
Википедија:Непознат датум — Откривен Гигантски магнетоотпорнички ефекат.
Википедија:Непознат датум — Рођена Ајсат, француска певачица.

РођењаУреди

ЈануарУреди

1. јануар — Кристијан Борха, колумбијски фудбалер
1. јануар — Немања Николић, црногорски фудбалер
2. јануар — Марко Кешељ, српски кошаркаш
2. јануар — Лук Харангоди, амерички кошаркаш
5. јануар — Мирослав Радуљица, српски кошаркаш
5. јануар — Никола Калинић, хрватски фудбалер
7. јануар — Хардвел, холандски ди-џеј и музички продуцент
8. јануар — Алекс Тајус, америчко-израелски кошаркаш
9. јануар — Младен Јеремић, српски кошаркаш
10. јануар — Мирослава Најдановски, српска пливачица
13. јануар — Милош Биковић, српски глумац
17. јануар — Ерл Кларк, амерички кошаркаш
17. јануар — Алберт Рамос-Вињолас, шпански тенисер
18. јануар — Анџелик Кербер, немачка тенисерка
18. јануар — Ашли Мари, америчка глумица и певачица
19. јануар — Џавејл Макги, амерички кошаркаш
21. јануар — Немања Томић, српски фудбалер
22. јануар — Ерик Маколум, амерички кошаркаш
22. јануар — Грег Оден, амерички кошаркаш
24. јануар — Џејд Јуен, енглеска музичарка и глумица
24. јануар — Дахуан Самерс, амерички кошаркаш
25. јануар — Татјана Головин, француска тенисерка

ФебруарУреди

3. фебруар — Грегори ван дер Вил, холандски фудбалер
3. фебруар — Абиола Дауда, нигеријски фудбалер
5. фебруар — Пер Гинтер, немачки кошаркаш
12. фебруар — Грегор Балажиц, словеначки фудбалер
12. фебруар — Николас Отаменди, аргентински фудбалер
12. фебруар — Мајк Познер, амерички музичар и музички продуцент
14. фебруар — Анхел Ди Марија, аргентински фудбалер
14. фебруар — Јевгениј Корољов, казахстанско-руски тенисер
18. фебруар — Бибрас Натхо, израелски фудбалер
20. фебруар — Ријана, барбадоска певачица
23. фебруар — Сава Лешић, српски кошаркаш
24. фебруар — Родриг Бобуа, француски кошаркаш
25. фебруар — Иван Иванов, бугарски фудбалер
26. фебруар — Марина Висковић, српска певачица
29. фебруар — Алекса Вајлд, хрватска порнографска глумица
29. фебруар — Марко Марковић, српски музичар (трубач и певач)
29. фебруар — Бенедикт Хеведес, немачки фудбалер

МартУреди

1. март — Слободан Дунђерски, српски кошаркаш
2. март — Џејмс Артур, енглески музичар
5. март — Јована Бракочевић, српска одбојкашица
6. март — Симон Мињоле, белгијски фудбалски голман
10. март — Иван Ракитић, хрватски фудбалер
11. март — Анте Делаш, хрватски кошаркаш
11. март — Фабио Коентрао, португалски фудбалер
14. март — Саша Греј, америчка порнографска глумица
14. март — Стеф Кари, амерички кошаркаш
17. март — Грајмс, канадска музичарка
23. март — Срђан Вујаклија, српски фудбалер
25. март — Биг Шон, амерички хип хоп музичар
25. март — Рајан Луис, амерички музичар, музички продуцент, ди-џеј, видеограф, фотограф и графички дизајнер
26. март — Марко Јовановић, српски фудбалер
27. март — Џеси Џеј, енглеска музичарка
29. март — Бојана Живковић, српска одбојкашица
29. март — Стефан Митровић, српски ватерполиста