Витамин Б1 се још назива и тиамин и анеурин. У ћелијама тиамин је коензим пируват декарбоксилазе у реакцијама оксидативне декарбоксилације 2-оксокиселина. Тиме тиамин учествује у творби пирувата, односно пирогрожђане киселине, у ацетил-СоА (ацетил коензим А), који након тога улази у Кребсов циклус - карика аеробног и анаеробног метаболизма.[4]

Витамин Б1
Kekulé skeletal formula of the cation in thiamine
Chloride
Spacefill model of thiamine of the cation in thiamine
Називи
IUPAC назив
2-[3-[(4-Амино-2-метил-пиримидин-5-ил)метил]-4-метил-тиазол-5-ил] етанол
Други називи
Анеурин
Тиамин
Идентификација
3D модел (Јмол)
Бајлштајн 3581326
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
EC број 200-425-3
Гмелин Референца 318226
KEGG[1]
MeSH Thiamine
UNII
  • InChI=1S/C12H17N4OS.ClH/c1-8-11(3-4-17)18-7-16(8)6-10-5-14-9(2)15-12(10)13;/h5,7,17H,3-4,6H2,1-2H3,(H2,13,14,15);1H/q+1;/p-1 ДаY
    Кључ: MYVIATVLJGTBFV-UHFFFAOYSA-M ДаY
  • InChI=1/C12H17N4OS.ClH/c1-8-11(3-4-17)18-7-16(8)6-10-5-14-9(2)15-12(10)13;/h5,7,17H,3-4,6H2,1-2H3,(H2,13,14,15);1H/q+1;/p-1
    Кључ: MYVIATVLJGTBFV-REWHXWOFAY
  • [Cl-].Cc1c(CCO)sc[n+]1Cc1cnc(C)nc1N
  • [Cl-].CC1=C(CCO)SC=[N+]1CC1=CN=C(C)N=C1N
  • [Cl-].n1c(c(cnc1C)C[n+]2c(c(sc2)CCO)C)N
Својства
C12H17ClN4OS
Моларна маса 300,81 g·mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

У исхрани извор тиамина су квасац, млеко, житарице, воће и поврће. Последица недостатка овог витамина је болест звана Берибери, и често се јавља код особа које пате од алкохолизма.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Combs G. F. Jr. (2008). The vitamins: Fundamental Aspects in Nutrition and Health (3rd изд.). Ithaca, NY: Elsevier Academic Press. ISBN 9780121834937. 
  5. ^ Mahan L. K., Escott-Stump S., ур. (2000). Krause's food, nutrition, & diet therapy (10th изд.). Philadelphia: W.B. Saunders Company. ISBN 978-0-7216-7904-4. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).