Антиоксиданс

Антиоксиданс је молекул који може да спречи оксидацију других молекула. Оксидација је хемијска реакција у којој се електрони преносе са оксидационог средства на неки молекул. У оксидационим реакцијама могу настати слободни радикали, који започињу ланчане реакције. Слободни радикали су реактивна једињења, која имају електрон вишка и зато ступају у реакције са другим молекулима, и на тај начин доводе до оштећења ћелијских структура. Антиоксиданси спречавају ланчане реакције у којима се оштећују други молелули у ћелијама, тако што се сами оксидишу. Антиоксиданси су често редукциона средства (тиоли, полифеноли..).[1][2]

Структура антиоксиданса, глутатиона

Најзначајнији молекули у организму за спречавање оксидације ћелујских структура су: глутатион, витамин C, витамин Е, ензими (каталазе, супероксид дисмутазе, пероксидазе). Смањена концентрација антиоксиданаса у организму може довети до инхибиције антиоксидативних ензима, при чему настаје оксидативни стрес и може доћи до оштећења ћелија. Термин антиоксидант се такође користи за индустријске хемикалије које се додају током производње ради спречавања оксидације у синтетичкој гуми, пластици и горивима или као конзерванси у храни и козметици.[3]

Није доказано да дијететски суплементи који се продају као антиоксиданти побољшавају здравље или спречавају болести код људи.[4] Суплементи бета-каротена, витамина А и витамина Е немају позитиван ефекат на стопу смртности[5][6] или ризик од рака.[7][8] Поред тога, суплементација селеном или витамином Е не смањује ризик од кардиоваскуларних болести.[9][10]

Здравствена истраживањаУреди

Релација са дијетомУреди

Иако су одређени нивои антиоксидативних витамина у исхрани потребни за добро здравље, још увек се води знатна дебата о томе да ли храна или додаци богати антиоксидантима имају дејства која спречавају болести. Штавише, ако су стварно корисни, непознато је који антиоксиданти промовишу здравље у исхрани и у количинама које прелазе типични унос у исхрани.[11][12][13] Неки аутори оспоравају хипотезу да би антиоксидативни витамини могли да спрече хроничне болести,[11][14] а неки изјављују да је хипотеза недоказана и погрешна.[15] Полифеноли, који имају антиоксидативна својства ин витро, имају непознату антиоксидативну активност ин виво због опсежног метаболизма након варења и мало клиничких доказа о ефикасности.[16]

ИнтеракцијеУреди

Уобичајени фармацеутски производи (и суплементи) са антиоксидативним својствима могу ометати ефикасност одређених лекова против рака и терапије зрачењем.[17]

Нежељени ефектиУреди

 
Структура хелатора метала фитинска киселина

Релативно јаке редукционе киселине могу имати антинутријентско дејство везивањем за дијеталне минерале као што су гвожђе и цинк у гастроинтестиналном тракту и спречавајући њихову апсорпцију.[18] Примери су оксална киселина, танини и фитинска киселина, који присутни у знатним количинама при биљној исхрани.[19] Недостатак калцијума и гвожђа није неуобичајен у исхрани у земљама у развоју где се једе мање меса и постоји велика потрошња фитинске киселине из пасуља и бесквасног хлеба од целог зрна. Међутим, клијање, намакање или микробиолошка ферментација су домаће стратегије које смањују садржај фитата и полифенола у нерафинисаним житарицама. Забележен је пораст апсорпције Fe, Zn и Ca код одраслих при исхрани дефитинизованим житарицама у поређењу са житарицама које садрже свој природни фитат.[20]

Храна Редукција присутне киселине
Какао зрна и чоколоада, шпанаћ, кораба и рабарбара[21] оксална киселина
Цела зрна, кукуруз, махунарке[22] фитинска киселина
Чај, пасуљи, купус[21][23] танини

Високе дозе неких антиоксиданата могу имати штетне дугорочне ефекте. Испитивање ефикасности бета-каротена и ретинола (CARET) код пацијената са раком плућа открило је да су пушачи који су добијали додатке који садрже бета-каротен и витамин А имали повећану стопу рака плућа.[24] Накнадне студије су потврдиле ове нежељене ефекте.[25] Ови штетни ефекти могу се видети и код непушача, јер је једна метаанализа која укључује податке од приближно 230.000 пацијената показала да су суплементације β-каротеном, витамином А или витамином Е повезане са повећаном смртношћу, али није уочен значајнији ефекат од витамина Ц.[26] Није опажен здравствени ризик када су све рандомизиране контролисане студије испитиване заједно, али је откривен пораст смртности када су одвојено студирана само испитивања ризика високог квалитета и ниске пристрасности.[27] Како се већина ових ниско-пристрасних испитивања бави старијим особама, или особама са болестима, могуће је да ови резултати не одраавају дејство антиоксиданаса на општу популацију.[28] Ову метаанализу су касније поновили и проширили исти аутори, потврђујући претходне резултате.[27] Ове две публикације су у складу са неким претходним метаанализама које су такође сугерисале да суплементација витамином Е повећава смртност,[29] а антиоксидативни суплементи повећавају ризик од рака дебелог црева.[30] Бета-каротен такође може да допринесе повећању рака плућа.[30][31] Све у свему, велики број клиничких испитивања спроведених на антиоксидативним суплементима сугерише да ови производи или немају никакав утицај на здравље или да узрокују мали пораст смртности код старијих или осетљивих група становништва.[11][12][26]

ИзвориУреди

  1. ^ Sies H (1997). „Oxidative stress: oxidants and antioxidants” (PDF). Exp Physiol. 82 (2): 291—5. PMID 9129943. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 03. 2009. Приступљено 18. 07. 2010. 
  2. ^ Vertuani S, Angusti A, Manfredini S (2004). „The antioxidants and pro-antioxidants network: an overview”. Curr Pharm Des. 10 (14): 1677—94. PMID 15134565. doi:10.2174/1381612043384655. 
  3. ^ Dabelstein W, Reglitzky A, Schütze A, Reders K (2007). „Automotive Fuels”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. ISBN 978-3-527-30673-2. doi:10.1002/14356007.a16_719.pub2. 
  4. ^ „Antioxidants: In Depth” (на језику: енглески). NCCIH. новембар 2013. Приступљено 17. 4. 2021. 
  5. ^ Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud C (2013). „Meta-regression analyses, meta-analyses, and trial sequential analyses of the effects of supplementation with beta-carotene, vitamin A, and vitamin E singly or in different combinations on all-cause mortality: do we have evidence for lack of harm?”. PLOS ONE. 8 (9): e74558. Bibcode:2013PLoSO...874558B. PMC 3765487 . PMID 24040282. doi:10.1371/journal.pone.0074558. 
  6. ^ Abner EL, Schmitt FA, Mendiondo MS, Marcum JL, Kryscio RJ (јул 2011). „Vitamin E and all-cause mortality: a meta-analysis”. Current Aging Science. 4 (2): 158—70. PMC 4030744 . PMID 21235492. doi:10.2174/1874609811104020158. 
  7. ^ Cortés-Jofré M, Rueda JR, Corsini-Muñoz G, Fonseca-Cortés C, Caraballoso M, Bonfill Cosp X (2012). „Drugs for preventing lung cancer in healthy people”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 10: CD002141. PMID 23076895. doi:10.1002/14651858.CD002141.pub2. 
  8. ^ Jiang L, Yang KH, Tian JH, Guan QL, Yao N, Cao N, Mi DH, Wu J, Ma B, Yang SH (2010). „Efficacy of antioxidant vitamins and selenium supplement in prostate cancer prevention: a meta-analysis of randomized controlled trials”. Nutrition and Cancer. 62 (6): 719—27. PMID 20661819. S2CID 13611123. doi:10.1080/01635581.2010.494335. 
  9. ^ Rees K, Hartley L, Day C, Flowers N, Clarke A, Stranges S (2013). „Selenium supplementation for the primary prevention of cardiovascular disease” (PDF). The Cochrane Database of Systematic Reviews. 1 (1): CD009671. PMC 7433291  Проверите вредност параметра |pmc= (помоћ). PMID 23440843. doi:10.1002/14651858.CD009671.pub2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 8. 2017. Приступљено 23. 7. 2018. 
  10. ^ Shekelle PG, Morton SC, Jungvig LK, Udani J, Spar M, Tu W, J Suttorp M, Coulter I, Newberry SJ, Hardy M (април 2004). „Effect of supplemental vitamin E for the prevention and treatment of cardiovascular disease”. Journal of General Internal Medicine. 19 (4): 380—9. PMC 1492195 . PMID 15061748. doi:10.1111/j.1525-1497.2004.30090.x. 
  11. ^ а б в Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J (мај 2004). „A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis'”. Public Health Nutrition. 7 (3): 407—22. PMID 15153272. doi:10.1079/PHN2003543 . 
  12. ^ а б Shenkin A (фебруар 2006). „The key role of micronutrients”. Clinical Nutrition. 25 (1): 1—13. PMID 16376462. doi:10.1016/j.clnu.2005.11.006. 
  13. ^ Woodside JV, McCall D, McGartland C, Young IS (новембар 2005). „Micronutrients: dietary intake v. supplement use”. The Proceedings of the Nutrition Society. 64 (4): 543—53. PMID 16313697. doi:10.1079/PNS2005464 . 
  14. ^ Food, Nutrition, Physical Activity, and the Prevention of Cancer: a Global Perspective Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015). World Cancer Research Fund (2007). ISBN 978-0-9722522-2-5.
  15. ^ Hail N, Cortes M, Drake EN, Spallholz JE (јул 2008). „Cancer chemoprevention: a radical perspective”. Free Radical Biology & Medicine. 45 (2): 97—110. PMID 18454943. doi:10.1016/j.freeradbiomed.2008.04.004. 
  16. ^ „Flavonoids”. Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis. 2016. Приступљено 24. 7. 2016. 
  17. ^ Lemmo W (септембар 2014). „Potential interactions of prescription and over-the-counter medications having antioxidant capabilities with radiation and chemotherapy”. International Journal of Cancer. 137 (11): 2525—33. PMID 25220632. S2CID 205951215. doi:10.1002/ijc.29208 . 
  18. ^ Hurrell RF (септембар 2003). „Influence of vegetable protein sources on trace element and mineral bioavailability”. The Journal of Nutrition. 133 (9): 2973S—7S. PMID 12949395. doi:10.1093/jn/133.9.2973S . 
  19. ^ Hunt JR (септембар 2003). „Bioavailability of iron, zinc, and other trace minerals from vegetarian diets”. The American Journal of Clinical Nutrition. 78 (3 Suppl): 633S—639S. PMID 12936958. doi:10.1093/ajcn/78.3.633S . 
  20. ^ Gibson RS, Perlas L, Hotz C (мај 2006). „Improving the bioavailability of nutrients in plant foods at the household level”. The Proceedings of the Nutrition Society. 65 (2): 160—8. PMID 16672077. doi:10.1079/PNS2006489 . 
  21. ^ а б Mosha TC, Gaga HE, Pace RD, Laswai HS, Mtebe K (јун 1995). „Effect of blanching on the content of antinutritional factors in selected vegetables”. Plant Foods for Human Nutrition. 47 (4): 361—7. PMID 8577655. S2CID 1118651. doi:10.1007/BF01088275. 
  22. ^ Sandberg AS (децембар 2002). „Bioavailability of minerals in legumes”. The British Journal of Nutrition. 88 Suppl 3 (Suppl 3): S281—5. PMID 12498628. doi:10.1079/BJN/2002718 . 
  23. ^ Beecher GR (октобар 2003). „Overview of dietary flavonoids: nomenclature, occurrence and intake”. The Journal of Nutrition. 133 (10): 3248S—3254S. PMID 14519822. doi:10.1093/jn/133.10.3248S . 
  24. ^ Omenn GS, Goodman GE, Thornquist MD, Balmes J, Cullen MR, Glass A, Keogh JP, Meyskens FL, Valanis B, Williams JH, Barnhart S, Cherniack MG, Brodkin CA, Hammar S (новембар 1996). „Risk factors for lung cancer and for intervention effects in CARET, the Beta-Carotene and Retinol Efficacy Trial” (PDF). Journal of the National Cancer Institute. 88 (21): 1550—9. PMID 8901853. doi:10.1093/jnci/88.21.1550 . 
  25. ^ Albanes D (јун 1999). „Beta-carotene and lung cancer: a case study”. The American Journal of Clinical Nutrition. 69 (6): 1345S—50S. PMID 10359235. doi:10.1093/ajcn/69.6.1345S . 
  26. ^ а б Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C (фебруар 2007). „Mortality in randomized trials of antioxidant supplements for primary and secondary prevention: systematic review and meta-analysis”. JAMA. 297 (8): 842—57. PMID 17327526. doi:10.1001/jama.297.8.842. 
  27. ^ а б Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C (14. 3. 2012). „Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients with various diseases”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 3 (3): CD007176. PMID 22419320. doi:10.1002/14651858.CD007176.pub2. hdl:10138/136201 . 
  28. ^ Study Citing Antioxidant Vitamin Risks Based On Flawed Methodology, Experts Argue News release from Oregon State University published on ScienceDaily. Retrieved 19 April 2007
  29. ^ Miller ER, Pastor-Barriuso R, Dalal D, Riemersma RA, Appel LJ, Guallar E (јануар 2005). „Meta-analysis: high-dosage vitamin E supplementation may increase all-cause mortality”. Annals of Internal Medicine. 142 (1): 37—46. PMID 15537682. doi:10.7326/0003-4819-142-1-200501040-00110 . 
  30. ^ а б Bjelakovic G, Nagorni A, Nikolova D, Simonetti RG, Bjelakovic M, Gluud C (јул 2006). „Meta-analysis: antioxidant supplements for primary and secondary prevention of colorectal adenoma”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 24 (2): 281—91. PMID 16842454. S2CID 20452618. doi:10.1111/j.1365-2036.2006.02970.x. 
  31. ^ Cortés-Jofré, Marcela; Rueda, José-Ramón; Asenjo-Lobos, Claudia; Madrid, Eva; Bonfill Cosp, Xavier (4. 3. 2020). „Drugs for preventing lung cancer in healthy people”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 3: CD002141. ISSN 1469-493X. PMID 32130738. doi:10.1002/14651858.CD002141.pub3. 

ЛитератураУреди

  • Halliwell, Barry. and John M. C. Gutteridge, Free Radicals in Biology and Medicine (Oxford University Press, 2007), ISBN 0-19-856869-X
  • Lane, Nick, Oxygen: The Molecule That Made the World (Oxford University Press, 2003), ISBN 0-19-860783-0
  • Pokorny, Jan, Nelly Yanishlieva, and Michael H. Gordon, Antioxidants in Food: Practical Applications (CRC Press, 2001), ISBN 0-8493-1222-1

Спољашње везеУреди