Људевит Вуличевић
Људевит Вуличевић (итал. Lodovico Vulicevic; Цавтат, 30. септембар 1839 — Напуљ, 27. јул 1916) је био српски писац, есејиста, филозоф и свештеник.[1][2]
| Људевит Вуличевић | |
|---|---|
 Људевит Вуличевић | |
| Датум рођења | 30. септембар 1839. |
| Место рођења | Цавтат,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 27. јул 1916. (76 год.) |
| Место смрти | Напуљ,  Краљевина Италија |
БиoграфијаУреди
На крштењу је добио име Петар Јероним, али ће постати познат по своме монашком имену – Људевит. Растао је уз мајку Јелену (Јеле) Вуличевић, чије је презиме носио.
Пучку школу завршио је у родном граду, а 1854. године приступио је фрањевцима, када је у дубровачком фрањевачком манастиру постао редовник. Ту је завршио гимназију, а 1856. премештен је у фрањевачки манастир светог Панкрација у Барабану, у Млетачкој, где је свечано заветован и тада је постао монах. У Венецији је Људевит студирао филозофију две године, а потом и теологију три године. У Дубровник се вратио 1862. године као школовани свештеник.
Васа Стајић, писац Вуличевићеве биографије пише: “Мати Јеле била је маломе Петру Јерониму и отац и мајка. У љубави према јединцу лакше она заборављаше горке своје жалости. Дојила га је и хранила, а после преливала своју душу у његову, благом и тихом својом душом стишаваше она немирни и бурни дух будућег борца. Певала му је народне песме и казивала приповетке и везала га тиме за наш народ тако да дуго школовање у туђини, и живот у туђини, не могаше прекинути ту везу." Колико је улога мајке у његовом животу била битна и с каквом га је љубављу мајка одгајала, видеће се најбоље у кљизи „Моја мати“ коју су назвали „поетским манифестом узвишеног човекољубља.”
Људевит Вуличевић је био учитељ Алексе Шантића у периоду када је херцеговачки песник боравио у Трсту код ујака Тодора Аничића, богатог трговца.[2]
БиблиографијаУреди
- Моја мати, роман (Трст, 1879)
- „Моја мати” и „Сила у савјести”, кратка проза (Српска књижевна задруга, Београд, 1906)
- Моја вјера, есеј (Штампарија „Доситеј Обрадовић”, Београд, 1911)
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Вуличевић, Људевит. „Моја мати” и „Сила у савјести”. Београд: Српска књижевна задруга, 1906.
Спољашње везеУреди
 | Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |