Портал:Хемија

Хемија на српској википедији

Овај портал направљен је за википедисте које занима хемија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из хемије.

Хемија је наука која се бави проучавањем закона, по којима се атоми спајају у стабилне структуре повезане хемијским везама, као и променама једних једињења у друга. Хемија се такође бави проучавањем разних особина супстанције које непосредно потичу од њене атомске грађе.

Хемија и физика се међусобно преплићу и често је веома тешко прецизно одредити где се завршава једне наука и почиње друга. Сличан проблем се јавља на прелазу хемије и биологије.

Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.

уреди

Периодни систем елемената

Група	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18
	Алкални метали	Земноалкални метали													Пниктогени	Халкогени	Халогени	Племенити гасови
Периода 1	Водоник1H 1,008																	Хелијум2He4,0026
2	Литијум3Li6,94	Берилијум4Be9,0122											Бор5B 10,81	Угљеник6C 12,011	Азот7N 14,007	Кисеоник8O 15,999	Флуор9F 18,998	Неон10Ne20,180
3	Натријум11Na22,990	Магнезијум12Mg24,305											Алуминијум13Al26,982	Силицијум14Si28,085	Фосфор15P 30,974	Сумпор16S 32,06	Хлор17Cl35,45	Аргон18Ar39,948
4	Калијум19K 39,098	Калцијум20Ca40,078	Скандијум21Sc44,956	Титанијум22Ti47,867	Ванадијум23V 50,942	Хром24Cr51,996	Манган25Mn54,938	Гвожђе26Fe55,845	Кобалт27Co58,933	Никл28Ni58,693	Бакар29Cu63,546	Цинк30Zn65,38	Галијум31Ga69,723	Германијум32Ge72,630	Арсен33As74,922	Селен34Se78,971	Бром35Br79,904	Криптон36Kr83,798
5	Рубидијум37Rb85,468	Стронцијум38Sr87,62	Итријум39Y 88,906	Цирконијум40Zr91,224	Ниобијум41Nb92,906	Молибден42Mo95,95	Технецијум43Tc[98]	Рутенијум44Ru101,07	Родијум45Rh102,91	Паладијум46Pd106,42	Сребро47Ag107,87	Кадмијум48Cd112,41	Индијум49In114,82	Калај50Sn118,71	Антимон51Sb121,76	Телур52Te127,60	Јод53I 126,90	Ксенон54Xe131,29
6	Цезијум55Cs132,91	Баријум56Ba137,33	Лантан57La138,91	Хафнијум72Hf178,49	Тантал73Ta180,95	Волфрам74W 183,84	Ренијум75Re186,21	Осмијум76Os190,23	Иридијум77Ir192,22	Платина78Pt195,08	Злато79Au196,97	Жива80Hg200,59	Талијум81Tl204,38	Олово82Pb207,2	Бизмут83Bi208,98	Полонијум84Po[209]	Астат85At[210]	Радон86Rn[222]
7	Францијум87Fr[223]	Радијум88Ra[226]	Актинијум89Ac[227]	Радерфордијум104Rf[267]	Дубнијум105Db[268]	Сиборгијум106Sg[269]	Боријум107Bh[270]	Хасијум108Hs[270]	Мајтнеријум109Mt[278]	Дармштатијум110Ds[281]	Рендгенијум111Rg[282]	Коперницијум112Cn[285]	Нихонијум113Nh[286]	Флеровијум114Fl[289]	Московијум115Mc[290]	Ливерморијум116Lv[293]	Тенесин117Ts[294]	Оганесон118Og[294]

				Церијум58Ce140,12	Празеодијум59Pr140,91	Неодијум60Nd144,24	Прометијум61Pm[145]	Самаријум62Sm150,36	Европијум63Eu151,96	Гадолинијум64Gd157,25	Тербијум65Tb158,93	Диспрозијум66Dy162,50	Холмијум67Ho164,93	Ербијум68Er167,26	Тулијум69Tm168,93	Итербијум70Yb173,05	Лутецијум71Lu174,97
				Торијум90Th232,04	Протактинијум91Pa231,04	Уранијум92U 238,03	Нептунијум93Np[237]	Плутонијум94Pu[244]	Америцијум95Am[243]	Киријум96Cm[247]	Берклијум97Bk[247]	Калифорнијум98Cf[251]	Ајнштајнијум99Es[252]	Фермијум100Fm[257]	Мендељевијум101Md[258]	Нобелијум102No[259]	Лоренцијум103Lr[266]

1 (црвена) = гасовито 3 (црна) = чврсто 80 (зелена) = течно 109 (сива) = непознато Боја атомског броја показује агрегатно стање (на 0 °C и 1 atm)

Примордијални Од распада Синтетички Руб показује налажење елемента у природи

Стандардна атомска тежина (A_r)^[1]

Ca: 40,078 — формална кратка вредност, заокружено (нема несигурности)^[2]
Po: [209] — масени број најстабилнијег изотопа

Боја позадине показује поткатегорију у метално-металоидно-неметалном тренду:

Метал						Металоид	Неметал			Непозната хемијска својства
Алкални метал	Земноалкални метал	Лантаноид	Актиноид	Прелазни метал	Постпрелазни метал		Полиатомски неметал	Диатомски неметал	Племенити гас

^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
^ IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано; несигурност уклоњена.

