1988
Година
1988. је била преступна година.
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
1988 на Викимедијиној остави. |
Садржај
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
 |
Овај одељак треба проширити. |
ФебруарУреди
- 20. фебруар — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.
МартУреди
- 2. март — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.
- 16. март — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље.
АприлУреди
| |
Овај одељак треба проширити. |
МајУреди
- 8. мај — Одржан је први Београдски маратон.
- 15. мај — Раиф Диздаревић изабран за председника Председништва СФР Југославије.
- 18. мај — Почело је повлачење совјетских војника из Авганистана.
- 25. мај — У Београду одржана последња приредба поводом Штафете младости.
ЈулУреди
- 3. јул — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника.
- 6. јул — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.
- 9. јул — У Новом Саду одржан први митинг у знак подршке српском државном руководству. У току наредна три месеца, није било већег места у Србији у којем није одржан митинг подршке тадашњем председнику Централног комитета Савеза комуниста Србије Слободану Милошевићу. Ова догађања названа су „митинзи истине“.
АвгустУреди
СептембарУреди
- 18. септембар — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга.
ОктобарУреди
- 4. октобар — Слободан Милошевић, у говору радницима испред савезне скупштине у Београду, обећао измене устава Србије и "заустављање контрареволуције на Косову".
- 5. октобар — На митингу у Новом Саду, неколико десетина хиљада грађана каменицама и флашама јогурта гађало зграду руководства тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Војводина. Покрајинско руководство, САП Војводине и СК Војводине, поднело оставку, а овај догађај назван је "јогурт револуција".
НовембарУреди
- 15. новембар — Совјетски Савез је први и последњи пут лансирао свој шатл Буран.
- 17. новембар — На седници ЦК СКЈ, Слободан Милошевић затражио смену водећих политичких функционера тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Косово. Ови захтеви изазвали протесте Албанаца у покрајини.
- 19. новембар — На митингу у Београду, милион људи исказало подршку тадашњем српском руководству на челу са Слободаном Милошевићем.
ДецембарУреди
- 7. децембар — У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова.
- 21. децембар — Боинг 747 америчке компаније Пан Ам на линији Лондон-Њујорк је експлодирао изнад шкотског места Локерби, при чему је погинуло 270 људи.
Датум непознатУреди
- Википедија:Непознат датум — Први скуп министара иностраних послова балканских земаља.
- Википедија:Непознат датум — Откривен Гигантски магнетоотпорнички ефекат.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 5. јануар — Мирослав Радуљица, српски кошаркаш
- 5. јануар — Никола Калинић, хрватски фудбалер
- 17. јануар — Алберт Рамос-Вињолас, шпански тенисер
ФебруарУреди
- 14. фебруар — Јевгениј Корољов, казахстанско-руски тенисер
- 23. фебруар — Сава Лешић, српски кошаркаш
МартУреди
- 10. март — Иван Ракитић, хрватски фудбалер
- 14. март — Стеф Кари, амерички кошаркаш
- 29. март — Стефан Митровић, српски ватерполиста
АприлУреди
- 14. април — Роберто Баутиста Агут, шпански тенисер
- 24. април — Горан Церовић, црногорски бициклиста.
- 25. април — Стефан Марковић, српски кошаркаш
МајУреди
- 9. мај — Немања Бјелица, српски кошаркаш
- 11. мај — Немања Врањеш, црногорски кошаркаш
ЈунУреди
- 7. јун — Милан Лучић, канадски хокејаш
ЈулУреди
АвгустУреди
- 12. август — Тиџеј ван Гардерен, амерички бициклиста
- 15. август — Бобан Марјановић, српски кошаркаш
- 21. август — Роберт Левандовски, пољски фудбалер
- 30. август — Ернестс Гулбис, летонски тенисер
- 30. август — Виктор Клавер, шпански кошаркаш
СептембарУреди
- 3. септембар — Џером Боатенг, немачки фудбалер
- 23. септембар — Хуан Мартин дел Потро, аргентински тенисер
- 28. септембар — Марин Чилић, хрватски тенисер
ОктобарУреди
- 15. октобар — Месут Озил, немачки фудбалер
НовембарУреди
- 6. новембар — Ема Стоун, америчка глумица
- 7. новембар — Александар Долгополов, украјински тенисер
- 10. новембар — Данијел Теклехајманот, еритрејски бициклиста
- 12. новембар —Расел Вестбрук, амерички кошаркаш
- 19. новембар — Харлинсон Пантано, колумбијски бициклиста
- 20. новембар — Душан Тадић, српски фудбалер
ДецембарУреди
- 5. децембра — Миралем Сулејмани, српски фудбалски репрезентативац горанског и српског порекла
СмртиУреди
ЈануарУреди
- 7. јануар — Венко Марковски, македонски писац (* 1915.)
- 16. јануар — Андрија Артуковић, хрватски усташа (* 1899.)
ФебруарУреди
- 15. фебруар — Ричард Фајнман, амерички физичар (* 1918.)
МартУреди
АприлУреди
- 25. април — Валери Соланас, америчка феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола (* 1936.)
МајУреди
ЈунУреди
ЈулУреди
АвгустУреди
- 10. август — Арнулфо Аријас, бивши председник Панаме (* 1901.)
СептембарУреди
ОктобарУреди
- 1. октобар — Павле Вуисић, српски глумац (* 1926.)
НовембарУреди
- 12. новембар — Јаника Балаж, ромски музичар из Новог Сада (* 1925.)
- 30. новембар — Александар Дероко, српски архитекта (* 1894.)