Опијум

Опијум
	Махуна опијумског мака која испушта латекс из реза
Product name	Опијум
Изворна биљка	Papaver somniferum
Делови биљке	Латекс
Географско порекло	Неизвесно, могуће Мала Азија, или Шпанија, јужна Француска и северозападна Африка
Активни састојак	морфин; кодеин; носкапин; папаверин; тебаин;
Главни произвођаљи	Афганистан (примарни); Мјанмар; Колумбија; Лаос; Мексико; Индија; Пакистан; Тајланд; Турска; Кина; Аустралија;
Главни потрошачи	Широм света (#1: Евроа)
Велепродајна цена	3,000 долара по колограму (по подацима из 2002).
Малопродајна цена	16,000 долара по килограму (по подацима из 2002)
Правни статус	AU: S8 ; CA: Распоред I ; DE: Anlage III ; UK: Класа А ; US: Распоред II ; UN: Наркотички распоред I ;

Опијум (макове сузе; научни назив: Lachryma papaveris) супстанца је која се добија засецањем зелених чахура посебне врсте мака (лат. Papaver somniferum) из којих цури као млечни сок, а затим се суши на ваздуху док се не добије смеђа маса.^[5] Садржи преко 20 алкалоида од којих су неки присутни као слободни док су други везани за сумпорну или меконску киселину. Највећу практичну примену нашла су 4 алкалоида опијума: морфин, кодеин, папаверин и наркотин (носкапин). Апроксимативно 12 процената опијума чини аналгетички алкалоид морфијум, који се хемијски прерађује у хероин и друге синтетичке опиоиде за медицинску употребу и за илегалну трговину дрогом. Латекс такође садржи уско повезане опијате кодеин и тебаин и неаналгетичке алкалоиде као што су папаверин и носкапин. Традиционални, радно интензиван метод добијања латекса је ручно гребање незрелих махуна (плодова); латекс исцури и осуши се до лепљивог жућкастог остатка који се касније струже и дехидрира. Реч „меконијум“ (изведена из грчког „опијуму сличан“, мада се сада односи за столице новорођенчади) у прошлости се односила на сродне, слабије препарате направљене од других делова опијумског мака или различитих врста мака.^[6]

Засецање зелених чахура мака

Сиров опијум

Први писани подаци о употреби опијума потичу из најстарије људске историје, односно из 3. века п. н. е. Методе производње нису се значајно промениле од древних времена. Селективним оплемењивањем биљке Papaver somniferum, садржај фенантренских алкалоида морфина, кодеина и у мањој мери тебаина је знатно повећан. У модерно доба, већи део тебаина, који често служи као сировина за синтезу оксикодона, хидрокодона, хидроморфона и других полусинтетичких опијата, потиче из екстракције Papaver orientale или Papaver bracteatum.

За нелегалну трговину дрогом, морфин се екстрахује из опијумског латекса, смањујући масу материјала за 88%. Затим се претвара у хероин који је готово двоструко снажнији,^[7] и повећава вредност за сличан фактор. Редукована тежина производа олакшава шверц.^[8]

У Краљевини Југославији, мак је сејан и опијум произвођен у Јужној Србији (Македонији) - нпр. принос 1935. је износио 57.051 кг, а 1935/36 засејано је 8.008 хектара у 14 срезова, највише у жеглиговском (крај око Куманова).^[9] Према закону из 1939, приватна лица су била дужна пријавити и продати Призаду (Привилегованом извозном друштву) сав опијум који поседују - тада се пријавило 867 лица са 56.844.405 килограма (?) старог опијума.^[10]

ИсторијаУреди

Семе и цвет опијумског мака у будистичкој ложи Чаурикарка у Непалу

Апотекарска посуда за чување опијума као фармацеутског производа, Немачка, 18. или 19. век

