Отворите главни мени

Тајланд

држава у југоисточној Азији

Тајланд (тајл. ประเทศไทย), или званично Краљевина Тајланд (тајл. ราชอาณาจักรไทย), држава је у југоисточној Азији.[5] Пре 1939. ова држава се звала Сијам која је настала 1782. На југу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора. Граничи се на западу са Мјанмаром, на северу и истоку са Лаосом, на истоку са Камбоџом и на југу са Малезијом. Ова азијска земља, има специфичну тајландску архитектуру и културу, никада и једина земља у југоисточној Азији, која није била колонијализована од стране Европљана, некада позната као краљевина Сијам, народ Таи је посебна етничка група народа у Азији. Тајланд је будистичка земља у азијском континенту, познат је као конзервативна земља, али и као либерална земља у неким погледима , јер су пластична хирургија , операције промене пола, ЛГБТ особе нису уопште ретка појава у друштву ове земље. Трансродне особе могу да раде одређене послове на Тајланду, где у неким земљама, чак и у САД не могу, нпр. да раде као стјуардесе у авиону. Оно што је Италија као римокатоличка земља у Европи, то је Тајланд као будистичка земља у Азији, на Тајланду има највише будистичких монаха и манастира, као и будистичких храмова познати као Ватови и светилишта. Милиони туриста широм света посете ову земљу због своје тропске топле климе, Патаја је популарно туристичко место. Због тајландске хране, која је базирана на пиринчу, пржи на воку, кокосовом уљу и млеку, палмином уљу, пилетини, свињетини, карију, сосу од острига ,крабе итд. као и због раскошне архитектуре у Бангкоку, као што је Велика Краљевска палата у којој су живели тајландски краљеви, познатији као Раме. Тајланд има знатно развијену морнарицу, као свака земља , има војску, али спољна политика ове земље се огледа у томе да има политику мира, да не ратује, да се не меша и слично. Тајланд је имао прву жену за премијера, Јинглак Шинаватру. Тајланд има квалификовану радну снагу која ради и у лакој и у тешкој индустрији, један од највећих извозника туњевине на свету. Тајланд признаје Косово као независну државу. Чланица је многих азијских и међународних организација. Тајланд је по бруто домаћем производу 8. највећа економија у Азији. Неки делови земље су по стандарду и квалитету живота попут Немачке као Бангкок, који је финансијски, економски и културни центар Тајланда, док су неки забачени делови земље без асфалтираних путева и струје, развијени попут Мјанмара. Земља је имала проблема са избеглицама који су долазили из Камбоџе и из Лаоса, који су илегално прелазили тајландску границу, препливали би и чак преко реке Меконг, па би их тајландска полиција и царина на граници враћала натраг. Кинези су етничка мањина у Тајланду, многи Тајланђани говоре и уче кинески као страни језик, због сличности језика и сличне компликоване и тешке артикулације, тонова и изговора. 2016. године је на престо дошао тајландски краљ Рама X или познатији као Маха Вачиралонгкорн у тајландској јавности. Тајланд је густо насељена земља са 135 становника по километру квадратном.

Краљевина Тајланд
ราชอาณาจักรไทย (тајландски)
Химна: Национална химна Тајланда
(тајл. เพลงชาติไทย)
Положај Тајланда
Главни град Бангкок
13°44′N 100°30′E / 13.733° СГШ; 100.500° ИГД / 13.733; 100.500Координате: 13°44′N 100°30′E / 13.733° СГШ; 100.500° ИГД / 13.733; 100.500
Службени језик тајландски[1]
Владавина
Краљ Маха Вачиралонгкорн
Председник Владе Прајут Чан-Оча
Облик државе Унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом
Историја
Независност Успостављање Краљевине Ратанакосин
7. априла 1782.
Географија
Површина
 — укупно 513.120 km2(50)
 — вода (%) 0,4
Становништво
 — 2018.[2][3] 69.183.173(21)
 — густина 134,83 ст./km2(80)
Економија
Валута Тајландски бат[4]
 — стоти део валуте THB
Остале информације
Временска зона UTC +7
Интернет домен.th
Позивни број +66
Залазак сунца у Бангкоку

Тајланд је монархија на челу које је био краљ Бумибол Адуљадеј, Рама IX, а њиме је после управља војна хунта која је преузела власт маја 2014.[6] Краљ је девети монарх из Чакри династије, и владао од 1946, те је био најдуже служећи шеф државе.[7] Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица Будизма, и бранитељ религија.[8] Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици. Тајландски бат је национална валута Тајланда , док Банка Тајланда врши функцију централне банке у овој земљи са скоро 70 милиона становника. Многе банке које су биле у државном власништву су приватизоване. Приватизација је утицала на то да некима то није одговарало , појавили су се нови тајкуни , који су огромно богатство стекли приватизацијама. Највећа страна државна банка у држави је Банка Кине или Bank of China. Тајланд има политику рада да не запошљава странце или их не запошљава лако, да не постоји могућност добијања радне визе за странце у неким случајевима. Велики је јаз између богатих и сиромашних , на Тајланду не рачунајући Индонезију , има највише милионера и милијардера . Земља има проблема са корупцијом , проституцијом , сиромаштвом , неписменошћу, иако је модернизацијом земље број неписмених смањен за чак 50 одсто. Тајланд се бори и са сивом економијом , са продајом и шверцом дроге , постоје веома строге казне затвора.

Са укупном површином од око 513.000 км2, Тајланд је по величини 51. земља у свету. Такође је и 20. најнасељенија земља у свету, са око 69 милиона људи . Главни и највећи град је Бангкок , са више од 10 милиона становника , који је тајландски политички, комерцијални, индустријски, и културни центар , oстали значајнији градови су Патаја , Чијанг Мај , Сурин . Око 75–95% становништва су етнички Тајланђани, што обухвата четири главне регионалне групе: централни Тајланђани, североисторчни Тајланђани (Кхон [Лао] Исан),[9] северни Тајланђани (Кхон Муеанг); и јужни Тајланђани. Тајландски Кинези, са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације,[10] док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.[11] Тајландски Малајци представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од Мона, Кмера и разних брдских племена. Званични језик у земљи је тајландски, а главна религија је будизам, коју практикује око 95% становништва.

Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши ново индустријализована земља и велики извозник. Тајланд је одмах после Индонезије , највећа економија у југоисточној Азији. Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне Турску и Јужну Кореју по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света , да буде испред Италије, Шпаније , чак и Мексика. Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година , држава која је одавно изашла из економске транзиције , која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију. Туризам и угоститељство на Тајланду су нарочито веома лукративни , доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као Патаја и острва Пукет , због добре и јефтине хране, смештаја и провода . Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу , у обнову будистичких и хиндуистичких храмова , као и у борбу против наркоманије , трговине дрогом , нелегалне проституције , као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у фабрикама . Корупција , која је присутна и на државном врху , и у влади , је нешто са чиме се Тајланд бори , многи политичари и тајкуни су завршили у затвору , док су неки у бекству , тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници . Становништво на Тајланду је младо , велики је проценат младог становништва , а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик . Тајландска влада , слично попут владе НР Кине , даје субвенције у пољопривреди сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама. Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту животне средине, и биљних и животињских врста . Држава нарочито ради на очувању својих тропских шума на северу земље , бори се против недозвољене и илегалне сече шума на северу , у унутрашњости Тајланда . Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у Бангкок у потрази за бољим животом , образовањем и послом . Земља уме да се носи са елементарним непогодама , услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из Индије , али поплаве на Тајланду нису честе , као у околним земљама и у Бангладешу , суше су проблем током топлих сувих месеци . Национална авио компанија Тајланда је Тај ервејз интернашонал и једна је од најутицајнијих авио компанија у свету , због свог положаја који Тајланд заузима у Азији , авионски летови ка Кини , Индији , Индонезији , Аустралији , Русији , су веома чести, као и транзитни летови , где путници преседају , па је мeђународни аеродром у Бангкоку због тога веома прометан , са великим гужвама и бројем путника. Друмски саобраћај у Тајланду је најлошије развијен , проблем представљају и одрони као и клизишта , услед јаких киша током кишне сезоне и недовољно добрих путева , па се у Тајланду у друмском саобраћају често користе велики џипови и камионети, нарочито у унутрашњости и на северу земље . Речни саобраћај је најразвијенији на рекама Меконг и Чао Праја , где речне пијаце нису реткост , на којима сељаци и мали пољопривредници продају воће , рибу и пиринач на чамцима и мањим бродовима . Крузери су на мору , веома популаран и присутан вид транспорта , како за стране туристе, тако и за домаће становништво када путују у време годишњих одмора. Бангкок је једини град који има подземну железницу или метро и брзе возове који олакшавају саобраћај. Туризам јесте претежно развијен на морској обали и острвима , али се туризам развија на северу земље , због нетакнутих тропских шума , чистих водопада и река ,туристи могу нпр. да јашу , хране тајландске слонове , који умеју и да сликају. У АСЕАН , мећу којима је Тајланд држава чланица , Тајланд има најзначајније економске и трговинске односе са Индонезијом ,Филипинима , Вијетнамом и Малезијом, док Тајланд помаже у економском развоју много сиромашнијим чланицама и у трговинској сарадњи са осталим државама чланицама ове организације као што су Лаос и Мјанмар . Поред тога , Тајланд је и држава чланица Светске трговинске организације , APEC , Међународног удружења за развој или IDA , Међународног монетарног фонда , Високог комесаријата за избеглице ,Међународне хидрографске организације ,Међународне организације за стандардизацију , Међународне банке за обнову и развој , Светске туристичке организације , Светске здравствене организације , Групе 77 , Међународне финансијске корпорације , Интерпола , Организације за забрану хемијског оружја , Светске организације за интелектуалну својину , Покрета несврстаних , Интерпарламентарне уније , Унеска , Светске фондације за природу , Светског поштанског савеза , Удружења за заштиту животиња Пета и Орка , Удружења за борбу против и заштиту од сиде , Удружења за борбу против дијабетеса , Удружења за борбу против дечје експлоатације , Црвеног крста , Уједињених нација и других међународних и светских удружења и организација , у последњих тридесет година Тајланд веома активно учествује у многим међународним скуповима и организацијама, као и светским конференцијама и самитима. Интернет на Тајланду је цензурисан, али не толико у тој мери као у Кини , уклањају се било какви негативни коментари о Тајланду и о политици земље. У јавности , сем ако нисте на плажи , није дозвољено возити се на скутеру, шетати се наг до појаса , бити у јавном превозу наг или превише непримерено обучен , јер су грађани у метро улазили непримерено обучени. Туристи могу кривично да одговарају и да буду депортовани , јер су житељи имали проблема са тучама, алкохолисаним страним туристима и не треба се шалити са тајландском полицијом која је налазила дрогу код туриста било ради шверца , продаје или личне употребе исте. Море је веома загађено као што није био случај пре 50 година, када су се први велики хотели и туристичка насеља изградили, јер велики број туриста баца смеће на плажи и у море , као и хотели који су релативно близу изграђени поред морске обале. Тајландска влада је хтела да неким државама и њиховим грађанима , као нпр. Велика Британија , да им отежа добијање туристичких виза због недоличног понашања њихових грађана као туриста на одмору и да уопште смањи „превелики број туриста” којих је било и по више од 35 милиона годишње. Тајланд има значајне дипломатске односе и са источним и западним силама , са САД и Кином. Са Вијетнамом је обновио и побољшао дипломатске односе тек после Вијетнамског рата , док је са Совјетским савезом и данас Русијом , увек имао и има коректне односе . 2016. , према подацима владе Тајланда , шест милиона људи је живело испод границе сиромаштва , али се процењује да је тај број много већи . Тајланд има јединствено државно уређење јер је унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом . Тајланд је значајан извозник пољопривредних машина и добара у Азији , али и у свету , јер је велики извозник пиринча ,соје и соја соса , као и тајландског чилија и бибера . Тајланд су колоквијално називали „Италијом Азије” и једина земља коју Европљани нису могли да колонизују у југоисточној Азији . Образовање на Тајланду је такво да је основна школа законом обавезна, деца са шест година крену у школу, потом уписују средњу школу, али после основне школе могу да раде. Бангкок је средиште универзитета и културе , град са највише могућности и најбољим стандардом и квалитетом живота од свих осталих у Тајланду , док други градови који су много мањи и по становништву и по површини и немају доста утицајних високо образованих установа , па зато Тајланђани уколико се не школују после средње школе, раде у угоститељству, туризму или у пољопривреди. Мушкарци више зарађују и политички су више ангажовани од жена. Жене у тајландској политици у последњих 30 година имају већи и значајнији утицај . Тајланд је познат по својој специфичној свили , од које се праве мараме за плажу , које носе и жене и мушкарци које се зову саронг или парео. У Тајланду има јако пуно страних и домаћих компанија које се баве телекомуникацијама , које се баве производњом телефона и електронике у других уређаја, и продајом некретнина због велике изградње инфраструктуре , поготову стамбених некретнина и локала за издавање простора нарочито у Бангкоку . Индустријска производња , металургија , пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.[12][13] Међу АСЕАН земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота[14] и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво. Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили средњом силом у региону и широм света.[15]

Садржај

ГеографијаУреди

 
Поглед на Луанг Прабанг масив, који се простире дуж Тајланд/Лао границе, у Нан провинцији у Северном Тајланду
 
Сателитски снимак поплава у Тајланду, октобра 2011.

Са 513.120 km2 (198.120 sq mi),[1] Тајланд је 51. земља по велични у свету. Он је нешто мало мањи од Јемена и мало већи од Шпаније. Тајланд својом обалом излази на два мора и на два океана, на Индијски океан и Тихи океан.

Тајланд је дом неколико различитих географских подручја, која деломично одговарају покрајинским групама. Север земље је планинска област Тајландско горје, где је највиша тачка Дои Интанон у Танон Тонг Чај ланцу са 2565 м надморске висине. Североисточно, Исан се састоји од Коратовог платоа, ограниченог на истоку Меконг. Центар земље доминира предоминантно равна долина реке Чао Праја, која се улива у Тајландски залив. Та долина са плодном равницом је језгро тајландске државе; овде живи већина становништва. Тајланду припада и северни део Малајског полуострва.

Јужни Тајланд се састоји од уског Кра Истмуса који се шири у Малајско полуострво. Политички, постоји шест географских региона који се мођусобно разликују по популацији, основним ресурсима, природним својствима, и нивоу друштвеног и економског развоја. Разноврсност региона је најнаглашенији атрибут Тајландске физичке поставе.

Реке Чао Праја и Меконг су незамењиви водени токови руралног Тајланда. Реке и њихове притоке се користе за производњу усева на индустријској скали. Тајландски залив покрива 320.000 km² и у њега се уливају реке Чао Праја , Мае Клонг, Банг Паконг, и Тапи. Он доприноси туристичком сектору захваљући његовим чистим плитким водама дуж обале у јужном региону и Кра Истмусу. Источна обала Тајландског залива је индустријски центар Тајланда са главном дубоководном луком краљевства у Сатахипу и најпрометнијом комерцијалном луком, Лам Чабанг.

Андаманско море је драгоцени природни ресурс у коме се налази велики број популарних и луксузних одмаралишта у Азији. Пукет, Краби, Ранонг, Пханг Нга, и Транг и друга острва сва леже дуж облала Андаманског мора. Она су упркос цунамија из 2004 туристички магнет за посетиоце из целог света.

Поново су се појавили планови за изградњу канала који би повезао Андаманско море и Тајландски залив, попут Суеског и Панамског канала. Идеја је наишла на позитивни пријем код Тајванских политичара јер би се тиме умањиле накнаде које наплаћује Сингапуршка лука, повољшале везе са Кином и Индијом, скратило време транспорта, елиминисали пиратски напади у Малајском пролазу, и у сагласности је са намером Тајванске владе да земља постане логистичко седиште јужноисточне Азије. Тврди се да би канал побољшао економске прилике јужног Тајланда, које су у великој мери завистане од прихода од туризма, и то би такође променило структуру Тајванске економије. Канал би био огроман инжењерски пројекат и очекује се да би коштао УС $20–30 милијарди. Канал је изграђен касније , на Тајланду , пошто је пољопривредна земља , канали за наводњавање нису реткост , јер добар део становништва живи од пољопривреде.

КлимаУреди

У Тајланду преовладава тропска монсунска клима.[16] На југу је влажна екваторијална клима. Кишовита сезона траје од јуна до октобра. У Бангкоку су регистроване просечне температуре између 20 и 32 °C у јануару и између 24 и 32 степена у августу. Због високе влажности ваздуха ниже температуре се тешко подносе. На северу је влажност ваздуха значајно мања, а клима блажа.

Југозападни монсуни који стижу између маја и јула (изузев на југу) сигнализају долазак кижне сезоне (руеду фон). Она траје до октобра и облаци редукују температуру. Влажност ваздуха у то време је висока. Новембар и децембер означавају долазак суве сезоне и ноћне температуре у пределима се великом надморском висином могу повремено да падну до нивоа благог мраза. Температуре почињу да се пењу у јануару.

Дивље животињеУреди

 
Популација азијских слонова у Тајландској дивљини је по процени спала на 2.000–3.000.[17]

Слон је национални симбол Тајланда. Мада је било 100.000 припитомљених слонова у Тајланду 1850, популација слонова је пала на око 2.000.[17] Зверокрадице су дуго ловиле слонове ради слоноваче, меса, и коже. Млади слонови су често хватани да би се користили као туристичке атракције или као радне животиње, мада је њихова употреба опала од када је влада забранила сечу дрва 1989. Сада има више слонова у заробљеништву него у дивљини, и еколошких активисти тврде да се слонови у заробљеништву често лоше третирају.[18]

Криволов заштићених врста остаје велики проблем. Ловци су десетковали популације тигрова, леопарда, и других великих мачака због њихових вредних крзна. Многе животиње (укључујући тигрове, медведе, крокодиле, и краљевске кобре) се узгајају или лове због меса, која се сматра деликатесом, и ради њихових наводних лековитих својства. Иако је таква трговина незаконита, чувено Бангкошко тржиште Чатучак је још увек познато по продаји угрожених врста.[19]

Пракса држања дивљих животиња као кућних љубимаца озбиљно угрожава неколико врста. Младунци животиња се обично хватају и продају, што често захтева убијање мајке. Једном у заточеништву и ван њиховог природног станишта, многи кућни љубимци умру или се не репродукују. Угрожене популације укључују азијског црног медведа, малајског сунчаног медведа, белоруког гибона, Hylobates pileatus и бинтуронга.[20]

ИсторијаУреди

 
Територијални губици Тајланда (Сијама) током друге половине XIX и почетком XX века.

Прво домаће краљевство било је Сукотаи које се почетком 13. века осамосталило од Кмерског царства. Теравада будизам проглашен је тада државном религијом. Од средине 14. века до 1767. доминирало је краљевство Ајутаја, а након пораза од бурманских снага тајландску државу је 1769. поново ујединио краљ Таксин. Његов генерал Чакри преузео је престо 1782. и основао династију из које потиче и данашњи краљ .

 
Тајланд данас

У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом британске интересне сфере. Након државног удара 1932. постао је уставна монархија, а на власти су се углавном смењивале војне владе. Године 1939. тачније 23. јуна 1939. краљевина Сијам је променила име у краљевина Тајланд, што значи у преводу „земља слободних” . У доба Другог светског рата , Тајланд је желео да сачува неутралност која је трајала све до децембра 1941. године, након инвазије Јапана , на већи део Азије и југоисточне Азије, Јапанско царство је вршило велики притисак на тадашњу владу Тајланда, да омогући јапанским војним трупама на походе на тада британску Малају и Бурму , настојећи искористити слабост поражене Француске. Године 1940. због граничних спорова водио рат са вишијским снагама у Индокини. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао јапански савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на Малају и Бурму. Око 5 569 тајландских војника је погинуло у Другом светском рату . Након капитулације Јапана године 1945. није окупиран због подршке САД, којима је био потребан поуздани антикомунистички савезник у југоисточној Азији. Након крвавих студентских немира 1970-их , у Тајланду су започеле политичке и економске реформе у смеру демократизације , где је најмање 2000 особа настрадало 1973. године. Током 1974. и 1975. па све до 1979. године , на хиљаде сељака и пољопривредника са севера Тајланда из провинција као Чијанг Мај је протестовало због ниских откупних цена пиринча и због диктатуре и неплаћеног рада. Тајланд се није мешао у оно што се дешавало у Камбоџи , у том тренутку је била под окупацијом Црвених Кмера . 21 активиста је био брутално убијен и стрељан , а тајландска влада је то покушавала да прикрије. Политички стабилна цивилна влада формирана је 1992. Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997. Валута је девалвирала више од два пута.

Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у Рату против тероризма, али је и сам постао бојиште због исламистичке побуне на југу земље. Иако је успешно водио економију земље дугогодишњега председника владе Таксина Шинаватру су оптужили за подршку председнику Бушу, за неспособност да се обрачуна са герилом на југу и посебно за утају новца. Војска је искористила његово одсуство из земље, па је 2006. извршен војни пуч, у коме је срушена влада Таксина Шинаватре. На власт је дошла војна хунта, која је укинула устав и диктирала нови устав. Демократија је поново успостављена крајем 2007. Стална политичка криза одржавала се у земљи све до избора јула 2011. априла 2010 избили су велики насилни протести опозиције, у којима је погинуло 87 људи, а рањеноо око 1.400 људи. Опозиција предвођена Шинаватрином сестром Јинглак Шинаватром убедљиво је победила на изборима одржаним јула 2011.

СтановништвоУреди

Већину становништва чине етнички Таи, чији је језик члан тајске језичке групе (сродан језику лао) и који су углавном будисти. Осим њих, у земљи живи и велик број Лаошана сконцентрисаних у североисточном делу земље. Бројна кинеска заједница има велики утицај у привредном животу земље. На северу живе планински народи, међу којима се истичу Хмонг и Карен.

Религија и култураУреди

 
Теравада будисти у Тајланду

Према последњем попису (2000) 95% Тајланђана су теравада будисти. Муслимани су друга највећа верска група (4,6%). Неке провинције и градови имају већинско муслиманско становништво нпр. Чампон. Хришћана (углавном католика) има око 0,75%. Познати тајландски глумац је Тони Џа, већина тајландких сликара и уметника су самоуки, нису школовани, већином су наивни уметници, који сликају слонове или праве фигуре од слонова, фигуре од дрвета и глине, природни пејзажи, мртва природа и слично. Земља има своју филмску индустрију, а нарочито су популарни филмови са борилачким вештинама, са тајландски боксом.

ПривредаУреди

 
Залазак сунца у Бангкоку

У последње три деценије тајландска привреда је забележила једну од највећих стопа раста на свету, са прекидом у доба азијске финансијске кризе 1997—1998. Извоз индустријских производа, посебно електронике, телефона , мотора и моторних делова , одеће и обуће , возила, машина , намештаја, хране, од чега Тајланд највише извози пиринач, чај, каучук, туну, свињетину, ананас, манго ,какао, кафу, затим пластика и играчке чини око 60% БДП-а. Због јакога извоза Тајланд је брзо превладао економску кризу из 1998. Велики део становништва се бави риболовом . Све је важнији и туризам. БДП је у 2004. био 8.100 УСД по становнику, мерено по ППП-у. 2017. године , Тајланд је 25. економија света по бруто домаћем производу. Туристи троше новац на тајландску масажу и третмане лепоте у спа центрима и тајландским саунама и потроше 10% свога новца на сексуалне услуге, због тога Тајланд има неславну репутацију да је познат по борделима тј. по јавним кућама и по трансвеститима.[21]

Административна поделаУреди

Тајланд је подељен у 76 провинција (จังหวัด, changwat), које су груписане у 5 група провинција по локацији. Постоје 2 дистрикта са специјалним статусом: главни град Бангкок (Крунг Теп Маха Након) и Патаја. Бангкок је на провинцијском нивоу и стога се често рачуна као провинција.

Свака провинција се дели у дистрикте и они се даље делу у под-дистрикте (tambons). Gодине 2006 било је 877 дистрикта (อำเภอ, amphoe) и 50 дистрикта Бангкока (เขต, khet). Неки делови провинција на граници са Бангкоком се сматрају ширим Бангкоком (ปริมณฑล, pari monthon). Те провинције су Нонтабури, Патум Тани, Самут Пракан, Након Патом и Самут Сакон. Име провинцијског главног града (เมือง, mueang) је исто као и име провинције.

A clickable map of Thailand exhibiting its provincijas.
Chiang Rai provincijaChiang Mai provincijaMae Hong Son provincijaPhayao provincijaLampang provincijaPhrae provincijaLamphun provincijaNan provincijaUttaradit provincijaBueng Kan provincijaNong Khai provincijaUdon Thani provincijaNakhon Phanom provincijaSakon Nakhon provincijaKalasin provincijaMukdahan provincijaLoei provincijaKhon Kaen provincijaNong Bua Lamphu provincijaTak provincijaSukhothai provincijaPhitsanulok provincijaPhichit provincijaUthai Thani provincijaKamphaeng Phet provincijaNakhon Sawan provincijaPhetchabun provincijaChaiyaphum provincijaMaha Sarakham provincijaRoi Et provincijaYasothon provincijaAmnat Charoen provincijaUbon Ratchathani provincijaSisaket provincijaSurin provincijaBuriram provincijaNakhon Ratchasima provincijaLopburi provincijaChainat provincijaSingburi provincijaKanchanaburi provincijaSuphan Buri provincijaAng Thong provincijaSaraburi provincijaAyutthaya provincijaNakhon Nayok provincijaPrachin Buri provincijaPathum Thani provincijaNakhon Pathom provincijaRatchaburi provincijaSa Kaew provincijaChachoengsao provincijaChonburi provincijaRayong provincijaChanthaburi provincijaTrat provincijaPhetchaburi provincijaPrachuap Khiri Khan provincijaChumphon provincijaRanong provincijaSurat Thani provincijaPhang Nga provincijaPhuket provincijaKrabi provincijaNakhon Si Thammarat provincijaTrang provincijaPhatthalung provincijaSatun provincijaSongkhla provincijaPattani provincijaYala provincijaNarathiwat provincijaSamut Prakan provincijaBangkokNonthaburi provincijaSamut Sakhon provincijaSamut Songkhram provincija 


Јужни регионУреди

 
Јужне провинције Тајланда са малајско муслиманским већинским областима.

Тајланд је контролисао Малајско полуострво до крајњег југа Малака током 1400-тих и држао већи део полуострва, укључујући Темасек (Сингапур), нека од Андаманских острва, и колонију на Јави, али се на крају повукао када су Британци користили силу да би гарантовали њихово сизеренство над султанатом.

Северне државе султаната су представљале годишње дарове тајландском краљу у облику златних цветова — гест признавања вазалства. Британци су интервенисали у Малајској држави и са Англо-Сијамским уговором покушали да изграде железничку пругу од југа до Бангкока. Тајланд се одрекао суверенитета над оним што су данас северне малајске провинције Кедах, Перлис, Келантан, и Теренггану у корист Британаца. Провинције Сатун и Патани су припале Тајланду.

Малајске полуострвске провинције су Јапанци окупирали током Другог светског рата. Оне су биле инфилтриране Малајском комунистичком партијом (ЦПМ) од 1942. до 2008. ЦПМ је изгубила подршку Вијетнама и Кине након културне револуције. Могуће је да су недавни побуњенички устанци наставак сепаратистичке борбе која је започела након Другог светског рата уз Сукарнову подршку за ПУЛО. Већина жртава од времена побуна су будистички и муслимански посматрачи.

Међународни односиУреди

Међународним односима Тајланда руковиди министар спољних послова.

Таиланд у потпуности учествује у међународним и регионалним организацијама. Он је НАТО савезник, мада се налази на приоритетној је листи надгледања по основи Специјалног 301 извештаја Сједињених Држава. Земља је и даље активни члан АСЕАН (Асоцијације јужноисточних азијских нација). Тајланд је развио блиске везе са осталим члановима АСЕАН-а: Индонезијом, Малезијом, Филипинима, Сингапуром, Брунејима, Лаосом, Камбоџом, Бурмом, и Вијетнамом , чији министри спољних послова и економије одржавају годишње састанке. Регионална кооперација се одвија по питањима економије, трговине, банкарства, политике, и културе. Године 2003, Тајланд је служио као домаћин АПЕЦ (Азијске пацифичке економске кооперације). Др. Супацхаи Панитцхпакди, бивши заменик премијера Тајланда, тренутно служи као генерални секретар у Конференцији за трговину и развој Уједињених нација (УНЦТАД). Године 2005. представници Тајланда су присуствовали инаугуралном Источно азијском самиту.

Задњих година, Тајланд је имао све активнију улогу на међународној сцени. Кад је Источни Тимор стекао независност од Индонезије, Тајланд је по први пут у својој историји послао трупе за помоћ међународном мировном напору. Његове трупе су остале тамо као део УН мировних снага. Као део својих напора да побољша међународне везе, Тајланд је ступио у контакт за таквим регионалним организацијама као што су Организација америчких држава (ОАС) и Организација за безбедности и кооперацију у Европи (ОСЦЕ). Тајланд је допринео напорима за обнову у Авганистана и Ирака слањем трупа.

Таксин је иницирао преговоре ради остваривања неколико споразума о слободној трговини са Кином, Аустралијом, Бахреином, Индијом, и САД. Овај задњи споразум је посебно критикован, с тврдњама да неконкурентне Тајванске индустрије могу да буду уништене.[22]

Таксин је исто тако најавио да ће Тајланд опростити страну помоћ, и да ће радити са земљама донаторима на помоћи у развоју суседа у широј Меконг подрегији.[23] Таксин је покушао да стави Тајланд у позицију регионалног лидера, путем иницирања разних развојних пројеката у сиромашнијим суседним земљама, као што је Лаос. Више контроверзно је да је он успоставио блиске, пријатељске односе с бурманском диктатуром.[24]

Тајланд је приступио инвазији Ирака предовођеној Сједињеним Државама, шаљући хуманитарни контингент са 423 војника.[25] Трупе су повучене 10. септембра 2004. Два војника су погинула у Ираку у побуњеничким нападу.

