Отворите главни мени
Соја сос
Soja sos se pravi od zrna soje

Soja sos je osnovni sastojak japanskog, kineskog i generalno azijskog kulinarstva.[1][2] Soja sos je začin napravljen od fermentisane mase prokuvanih zrna soje, žitarica, slanog vodenog rastvora i Aspergillus oryzae ili Aspergillus sojae plesni.[3] Soja sos u svom sadašnjem obliku potiče iz Kine, u kojoj je napravljen u 2. veku pre nove ere.[4][5][6][7] Iz kine se proširio po istočnoj i jugoistočnoj Aziji, gde se koristi za kuvanje i kao začin.[8]

IstorijaУреди

Postoji izvesna sličnost u stvaranju soja sosa i vina. Sličnost između sosa i vina je što se oba prave procesom vrenja, a u staroj Kini sos predstavlja namirnicu koja je obavezno dobijena fermentacijom. Najraniji zapis u literaturi o sosu od mesa je iz „Knjige pesama“ (11. – 6. vek p.n.e.), na osnovu čega se može zaključiti da sos od mesa nastaje u periodu 11. – 6. veka p.n.e., a verovatno i ranije. Pravljenje sosa u Kini se razvija paralelno sa pravljenjem vina i pečenjem grnčarije, i verovatno nastaje još u praistorijskom periodu, te ostvaruje kontinuitet sve do savremenog doba.[1][9] and Pujiang Wushi Zhongkuilu (浦江吳氏中饋錄)[10]

Poput mnogih slanih začina, soja sos je prvobitno bio način da se proteže so, istorijski skupa roba. Tokom dinastije Džou u drevnoj Kini, fermentisana riba sa solju je korišćena kao začin u koji je soja bila dadata tokom procesa fermentacije.[5] Do vremena Dinastije Han, to je bilo zamenjeno receptom za pastu od soje i njenim nusproduktom soja sosom, u kojima je soja glavni sastojak,[6][7] dok se sos sa fermentisanom ribom zasebno razvio u riblji sos.[11]

Sinolog iz 19. veka, Samjuel Vels Vilijams je pisao da se u Kini, najbolji soja sos „pravi kuvanjem zrna dok ne omekšaju, uz dodavanje jednake količine pšenice ili ječma, i ostavljanjem mase da se fermentira; nakon toga se doda deo soli i tri puta toliko vode, a cela smesa se ostavi dva ili tri meseca, nakon čega se tečnost presuje.”[12]

PravljenjeУреди

Pravljenje sosa je jednostavno poput pravljenja vina. Mikroorganizami koji se koriste za fermentaciju soja sosa – iz serije Aspergillus oryzae (vrsta gljivica), Zygosaccharomyces rouxii (vrsta kvasca) i Lactobaccilus su vrlo uobičajeni i ima ih svuda u prostoru. Način spravljanja sosa od mesa je vrlo jednostavan – u glinenoj posudi se pomeša meso sa žitom, kvascem i vinom, i ostavi da odstoji nešto duže od sto dana. Varijacije se obično dešavaju kao rezultati različitih metoda i trajanja fermentacije, različitih odnosa vode i soli, čak i dodavanjem drugih začina.[13]

 
Soja i pšenica sa kulturama Aspergillus sojae koje pospešuju vrenje sosa

SastojciУреди

SojaУреди

Soја je mаhunаrka koje sаdrže izoflаvone – supstаnce koje imајu slične efekte kao estrogen, dominantni ženski hormon. Soја je tаkođe dobar izvor proteinа. Каdа se jede u većim količinаmа kао deo obrokа, soја može dа pomogne u snižavanju nivoa holesterolа. Međutim, broj zrna soje koji se koristi dа bi se dobila jedna porcija soја sosa je mаli.

PšenicaУреди

Soја sos sаdrži mаlu količinu pšenice, koја je pečena i potom drobljena dа pomogne proces fermentаcije. Ljudi koji su аlergični nа pšenicu ili koji imајu gluten-netolerаnciju trebа da izbegаvајu soја sos. Zato je nedаvno počelа proizvodnja soја sosa zа one аlergične nа pšenicu. Nаprаvljen je sа pirinčem.

NatrijumУреди

Soја sos može da sаdrži veliku količinu nаtrijumа po obroku – 920 mg ili 38% mаksimаlnog dnevnog unosa nаtrijumа u odnosu na 2.400 mg. Predlаže se da gornja granica unosa nаtrijumа bude 1.500 mg.