уреди

Реакција месеца априла

Неутрализација је хемијска реакција, у општем случају, између киселине и базе у којој се формирају со и вода. Реакција је јонског типа, егзотермна је и једна од најважнијих реакција у неорганској хемији.

киселина + база → со + вода

\mathrm {H_{2}SO_{4}+2NaOH\longrightarrow \;Na_{2}SO_{4}+2H_{2}O}

уреди

Цитат месеца априла

„

Хемија не би требало да буде само за хемичаре

”

— Мигел де Унамуно, шпански писац, филозоф и есејиста.

уреди

Чланак месеца априла

Аерогел, одличан изолатор.

Аерогел је један од најлакших познатих тврдих материјала. Често се назива замрзнути дим или модри дим. Веома је крт, има највећу вредност топлотне изолације, најнижу густину и најнижу звучну проводљивост.

Ради се о силикатној чврстој супстанци која садржи 99,8% ваздуха. Први аерогел, сличан овом данашњем пронашао је професор Самјуел С. Кистлер 1931. године. Ипак, веома дуго он није нашао никакву практичну примену и у великој мери је заборављен.

Аерогелови практично представљају љуску, у чијим се порама налази гас, а поре се крећу у распону од 1 до 100 нанометара у пречнику, а најчешће мање од 20 нанометара. Најзаступљенији аерогелови и са најбољим својствима су силикатни аерогелови.

Преко 80 година аерогел се сматрао најлакшим материјалом на светy, од његовог изyма 1931. све до 2013. године.

Настави са читањем...

уреди

Биографија месеца априла

Клара Имервар (Вроцлав, 21. јун 1870 — Берлин 2. мај 1915) била је немачка хемичарка, прва жена доктор наука у Немачкој. Остала је упамћена као активни пацифиста јер се противила да се наука користи за хемијска оружја и као борац за права жена.

Удала се 1901. године за, такође хемичара, нобеловца Фрица Хабера. Брак, у ком је била дубоко несрећна, незадовољна како се њен супруг опходи према њој и како злоупотребљава науку у циљу развијања бојних отрова, окончала је 1915. године када је починила самоубиство.

Настави са читањем...

уреди

Слика месеца априла

Аутосамплер за течне и гасовите узорке базиран на микрошприцу.

уреди

Да ли знаш да...

...течан кисеоник плаве боје?
...иако је прошло више од 100 година од смрти Марије Кири, њене свеске због своје радиоактивности се морају чувати у оловним кутијама? Процена је да ће тако морати још наредних 1500 година.
...врела вода се брже заледи од хладне воде?
...већина драгих камена су састављена од више елемената? Изузетак је дијамант – чист угљеник.
...да латентна или смртоносна доза никотина за децу може бити свега око 10 милиграма?

уреди

Добри чланци

Сјајни чланци:

Добри чланци:

Хемоглобин

уреди

Категорије хемије

уреди

Потребни чланци

Уколико желите да помогнете у стварању портала хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
Гуч - Капалица - Левак (лабораторијски прибор) - Левак за одвајање - Пикнометар - Сокслетов екстрактор - Аналитичка вага - Техничка вага - Аутоклав - Бројач колонија - Вортекс мешалица - Дигестор - Колориметар - Хомогенизатор - Шпатула - Квантитативна анализа - Сепарациона методе - Екстракција (хемија) - Ламбер-Беров закон - Цинк-сулфит - Олово-тиохлорид
Потребно проширити:
металоиди - атомска маса - атомски број - ацетат - петрохемија

уреди

Савети за уређивање

Прво да знаш да је стварно сјајно што ћеш помоћи у развоју хемијског дела википедије и желимо ти добродошлицу!
Уколико ти се допада да имаш корисничке кутије на твојој корисничкој страни, предлажемо ти да убациш и ову: {{Корисник Вики/Хемија}}

Овај корисник воли да уређује чланке у вези са хемијом.

Овде су корисници који се с времена на време баве уређивањем хемијских чланака и њима можеш да се обратиш за помоћ. Наравно и ти можеш постати члан тима. Довољно је да се упишеш.
Уколико пишеш о неком неорганском једињењу, добро је да правиш преусмерења, како се чланци не би понављали, јер се у нашој литератури називи једињења пишу на различите начине (са или без црте, спојено, одвојено, кроз хемијске формуле).
На пример:

Када описујеш неко хемијско једињење, није лоше да прекопираш шаблон са енглеске википедије, као што постоји на десној страни овде. Онда преводиш све вредности које важе за дато једињење. Ако ти се на страници покаже да неки подшаблон не постоји на нашој вики (биће написан црвеним:Шаблон:тај и тај), без бриге, неко ће га већ превести.

уреди

Остали портали на српској википедији

[CIAAW2016-1] Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.

[FOOTNOTEIUPAC2016Табела_2,_3_комбиновано;_несигурност_уклоњена-2] IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано; несигурност уклоњена.

[1]

[2]