Абхисит је именовао Касит Пиромyа лидера Народне алијансе за демократију за минстра спољних послова. Априла 2009. је извио сукоб између Тајванских и камбоџанских трупа на територији у непосредном суседству 900 година старих руина камбоџијског Преах Вихеар хиндуистичког храма у близини границе. Камбоџиска влада је тврдила да је њена армија убила најмање четири Тајванца и заробила десет, мада је Тајванска влада демантовала да су тајвански војници убијени или повређени. Два камбоџиска и три тајванска војника су погинула. Обе армије су окривљивале једна другу за почетак пуцања и порицале улазак туђу територију.[26][27]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Thailand, The World Factbook.
  2. ^ „World Population Prospects: The 2015 Revision, Key Findings and Advance Tables” (PDF). United Nations Department of Economic and Social Affairs/Population Division. стр. 17. Приступљено 10. 1. 2016. 
  3. ^ National Statistics Office, "100th anniversary of population censuses in Thailand: Population and housing census 2010: 11th census of Thailand". popcensus.nso.go.th.
  4. ^ „Thailand”. International Monetary Fund. Приступљено 16. 4. 2016. 
  5. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. ^ „Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister”. Thailand News.Net. 21. 8. 2014. Приступљено 21. 8. 2014. 
  7. ^ „A Royal Occasion speeches”. Worldhop.com Journal. 1996. Архивирано из оригинала на датум 12. 05. 2006. Приступљено 5. 7. 2006. 
  8. ^ The Secretariate of the House of Representatives (2007). „Constitution of the Kingdom of Thailand B.E 2550” (PDF). The Secretariat of the House of Representatives. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 31. 08. 2012. Приступљено 7. 11. 2012. 
  9. ^ McCargo, D.; Hongladarom, K. (2004). „Contesting Isan‐ness: Discourses of politics and identity in Northeast Thailand” (PDF). Asian Ethnicity. 5 (2): 219. doi:10.1080/1463136042000221898. 
  10. ^ West, Barbara A. (2009). Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania. Facts on File. стр. 794. ISBN 978-1-4381-1913-7. 
  11. ^ Luangthomkun, Theraphan (2007). „The Position of Non-Thai Languages in Thailand”. Language, Nation and Development in Southeast Asia. ISEAS Publishing: 191. 
  12. ^ Thailand and the World Bank Archived 20110501094414 at www.worldbank.or.th Error: unknown archive URL, World Bank on Thailand country overview.
  13. ^ The Guardian, Country profile: Thailand, 25 Apr 2009.
  14. ^ Chueyprasit, Orapa; Chaite Naasiri (27. 3. 2014). „Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life”. National News Bureau of Thailand. Архивирано из оригинала на датум 28. 03. 2014. Приступљено 28. 3. 2014. 
  15. ^ Jonathan H. Ping Middle Power Statecraft (p 104)
  16. ^ Woodward, Susan L. (1997). „Tropical Savannas”. Biomes of the World. S. L. Woodward. Приступљено 23. 2. 2014. 
  17. 17,0 17,1 „Tajland's Elephants”. Thai Elephant Conservation Center. Приступљено 3. 3. 2015. 
  18. ^ Hile, Jennifer (6. 10. 2002). „Activists Denounce Tajland's Elephant "Crushing" Ritual”. National Geographic Today. Приступљено 7. 6. 2007. 
  19. ^ Gill, Teena Amrit (18. 2. 1997). „Endangered Animals on Restaurant Menus”. Albion Monitor/News. Архивирано из оригинала на датум 16. 05. 2007. Приступљено 7. 6. 2007. 
  20. ^ „Thai Forests: Dept. National Parks, Wildlife & Plants”. Thai Society for the Conservation of Wild Animals. 
  21. ^ Paradise revealed - Taipei Times, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  22. ^ „FTA Watch Group website”. Ftawatch.org. Приступљено 25. 4. 2010. 
  23. ^ Ciorciari, John D. (10. 3. 2004). „Thaksin's Chance for Leading Role in the Region”. The Straits Times. Singapore. 
  24. ^ 'Thaksin to face charges over Burma telecom deal. ICT News, 2 August 2007
  25. ^ „Thailand sends troops to bolster US occupation of Iraq”. World Socialist Web Site. Приступљено 28. 1. 2015. 
  26. ^ The Telegraph, Troops from Thailand and Cambodia fight on border, 3 April 2009
  27. ^ Bloomberg, Thai, Cambodian Border Fighting Stops, Thailand Says, 3 April 2009

ЛитератураУреди

  • West, Barbara A. (2009). Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania. Facts on File. стр. 794. ISBN 978-1-4381-1913-7. 
  • David K. Wyatt: Thailand – A Short History. 2. Auflage, Yale University Press, New Haven u.a. 2003. ISBN 978-0-300-08475-7.
  • Chris Baker und Pasuk Phongpaichit: A History of Thailand. 2. Auflage, Cambridge University Press, Cambridge. 2005. ISBN 978-0-521-75915-1.
  • Barend Jan Terwiel: Thailand's Political History. From the 13th Century to Recent Times. River Books, Bangkok. 2011. ISBN 978-974-9863-96-1.
  • Volker Grabowsky: Kleine Geschichte Thailands. C.H.Beck, München. 2010. ISBN 978-3-406-60129-3. (Rezension)
  • Jürgen Hohnholz: Die Gewässer. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen 1980
  • Karl-Heinz Pfeffer: Thailand: Naturpotenzial – Nutzung und Gefährdung. In: Jürgen Hohnholz, Karl-Heinz Pfeffer (Hrsg.): Studium Generale – Thailand. Tübingen. 2003. ISBN 978-3-88121-066-9.
  • M. Domrös: Die Vegetation. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft, Tübingen 1980
  • Gray, Denis (1991). National Parks of Thailand. Bangkok: Communications Resources Ltd. ISBN 974-88670-9-9. 
  • M. Domrös: Die Tierwelt. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen 1980
  • К. Кинель, Д. Мишукова. Таиланд. Королевство храмов и дворцов. М., Вече, 2011 (Исторический путеводитель).
  • Погадаев, В. Страна королевских слонов — в: Азия и Африка сегодня. — 2003. — N9

Спољашње везеУреди