Отворите главни мени
„Šareni poni”: sorta Phaseolus vulgaris

Pasulj je naziv za semenke nekoliko biljaka iz porodice mahunarki (Fabaceae). Postoji oko 70 vrsta ovog povrća. To je jednogodišnja zeljasta biljka koja sazreva u jesen. Kao i sve mahunarke, sadrži mnogo belančevina, ali su one fiziološki nepotpune, što znači da im nedostaju pojedine aminokiseline koje su neophodne ljudskom organizmu. Ovaj nedostatak lako se nadoknađuje upotrebom žitarica u ishrani. Hranljiva vrednost lomljenog pasulja na 100g (3,5oz) je: energija - 334 kJ (80 kcal), ugljeni hidrati - 10,5g, masti] - 0,5g, proteini - 9,6g.[1][2]

TerminologijaУреди

Engleska reč „bean” i njeni germanski kognati (e.g., nemački Bohne) su bili u širokoj upotrebi u zapadno germanskim jezicima još pre 12. veka,[3] a odnosili su se na široki pasulj i druge mahunaste semenke. To je bilo dugo pre nego što je rod iz Novog seta Phaseolus postao poznat u Evropi. Nakon kontakta Kolumbijanske ere između Evrope i Amerika, upotreba reči je proširena tako da obuhvata mahunaste semenke roda Phaseolus, kao što su obični pasulj i mnogocvetni pasulj, i srodnog roda Vigna. Termin je dugo generalno korišten za mnogo drugo semenje slične forme,[3][4] kao što su zrna soje Starog sveta, grašak, leblebija (garbanzo pasulj), drugi pripadnici rodova Vicia, i Lupinus, i čak i oni koji su manje slični, kao što su zrna kafe, vanile, ricinusa, i kakao. Stoga termin „bean” u generalnoj upotrebi može da se odnosi na veliki broj različitih vrsta.[2]

UpotrebaУреди

 
Hijacint pasulj, Lablab purpureus
 
Psophocarpus tetragonolobus (krilasti pasulj)
 
Polje „širokog pasulja“, odnosno bobaa (Vicia faba), pred berbu
 
„Čovek koji jede pasulj” (1580-1590), rad Anibala Karačija
 
Kuvani pasulj
 
Prikaz količine vlakana i proteina na 100g mahunarki.
Veličina kruga je proporcionalna sadržaju željeza. Iz ovog pregleda se vidi da su leća i pasulj daleko najzdraviji dok soja i grašak imaju najmanje nutrijenata po obroku.
 
Bob (Vicia faba), u SAD poznat kao pasulj fava

U vegetarijanskoj kuhinji pasulj je veoma popularan jer se njegovom upotrebom nadoknađuje nedostatak belančevina.[5]

Termin pasulj, u raznim dijelovima sveta označava nekoliko biljaka koje pripadaju različitim rodovima iz porodice Fabaceae. Najbitniji rodovi su Phaseolus, Vigna, Psophocarpus, Calia i Canavalia. Najčešće se odnosi na jestivi deo biljke, obično žitarice, kao sušeni pasulj, ali u nekim vrstama se bere pre zrelosti, kao što su pasulj i grašak.

Vrste pasuljaУреди

Pojam pasulj obuhvata više rodova i (pod)vrsta:

Zajedničko obeležje različitih vrsta Fabaceae, koje se obično se svrstavaju pod imenom pasulj, su:

  • jednogodišnje zeljaste biljke penjačice ili patuljci (popularni čučo),
  • njihovi plodovi,
  • semenke bogate skrobom i proteinima, a imaju duguljast oblik, više ili manje izdužiti i često bubrežast,
  • sposobne za biološku fiksaciju azota.

Različite vrste pasuljaУреди

Rod PhaseolusУреди

PasuljУреди

Obični pasulj (Phaseolus vulgaris) je vrsta jednogodišnje biljke, poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Uzgaja se zato što ima važnu ulogu u ljudskoj ishrani kao izvor skroba i proteina. Izraz „pasulj” obuhvata one jestive delove koji se zovu žitarica (pasulj) ili podove, koji se takođe zovu pasulj ili „snap”.

Pasulj trešnjoУреди

Skerletni pasulj „trkač” (Phaseolus coccineus) je jednogodišnja baštenska biljka koja je imenovana po boji letnih cvetova, ili za određene sorte, kao što je povrće sa jestivim semenkama

Lima pasuljУреди

Lima pasulj (Phaseolus lunatus) je jednogodišnja biljka koja se uzgaja u toplim zemljama kao žitarica i jede kao povrće kao što je pasulj.

Tepari pasuljУреди

Pasulj tepari (Phaseolus acutifolius) je zeljasta biljka koja se gaji u suvim okruženjima, južno od Severne Amerike, kultiviran u prekolumbovskim vremenima, što su učinili autohtoni Indijanac za ljudsku i životinjsku ishranu.

Rod VignaУреди

Adzuki pasuljУреди

Adzuki (Vigna angularis) je lozasta biljka koja se široko uzgaja u istočnoj Aziji zbog jestivih semenki. Ovo je jedna od najukusnijih vrsta crvenog pasulja, a najviše se konzumira u obe tesnate kuhinje u Aziji.

KarakolУреди

Karakol pasulj (Vigna caracalla) je biljka penjačica poreklom iz tropskih krajeva Centralne i Južne Amerike, kultivirana za ukrasne svrhe.

Kilometarski pasuljУреди

Dvorišni izduženi pasulj (Vigna unguiculata subsp sesquipedalis) je zeljasta biljka penjačica, kultivirana kao povrće za zrnevlje i kao žitarica. Može uspevati kao međukultura posađena s kukuruzom koji služi kao zaštita.

Mat pasuljУреди

Pasulj mat (Vigna aconitifolia) je jednogodišnja biljka otporna na suša (kserofit). Ova zeljasta biljka sa malim žutim cvetićima i duboko usečenim listovima, koja se uzgaja u sušnim područjima Azije zbog sićušnih jestivih semenki, u rasponu boja od svetlo smeđe do tamno smeđe-crvenkaste.

Mungo pasuljУреди

Pasulj mungo ili zeleni mungo (Vigna radiata) je jednogodišnja biljka poreklom sa Indijskog potkontinenta, koja se uzgaja kao povrće. Ima jestive semenke poput pasulja. Čest je sastojak u kineskoj kuhinji.

Rižasti pasuljУреди

Vigna umbellata je zeljasta bilka poreklom iz tropske Azije, kultivirana naročito u Kini, kao mala žitarica za hranu.

Crni gramУреди

Crni gram pasulj (Vigna mungo) je biljka koja se uzgaja na azijskom jugu. Naširoko se koristi za pripremu jela „dal” iz granuliranog semenja, celog ili lomljenog.

Ostali rodoviУреди

Sabljasti pasuljУреди

Sabljasti pasulj (Canavalia gladiata) je biljka koja se uzgaja u tropskim I suptropskim regijeama Afrike i Azija. Nezreli plodovi biljaka iz reda Canavalia (karanfilići) jedu se kao povrće u varivima ili zasebno.

Krilasti pasuljУреди

Krilasti pasulj ili četvrtasti grašak (Psophocarpus tetragonolobus) je vrsta tropske biljke porijeklom iz Papua Nove Gvnejei. Obilno raste u područjima oko ekvatora (sa ravnodnevnicom) na vrelim i vlažnim površinama. Jjedan je od najboljih azotofiksatora. Svi dijelovi biljke su jestivi.

MeskalУреди

Pasulj meskal (Calia secundiflora) je vrsta žbuna, poreklom iz Južne Amerike, a koristi se kao ukrasna biljka. Ova biljka je halucinogena.

ProdukcijaУреди

 
Crno i cvet biljke iz roda Lablab kultivirani u Zapadnom Bengalu, Indija

Podatke o produkciji mehunarki objavljuje FAO u tri kategorije. 1 Suve mahunarke: svo zrelo i suvo seme leguminoza osim soje i kikirikija. 2 Uljasti usevi: soja i kikiriki. 3 Sveže povrće: nezreli zeleni sveži plodovi mahunarki. Sledi pregled FAO podataka.[6]

Produkcija mahunarki (milion metričkih tona)
Usevi
[FAO kod][7]
1961 1981 2001 2015 2016 2016 /1961 napomena
Mahunarke, ukupno [1726] (suve) 40,78 41,63 56,23 77,57 81,80 2,01 proizvodnja po stanovniku je smanjena.
Uljasti usvevi (suvi)
Soja [236] 26,88 88,53 177,02 323,20 334,89 12,46 Drastično povećanje podstaknuto potražnjom za stočnom hranom i gorivom.
Kikiriki, sa ljuskom [242] 14,13 20,58 35,82 45,08 43,98 3,11
Sveže povrće (80 - 90% voda)
Pasulj, zelen [414] 2,63 4,09 10,92 23,12 23,60 8,96
Građak, zelen [417] 3,79 5,66 12,41 19,44 19,88 5,25

„Mahunarke, ukupno [1726] (suve)” je ukupna količina svih suvih leguma koja se uglavnom konzumira kao hrana. Proizvodnja u 2016. godini iznosila je 81,80 miliona tona. Rezultat proizvodnje suvih mahunarki u 2016. godini je povećan do 2,0 puta u odnosu na rezultat iz 1961. godine, dok je porast stanovništva bio 2,4 puta.

Glavni usevi u „ukupnim suvihm mahunarkama [1726]” su „pasulj, su [176]” 26,83 miliona tona, „grašak, sub [187]” 14,36 miliona tona, „leblebija [191]” 12,09 miliona tona, „kravlji grašak [195]” 6,99 miliona tona, „sočivo [201]” 6,32 miliona tona, „golublji grašak [197]” 4,49 miliona tona, „bob, konjski pasulj [181]” 4,46 miliona tona. Generalno, potrošnja mahunarki po stanovniku je opala od 1961. Izuzetak su sočivo i kravlji grašak.

 
Cvet pasulja u Jamalpuru, Majmensing, Bangladeš
Najveći proizvođači[8]
(miliona metričkih tona)
Zemlja 2016 Udeo Napomena
Ukupno 81,80 100%
1 Indija 17,56 21,47%
2 Kanada 8,20 10,03%
3 Mjanmar 6,57 8,03%
4 Kina 4,23 5,17%
5 Nigerija 3,09 3,78%
6 Rusija 2,94 3,60%
7 Etiopija 2,73 3,34%
8 Brazil 2,62 3,21%
9 Australija 2,52 3,09%
10 SAD 2,44 2,98%
11 Niger 2,06 2,51%
12 Tanzanija 2,00 2,45%
drugi 24,82 30,34%

Svetski lider u proizvodnji suvog pasulja (Phaseolus spp)[9] je Mjanmar (Burma), a slede Indija i Brazil. U Africi, najvažniji proizvođač je Tanzanija.[10]

Prvih deset proizvođača suvog pasulja (Phaseolus spp) — 2013.
Zemlja Produkcija (tone) Napomena
  Mjanmar 3.800.000 F
  Indija 3.630.000
  Brazil 2.936.444 A
  Kina 1.400.000 *
  Meksiko 1,294,634
  Tanzanija 1,150,000 F
  SAD 1,110,668
  Kenija 529,265 F
  Uganda 461,000 *
  Ruanda 438,236
 Svet 23.139.004 A
Bez simbola = zvanična vrednosti, P = zvanična vrednost, F = FAO procena, * = nezvanični/poluzvanični podaci, C = izračunata vrednost A = agregat (može da obuhvata zvaničine, poluzvanične i ili procenjene vrednosti);

Izvor: Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)[11]

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Agricultural Research magazine.
  2. 2,0 2,1 „Definition And Classification Of Commodities (See Chapter 4)”. FAO, United Nations. 1994. 
  3. 3,0 3,1 Merriam-Webster, Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, Merriam-Webster. 
  4. ^ Harcourt, Houghton Mifflin, The American Heritage Dictionary of the English Language, Houghton Mifflin Harcourt. 
  5. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
  6. ^ FAO STAT Production /Crops
  7. ^ pogledaj Legume#Commodity Classification
  8. ^ all legumes dry
  9. ^ Dry Beans does not include broad beans, dry peas, chickpea, lentil
  10. ^ FAO Pulses and Derived Products
  11. ^ „Major Food And Agricultural Commodities And Producers – Countries By Commodity”. Fao.org. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2015. Приступљено 2. 2. 2015. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди