Отворите главни мени

Ричард Милхаус Никсон (енгл. Richard Milhous Nixon; Јорба Линда, Калифорнија, 9. јануар 1913 — Њујорк, 22. април 1994) био је 37. председник САД на дужности између 1969. и 1974. године, када је постао једини амерички председник који је дао оставку на ту функцију. Никсон је претходно служио као представник и сенатор из Калифорније и као потпредседник између 1953. и 1961.

Ричард Никсон
Richard M. Nixon, ca. 1935 - 1982 - NARA - 530679.jpg
Ричард Милхаус Никсон
Биографија
Датум рођења(1913-01-09)9. јануар 1913.
Место рођењаЈорба Линда, Калифорнија
САД
Датум смрти22. април 1994.(1994-04-22) (81 год.)
Место смртиЊујорк
САД
Држављанство Сједињене Америчке Државе
СупружникПет Никсон
Политичка
партија
Републиканска странка САД
ПотписRichard Nixon Signature.svg
20. јануар 1969 — 9. август 1974.
ПретходникЛиндон Џонсон
НаследникЏералд Форд
20. јануар 1953 — 20. јануар 1961.
ПретходникАлбен Баркли
НаследникЛиндон Б. Џонсон

Seal of the President of the United States.svg Seal of the Vice President of the United States.svg

Садржај

БиографијаУреди

Никсон се родио у Јорба Линди у Калифорнији.[1][2] Након окончања преддипломских студија на Витер колеџу, дипломирао је на Правној школи Универзитета Дук 1937. године, након чега се вратио у Калифорнију на приправнички рад.[3][3] Он и супруга Пет Никсон преселили су се у Вашингтон 1942. како би радили за савезну владу. Никсон је потом био на активној служби у америчкој морнарици током Другог светског рата. У Представнички дом изабран је као кандидат калифорнијског 12. конгресног округа 1946. године, а у Сенат је изабран 1950. Због вођења Хисовог случаја, стекао је репутацију водећег антикомунисте, чиме је постао познат у целој држави. Био је изборни друг Двајту Ајзенхауеру, републиканском председничком кандидату на изборима 1952. Никсон је осам година био на функцији потпредседника. Водио је неуспешну председничку кампању 1960. године, када је за малу разлику изгубио од Џона Кенедија. Изгубио је и изборе за калифорнијског гувернера од Пета Брауна 1962. Поновно је учествовао на председничким изборима 1968. године, када је поразио Хјуберта Хамфрија.

Никсон је окончао америчко уплитање у Вијетнамски рат 1973. године, и вратио америчке ратне заробљенике. Истовремено је окончао и регрутацију. Никсонова посета Народној Републици Кини 1972. отворила је дипломатске односе између двају држава, а иницирао је и детант те Споразум о ограничењу система противрагекне одбране са Совјетским Савезом исте године. Његова је администрација уопштено преносила савезне надлежности на државни ниво. Наметнуо је контроле плата и цена за период од 90 дана, уводио десегрегацију у јужњачке школе и успоставио Агенцију за заштиту околиша. Никсон је председаво и над слетањем на Месец од стране Апола 11, чиме је окончана трка за Месец. Поновно је изабран за председника на изборима 1972. године, и то једном од највећих победа у историји САД када је поразио Џорџа Мекговерна.

Идућа година била је обележена арапским нафтним ембаргом, рационисањем бензина, те континуисаном серијом открића о скандалу Ватергејт. Скандал је ескалирао, што је Никсона коштало политичке подршке, те је 9. августа 1974. дао оставку у околностима готово сигурног опозива. Након оставке, помилован је од стране његовог наследника Џералда Форда. У мировини Никсон је написао неколико књига и предузео је неколико путовања изван САД што му је омогућило рехабилитацију имиџа. Доживео је мождани удар 18. априла 1994. године, у 81. години, а сахрањен је четири дана касније.

У посети БеоградуУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди