Мунго пасуљ

Врста пасуља

Црни мунго пасуљ (Vigna mungo) једногодишња је зељаста биљка која припада роду Vigna из породице бобова (Fabaceae). Доста је сличан златном мунго пасуљу (Vigna radiata) и дуго времена се сматралоо да је реч о једној врсти. Пореклом је са Индијског потконтинента где се узгаја још од античких времена.

Мунго пасуљ
Црни мунго
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Род: Vigna
Врста:
V. mungo
Биномно име
Vigna mungo
(L.) Hepper 1767
Синоними[1]
  • Azukia mungo (L.) Masam.
  • Phaseolus hernandezii Savi
  • Phaseolus mungo L.
  • Phaseolus roxburghii Wight & Arn.

Мунго пасуљ има широку употребу у индијској и пакистанској кухињи.

Опис таксона

уреди

Црни мунго је једогодишња зељаста врежа која обично расте од 20 до 60 cm у висину, јако ретко до 90 cm. Код дивљих јединки врежа може да нарасте од 2 до 4 метра у дужину. Листови су троделни, а сваки појединачни део има срцолик облик, дужине је од 5 до 10 cm, и ширине између 5 и 7 cm. На листовима и стабљикама налазе се ситне длачице. Цваст садржи у просеку између 5 и 6 цветића жуте боје код којих је карактеристично самоопрашивање. Коренов систем је јако добро развијен и разгранат.[2]

Плодови су махуне дужине од 4 до 7 cm, и ширине око 0,6 cm. У свакој махуни налази се између 4 и 10 семена. Семе је углавном црне боје, мада постоје и зелене форме, има квадратну форму и пречник од свега 4 mm. 1.000 зрна има масу од 15 до 40 грама.

Историја

уреди
Зрело, сирово семе
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
58,99
Шећери0
Прехрамбена влакна18,3
1,64 g
25,21
Витамини
Тиамин 1)
(24%)
0,273 mg
Рибофлавин 2)
(21%)
0,254 mg
Ниацин 3)
(10%)
1,447 mg
Витамин Б5
(0%)
0 mg
Витамин Б6
(22%)
0,281 mg
Фолат 9)
(54%)
216 μg
Холин
(0%)
0 mg
Витамин Ц
(0%)
0 mg
Витамин Е
(0%)
0 mg
Витамин К
(0%)
0 μg
Минерали
Калцијум
(14%)
138 mg
Гвожђе
(58%)
7,57 mg
Магнезијум
(75%)
267 mg
Манган
(0%)
0 mg
Фосфор
(54%)
379 mg
Калијум
(21%)
983 mg
Натријум
(3%)
38 mg
Цинк
(35%)
3,35 mg
Остали конституенти
Вода10,8

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Култивирани црни мунго пасуљ настао је од дивљег варијетета Vigna mungo (L.) Hepper var. silvestris, а до прве доместификације вероватно је дошло у периоду пре око 3.000−4.000 година на подручју Индијског потконтинента. Данас је широко распрострањен широм Јужне и Југоисточне Азије, а највећи светски произвођачи су Индија и Пакистан.

Врста је први пут описана од стране Карла фон Линеа 1767. године.

Занимљиво је да се мунго пасуљ користио у древној архитектури као везивни материјал.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 14. 12. 2014. 
  2. ^ „Post Harvest Profile of Black Gram” (PDF). Government of India, Ministry of Agriculture. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 11. 2014. г. 

Спољашње везе

уреди