30. септембар

датум

30. септембар (30.9.) је 273. дан у години по грегоријанском календару (274. у преступној години). До краја године има још 92 дана.

Догађаји уреди

септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 1399 — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо.
  • 1846 — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба.
  • 1912Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти.
  • 1915Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања.
  • 1918 — Ступило је на снагу „Солунско примирје“ којим је ефективно окончано бугарско учешће у Првом светском рату на страни Централних сила.
  • 1941 — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца.
  • 1949 — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница.
  • 1962 — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на Универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.
  • 1965 — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи.
  • 1966 — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес.
  • 1970Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији.
  • 1980 — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту.
  • 1988 — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико.
  • 1990
    • Српско национално вијеће донело одлуку да се приступи реализацији пуне политичке и територијалне аутономије српског народа у Хрватској.
    • СССР је нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе са Јужном Корејом.
  • 1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.
  • 1992
    • Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима.
    • Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.
  • 1993 — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи.
  • 1994 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова.
  • 1999 — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност.
  • 2000 — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти.
  • 2005Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазвавши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

Рођења уреди

Смрти уреди

Празници и дани сећања уреди

  • 1966 — Бивши британски протекторат у Африци Бецуаналенд стекао независност под називом Република Боцвана. Први председник постао Сереце Кама.

Референце уреди

  1. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 39. 
  2. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 336. 
  3. ^ „Biografija Truman Kapote”. bs.eferrit.com. Приступљено 20. 1. 2022. 
  4. ^ „ДАВИЧО Оскар”. snp.org.rs. Приступљено 23. 1. 2022. 

Литература уреди

Види још уреди