Мунго пасуљ
Црни мунго пасуљ (Vigna mungo) једногодишња је зељаста биљка која припада роду Vigna из породице бобова (Fabaceae). Доста је сличан златном мунго пасуљу (Vigna radiata) и дуго времена се сматралоо да је реч о једној врсти. Пореклом је са Индијског потконтинента где се узгаја још од античких времена.
Мунго пасуљ | |
---|---|
Црни мунго | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Rosids |
Ред: | Fabales |
Породица: | Fabaceae |
Род: | Vigna |
Врста: | V. mungo
|
Биномно име | |
Vigna mungo | |
Синоними[1] | |
|
Мунго пасуљ има широку употребу у индијској и пакистанској кухињи.
Опис таксона
уредиЦрни мунго је једогодишња зељаста врежа која обично расте од 20 до 60 cm у висину, јако ретко до 90 cm. Код дивљих јединки врежа може да нарасте од 2 до 4 метра у дужину. Листови су троделни, а сваки појединачни део има срцолик облик, дужине је од 5 до 10 cm, и ширине између 5 и 7 cm. На листовима и стабљикама налазе се ситне длачице. Цваст садржи у просеку између 5 и 6 цветића жуте боје код којих је карактеристично самоопрашивање. Коренов систем је јако добро развијен и разгранат.[2]
Плодови су махуне дужине од 4 до 7 cm, и ширине око 0,6 cm. У свакој махуни налази се између 4 и 10 семена. Семе је углавном црне боје, мада постоје и зелене форме, има квадратну форму и пречник од свега 4 mm. 1.000 зрна има масу од 15 до 40 грама.
Историја
уредиНутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
58,99 | |
Шећери | 0 |
Прехрамбена влакна | 18,3 |
1,64 g | |
25,21 | |
Витамини | |
Тиамин (Б1) | (24%) 0,273 mg |
Рибофлавин (Б2) | (21%) 0,254 mg |
Ниацин (Б3) | (10%) 1,447 mg |
Витамин Б5 | (0%) 0 mg |
Витамин Б6 | (22%) 0,281 mg |
Фолат (Б9) | (54%) 216 μg |
Холин | (0%) 0 mg |
Витамин Ц | (0%) 0 mg |
Витамин Е | (0%) 0 mg |
Витамин К | (0%) 0 μg |
Минерали | |
Калцијум | (14%) 138 mg |
Гвожђе | (58%) 7,57 mg |
Магнезијум | (75%) 267 mg |
Манган | (0%) 0 mg |
Фосфор | (54%) 379 mg |
Калијум | (21%) 983 mg |
Натријум | (3%) 38 mg |
Цинк | (35%) 3,35 mg |
Остали конституенти | |
Вода | 10,8 |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA |
Култивирани црни мунго пасуљ настао је од дивљег варијетета Vigna mungo (L.) Hepper var. silvestris, а до прве доместификације вероватно је дошло у периоду пре око 3.000−4.000 година на подручју Индијског потконтинента. Данас је широко распрострањен широм Јужне и Југоисточне Азије, а највећи светски произвођачи су Индија и Пакистан.
Врста је први пут описана од стране Карла фон Линеа 1767. године.
Занимљиво је да се мунго пасуљ користио у древној архитектури као везивни материјал.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 14. 12. 2014.
- ^ „Post Harvest Profile of Black Gram” (PDF). Government of India, Ministry of Agriculture. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 11. 2014. г.
Спољашње везе
уреди- GRIN-CA Taxonomy for Vigna
- Vigna mungo (L.) Hepper
- H.K. Bakhru. Foods that Heal. The Natural Way to Good Health. Orient Paperbacks. 1997. ISBN 978-81-222-0033-1..