Медитеранска регија садржи најраније археолошке доказе о људској употреби опијума; најстарија позната семена потичу из више од 5000 година пре нове ере из неолитског доба^[11] кад су кориштена у сврхе као што су храна, анестетици и обреди. Евиденција из древне Грчке указује на то да се опијум конзумирао на неколико начина, укључујући удисање пара, супозиторија, медицинских облога и у комбинацији са кукутом за самоубиство.^[12] Сумерска, Асирска, Египатска, Индијска, Минојска, Грчка, Римска, Персијска и Арапска империја су широко користиле опијум, који је тада био најмоћнији облик ублажавања болова, омогућавајући древним хирурзима да изводе дуже оперативне захвате. Опијум се помиње у најважнијим медицинским текстовима древног света, укључујући Еберски папирус и списе Диоскорида, Галена и Авицене. Широка медицинска употреба непрерађеног опијума наставила се током Америчког грађанског рата пре него што је уступила место морфину и његовим наследницима, који су могли да се убризгавају у прецизно контролисаним дозама.

Древна употреба (пре 500. године)Уреди

Род мака из Малве у Индији (вероватно Papaver somniferum var. album^[1])

Опијум се активно сакупља од око 3400. пне.^[13] Горњи азијски појас Афганистана, Пакистана, северне Индије и Бурме и даље чине највећу залиху опијума на свету.

Извештено је о најмање 17 налаза Papaver somniferum из неолитских насеља широм Швајцарске, Немачке и Шпаније, укључујући постављање великог броја капсула маковог семена на местима сахране (Куева де лос Мурциелагос, или „Пећина слепих мишева“, у Шпанији) ), које су угљеником-14 датиране на 4200. пне. Објављени су и бројни налази P. somniferum или P. setigerum из насеља бронзаног и гвозденог доба.^[14] Први познати узгој опијумског мака су у Месопотамији, отприлике 3400. пне, обављали су Сумери, који су биљку називали хул гил, „биљком радости“.^[15]^[16] Плочице пронађене у Нипуру, сумерском духовном центру јужно од Багдада, описивале су сакупљање сока од мака ујутру и његову употребу у производњи опијума.^[1]

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ ^а ^б ^в Paul L. Schiff, Jr. (2002). „Opium and its alkaloids”. American Journal of Pharmaceutical Education. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2007. Приступљено 8. 5. 2007.
^ Professor Arthur C. Gibson. „The Pernicious Opium Poppy”. University of California, Los Angeles. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2013. Приступљено 22. 2. 2014.
^ „The Global Heroin Market” (PDF). октобар 2014.
^ ^а ^б Mark Corcoran. „Afghanistan: America's blind eye”. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2007. Приступљено 11. 5. 2007.
^ „Opium definition”. Drugs.com. Приступљено 28. 2. 2015.
^ Simon O'Dochartaigh. „HON Mother & Child Glossary, Meconium”. hon.ch. Приступљено 4. 4. 2016.
^ Sawynok J (јануар 1986). „The therapeutic use of heroin: a review of the pharmacological literature”. Canadian Journal of Physiology and Pharmacology. 64 (1): 1—6. PMID 2420426. doi:10.1139/y86-001.
^ „Opium (Drugs / Substance Abuse) - UrbanAreas.net”. UrbanAreas.net (на језику: енглески). Приступљено 2017-01-25.
^ "Политика", 27. март 1936
^ "Политика", 21. мај 1939
^ Merlin, M. D. (1. 1. 2003). „Archaeological Evidence for the Tradition of Psychoactive Plant Use in the Old World” (PDF). Economic Botany. 57 (3): 295—323. JSTOR 4256701. doi:10.1663/0013-0001(2003)057[0295:aeftto]2.0.co;2.
^ PAPADAKI, P. G. KRITIKOS, S. P. „The history of the poppy and of opium and their expansion in antiquity in the eastern Mediterranean area”. www.unodc.org. UNODC- Bulletin on Narcotics – 1967 Issue 4 – 002. Приступљено 3. 4. 2016.
^ Santella, Thomas M.; Triggle, D. J. (2009). Opium. Facts On File, Incorporated. стр. 8. ISBN 9781438102139.
^ Suzanne Carr (1995). „MS thesis”. Архивирано из оригинала на датум 8. 11. 2009. Приступљено 16. 5. 2007. (citing Andrew Sherratt)
^ M J Brownstein (15. 6. 1993). „A brief history of opiates, opioid peptides, and opioid receptors”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 90 (12): 5391—5393. Bibcode:1993PNAS...90.5391B. PMC 46725  . PMID 8390660. doi:10.1073/pnas.90.12.5391.
^ PBS Frontline (1997). „The Opium Kings”. Приступљено 16. 5. 2007.

ЛитератураУреди

Ahmad, Diana L. The Opium Debate and Chinese Exclusion Laws in the Nineteenth-century American West (University of Nevada Press, 2007). Drugs and Racism in the Old West.
Armero and Rapaport. The Arts of an Addiction. Qing Dynasty Opium Pipes and Accessories (privately printed, 2005)
Auerbach, Sascha. Race, Law and 'The Chinese Puzzle' in Imperial Britain. New York: Palgrave-Macmillan Press, 2009.
Booth, Martin. Opium: A History. London: Simon & Schuster, Ltd., 1996.
Chandra, Siddharth (2008). „Economic Histories of the Opium Trade”. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2013.
Chouvy, P.A. (2009). „Opium. Uncovering the Politics of the Poppy, London, I.B. Tauris (Cambridge, Harvard University Press: 2010)”. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2011.
Day, Horace B. (1868). The Opium Habit.
de Quincey, Thomas (1821). Confessions of an English opium-eater.
Derks, Hans: History of the Opium Problem: The Assault on the East, ca. 1600–1950. Sinica Leidensia, 105. Leiden: Brill, 2012. ISSN 0169-9563. ISBN 978-90-04-22158-1
Dikötter, Frank, Lars Laamann, and Zhou Xun. Narcotic culture: a history of drugs in China Chicago: University of Chicago Press, 2004.
Dormandy, Thomas (2012) Opium: Reality's Dark Dream, Yale University Press
Fairbank, J.K. (1978) The Cambridge History of China: volume 10 part I, Cambridge, CUP
Franck Daninos, L'opium légal produit en France, La Recherche, May 2005
Great Britain (1913). Agreement between Great Britain and Portugal for regulation of the opium monopolies of the colonies of Hong Kong and Macao. London, Printed for H.M. Stationery office. by Harrison and sons, ltd.
Forbes, Andrew; Henley, David (2011). Traders of the Golden Triangle. Chiang Mai: Cognoscenti Books. ASIN B006GMID5K
Great Britain, India office (1922). The truth about Indian opium. [London] Printed by H.M. Stationery Off.
Hai guan zong shui wu si shu (1889). The poppy in China. Shanghai; Statistical Dept. of the Inspectorate General of Customs.
Hideyuki Takano; The Shore Beyond Good and Evil: A Report from Inside Burma's Opium Kingdom (2002, Kotan, ISBN 0-9701716-1-7)
Lucy Inglis (2018) Milk of Paradise: A History of Opium, Pan Macmillan, London
- Review: Julie Peakman: "Not Just Smelling the Flowers", History Today History Today Vol. 68/10, October 2018, pp. 102–103.
Latimer, Dean, and Jeff Goldberg with an Introduction by William Burroughs. Flowers in the Blood: The Story of Opium. New York: Franklin Watts, 1981
MacPherson, Duncan (1843). Two years in China. Narrative of the Chinese expedition, from its formation in April, 1840, to the treaty of peace in August, 1842. London, Saunders.
Martin, Steven. The Art of Opium Antiques. Chiang Mai: Silkworm Books, 2007. Photographs and history of Chinese and Vietnamese opium-smoking paraphernalia.
McCoy, Alfred W. The Politics of Heroin: CIA Complicity in the Global Drug Trade. New York: Lawrence Hill Books, 1991.
Merwin, Samuel (1907). Drugging a nation, the story of China and the opium curse; a personal investigation, during an extended tour, of the present conditions of the opium trade in China and its effects upon the nation. New York, Chicago [etc.] : F. H. Revell company.
Morewood, Samuel (1838). A philosophical and statistical history of the inventions and customs of ancient and modern nations in the manufacture and use of inebriating liquors; with the present practice of distillation in all its varieties: together with an extensive illustration of the consumption and effects of opium, and other stimulants used in the East, as substitutes for wine and spirits. Dublin, W. Curry and W. Carson.
Musto, David F. The American Disease: Origins of Narcotic Control. New York: Oxford University Press, 1987.
Nye, Gideon (1873). The morning of my life in China : comprising an outline of the history of foreign intercourse from the last year of the regime of honorable East India Company, 1833, to the imprisonment of the foreign community in 1839.
Ouchterlony, John (1844). The Chinese war : an account of all the operations of the British forces from the commencement to the Treaty of Nanking. London : Saunders and Otley.
Peters, Gretchen. Seeds of Terror: How Heroin is Bankrolling the Taliban and Al Qaeda, Thomas Dunne Books (2009).
Speer, William (1870). The oldest and the newest empire : China and the United States. Hartford, Conn., S. S. Scranton and company; Philadelphia, Parmelee & co.; [etc., etc.]
Thelwall, A. S. (1839). The iniquities of the opium trade with China; being a development of the main causes which exclude the merchants of Great Britain from the advantages of an unrestricted commercial intercourse with that vast empire. With extracts from authentic documents. London : Wm. H. Allen and Co.
Turner, Frederick Storrs (1876). British opium policy and its results to India and China. London, S. Low, Marston, Searle, & Rivington.