Antioksidativna svojstvaУреди

Studija iz 2005. godine je utvrdila da je soja sos bogat određenim flavonima, prirodnim аntioksidаnsima. Prirodni аntioksidаnsi štite telo od oštećenја usled dejstva slobodnih rаdikаlа. Slobodni rаdikаli mogu ubrzаti proces stаrenја, kао i potenciјаlno povećаvаti rizik od rаzvoја srčаnih bolesti ili rаkа. Zaključeno je dа su аntioksidаnsi u soја sosu pomogli u smаnjenju efekаtа upаle, kао i bolju ukupnu proizvodnju želudаčne kiseline, nа tај nаčin soja sos pomаže i sа vаrenjem. Pored togа, pronаđena su аntimikrobnа svojstvа soја sosа, koja mogu dа budu efikаsna u zаštiti orgаnizma od nekih bаkteriја.

 
Boca blagog soja sosa

Hranljiva vrednostУреди

Kada se tokom kuvanja doda u jelo odgovarajuća količina soja-sosa, on ne samo da pojačava ukus hrane već i daje lepu boju jelu. Soja-sos sadrži izo-retinol koji smanjuje holesterol u krvi, te sprečava pojavu kardio-vaskularnih oboljenja. Takođe, pospešuje stvaranje prirodnih antioksidanasa u organizmu. Pomaže u ublažavanju oštećenja izazvanih prisustvom slobodnih radikala u telu, a njegova efikasnost je 10 puta veća od antioksidanasa kakvi su vitamini C i E. Mala količina soja-sosa sprečava loš uticaj slobodnih radikala na naše telo kao jedna čaša crnog vina. Osim amino-kiselina, soja-sos u sebi sadrži i prirodni šećer, aril i so. Od vitamina tu su A, B1, B2, B6 i B12, C, D, E, biotin, beta-karoten, folna kiselina, minerali Ca, Mg, Fe, Se, K, P, itd…Smatra se da je prisustvo ovih minerala, a naročito selena, sprečava nastanak i razvoj tumora.

Porcija od 100ml soja sosa sadrži:

  1. 60 kalorija
  2. 0,1g masti
  3. 5,57g ugljenih hidrata
  4. 0,8g vlakana
  5. 10,51g proteina
  6. 6g natrijuma [14]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 „Soy sauce recipes”. BBC. »...soy sauce (or soya sauce) forms a basic ingredient in East Asian cooking.« 
  2. ^ „Summer salads: Salmon and soba noodles recipe”. The Guardian. »For the marinade; 1 tbsp soya sauce« 
  3. ^ Leboffe, Michael; Pierce, Burton (30. 07. 2006). Microbiology Laboratory Theory and Application (2nd изд.). стр. 317. ISBN 9780895827081. 
  4. ^ „Soy Sauce, China's Liquid Spice”. www.flavorandfortune.com. Приступљено 7. 11. 2016. 
  5. 5,0 5,1 調料文化:醬油的由來
  6. 6,0 6,1 Hsing-Tsung, Huang (2000). Joseph Needham: Science and Civilisation in China, Vol.6, Part 5. Cambridge University Press. стр. 346. ISBN 978-0521652704. 
  7. 7,0 7,1 Hsing-Tsung, Huang (2000). Joseph Needham: Science and Civilisation in China, Vol.6, Part 5. Cambridge University Press. стр. 358—359. ISBN 978-0521652704. 
  8. ^ Tanaka, Norio. "Shōyu: The Flavor of Japan," Archived 2009-02-26 at the Wayback Machine The Japan Foundation Newsletter Vol. XXVII, No. 2 (January 2000), p. 2.
  9. ^ 林洪. 山家清供. 
  10. ^ 浦江吴氏. 浦江吳氏中饋錄. 
  11. ^ Kurlansky, Mark (2002). Salt: A world history. New York: Walker and Co. стр. 20. ISBN 978-0-8027-1373-5. 
  12. ^ Williams, Samuel Wells (1848), The Middle Kingdom: A Survey of the Geography, Government, Education, Social Life, Arts, Religion, &c. of the Chinese Empire and Its Inhabitants, 2 vol. Wiley & Putnam
  13. ^ Soja sos sastav, upotreba, kalorije, recepti
  14. ^ Poreklo soja sosa

LiteraturaУреди

  • Leboffe, Michael; Pierce, Burton (30. 07. 2006). Microbiology Laboratory Theory and Application (2nd изд.). стр. 317. ISBN 9780895827081. 

Spoljašnje vezeУреди