27. јул
датум
27. јул (27.07.) је 208. дан године по грегоријанском календару (209. у преступној години). До краја године има још 157 дана.
Садржај
ДогађајиУреди
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1189. — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије.
- 1214. — Филип II Август је у бици код Бувина поразио удружене војске Светог римског царства, Енглеске и Фландрије, чиме је срушено Анжујско царство Јована без Земље.
- 1794. — Национални конвент је наредио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља Француске револуције“.
- 1540. — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII.
- 1675. — У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату.
- 1789. — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент.
- 1830. — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску.
- 1839. — Почео је Први опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума.
- 1874. — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића.
- 1921. — Канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести.
- 1941. — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској.
- 1950. — Отворена је прва деоница аутопута Братство и јединство Загреб-Београд дужине 382km.
- 1953. — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН.
- 1954. — Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72-годишње британске контроле над Суецким каналом.
- 1955. — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе - немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније.
- 1985. — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979.
- 1989. — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено.
- 1990. — Белорусија је прогласила независност од тадашњег Совјетског Савеза.
- 1996. — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи.
- 1998. — Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном.
- 2001. — САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година.
- 2007. — У селу Јабуковац надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.
РођењаУреди
- 1832. — Ђура Јакшић, највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. века. († 1878.)
- 1835. — Ђозуе Кардучи, италијански песник, добитник је Нобелове награде за књижевност 1906. († 1907.)
- 1872. — Станислав Бинички, српски композитор и диригент. († 1942.)
- 1907. — Петар Лубарда, југословенски сликар. († 1974.)
- 1915. — Марио дел Монако, италијански оперски певач. († 1982.)
- 1946. — Раде Шербеџија, југословенски глумац.
- 1979. — Владан Савић, црногорски фудбалер.
- 1990. — Индијана Еванс, аустралијска глумица.
СмртиУреди
- 916. — Климент Охридски, словенски просветитељ. (* око 840.)
- 1815. — Сима Ненадовић, војвода Другог српског устанка. (* 1793.)
- 1841. — Михаил Јурјевич Љермонтов, руски писац. (* 1814.)
- 1844. — Џон Далтон, енглески хемичар и физичар. (* 1766.)
- 1916. — Људевит Вуличевић (италијански: Lodovico Vulicevic), писац, есејиста (* 1839.)
- 1917. — Емил Теодор Кохер, швајцарски хирург, добитник Нобелове награде за медицину 1909. (* 1841.)
- 1931. — Август Форел, швајцарски лекар. (* 1848.)
- 1967. — Вељко Петровић, српски писац. (* 1884.)
- 1970. — Антонио де Оливеира Салазар, португалски диктатор. (* 1889.)
- 1980. — Мохамед Реза Пахлави, ирански шах. (* 1919.)
- 1984. — Џејмс Мејсн, британски филмски и позоришни глумац. (* 1909.)
- 1998. — Златко Чајковски, југословенски и хрватски фудбалер тренер. († 1923.)