Спољашње везеУреди

[Schiff-1] а ^б ^в Paul L. Schiff, Jr. (2002). „Opium and its alkaloids”. American Journal of Pharmaceutical Education. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2007. Приступљено 8. 5. 2007.

[2] Professor Arthur C. Gibson. „The Pernicious Opium Poppy”. University of California, Los Angeles. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2013. Приступљено 22. 2. 2014.

[3] „The Global Heroin Market” (PDF). октобар 2014.

[2002abc-4] а ^б Mark Corcoran. „Afghanistan: America's blind eye”. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2007. Приступљено 11. 5. 2007.

[DrugsCom-5] „Opium definition”. Drugs.com. Приступљено 28. 2. 2015.

[6] Simon O'Dochartaigh. „HON Mother & Child Glossary, Meconium”. hon.ch. Приступљено 4. 4. 2016.

[Sawynok_1986-7] Sawynok J (јануар 1986). „The therapeutic use of heroin: a review of the pharmacological literature”. Canadian Journal of Physiology and Pharmacology. 64 (1): 1—6. PMID 2420426. doi:10.1139/y86-001.

[8] „Opium (Drugs / Substance Abuse) - UrbanAreas.net”. UrbanAreas.net (на језику: енглески). Приступљено 2017-01-25.

[9] "Политика", 27. март 1936

[10] "Политика", 21. мај 1939

[11] Merlin, M. D. (1. 1. 2003). „Archaeological Evidence for the Tradition of Psychoactive Plant Use in the Old World” (PDF). Economic Botany. 57 (3): 295—323. JSTOR 4256701. doi:10.1663/0013-0001(2003)057[0295:aeftto]2.0.co;2.

[12] PAPADAKI, P. G. KRITIKOS, S. P. „The history of the poppy and of opium and their expansion in antiquity in the eastern Mediterranean area”. www.unodc.org. UNODC- Bulletin on Narcotics – 1967 Issue 4 – 002. Приступљено 3. 4. 2016.

[13] Santella, Thomas M.; Triggle, D. J. (2009). Opium. Facts On File, Incorporated. стр. 8. ISBN 9781438102139.

[14] Suzanne Carr (1995). „MS thesis”. Архивирано из оригинала на датум 8. 11. 2009. Приступљено 16. 5. 2007. (citing Andrew Sherratt)

[Brownstein-15] M J Brownstein (15. 6. 1993). „A brief history of opiates, opioid peptides, and opioid receptors”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 90 (12): 5391—5393. Bibcode:1993PNAS...90.5391B. PMC 46725  . PMID 8390660. doi:10.1073/pnas.90.12.5391.

[Frontline-16] PBS Frontline (1997). „The Opium Kings”. Приступљено 16. 5. 2007.

[5]

[6]

[1]

[2]

[3]

[4]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]