Портал:Хемија
Хемија на српској википедији
Овај портал направљен је за википедисте које занима хемија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из хемије.
Хемија је наука која се бави проучавањем закона, по којима се атоми спајају у стабилне структуре повезане хемијским везама, као и променама једних једињења у друга. Хемија се такође бави проучавањем разних особина супстанције које непосредно потичу од њене атомске грађе.
Хемија и физика се међусобно преплићу и често је веома тешко прецизно одредити где се завршава једне наука и почиње друга. Сличан проблем се јавља на прелазу хемије и биологије.
Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.
Периодни систем елемената
| Група | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Алкални метали | Земноалкални метали | Пниктогени | Халкогени | Халогени | Племенити гасови | ||||||||||||||
| Периода |
|||||||||||||||||||
| 2 | |||||||||||||||||||
| 3 | |||||||||||||||||||
| 4 | |||||||||||||||||||
| 5 | |||||||||||||||||||
| 6 | 
|
||||||||||||||||||
| 7 | 
|
||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||
1 (црвена) = гасовито 3 (црна) = чврсто 80 (зелена) = течно 109 (сива) = непознато Боја атомског броја показује агрегатно стање (на 0 °C и 1 atm)
- Ca: 40,078 — формална кратка вредност, заокружено (нема несигурности)[2]
- Po: [209] — масени број најстабилнијег изотопа
Боја позадине показује поткатегорију у метално-металоидно-неметалном тренду:
| Метал | Металоид | Неметал | Непозната хемијска својства | |||||||
| Алкални метал | Земноалкални метал | Лантаноид | Актиноид | Прелазни метал | Постпрелазни метал | Полиатомски неметал | Диатомски неметал | Племенити гас | ||
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано; несигурност уклоњена.
Реакција месеца априла
Прва од укупно четири оксидативно-редукционе реакције приликом Кребсовог циклуса је добијање кетоглутарата. Оксидативна декарбоксилација изоцитрата је катализована ензимом изоцитрат-дехидрогеназа:
Међукорак ове трансформације је оксалосукцинат, иначе нестабилна β - киселина, која приликом реаговања са ензимом, губи CO2 и формира кетоглутарат. Ова реакција Кребсовог циклуса је веома важна, јер брзина ове реакције и самим тим брзина стварања α - кетоглутарата, одређује свеукупну брзину циклуса.
Цитат месеца априла
| „ | Хемија не би требало да буде само за хемичаре | ” |
| — Мигел де Унамуно, шпански писац, филозоф и есејиста. | ||
Чланак месеца априла
Аерогел је један од најлакших познатих тврдих материјала. Често се назива замрзнути дим или модри дим. Веома је крт, има највећу вредност топлотне изолације, најнижу густину и најнижу звучну проводљивост.
Ради се о силикатној чврстој супстанци која садржи 99,8% ваздуха. Први аерогел, сличан овом данашњем пронашао је професор Самјуел С. Кистлер 1931. године. Ипак, веома дуго он није нашао никакву практичну примену и у великој мери је заборављен.
Аерогелови практично представљају љуску, у чијим се порама налази гас, а поре се крећу у распону од 1 до 100 нанометара у пречнику, а најчешће мање од 20 нанометара. Најзаступљенији аерогелови и са најбољим својствима су силикатни аерогелови.
Преко 80 година аерогел се сматрао најлакшим материјалом на светy, од његовог изyма 1931. све до 2013. године.
Биографија месеца априла
Клара Имервар (Вроцлав, 21. јун 1870 — Берлин 2. мај 1915) била је немачка хемичарка, прва жена доктор наука у Немачкој. Остала је упамћена као активни пацифиста јер се противила да се наука користи за хемијска оружја и као борац за права жена.
Удала се 1901. године за, такође хемичара, нобеловца Фрица Хабера. Брак, у ком је била дубоко несрећна, незадовољна како се њен супруг опходи према њој и како злоупотребљава науку у циљу развијања бојних отрова, окончала је 1915. године када је починила самоубиство.
Слика месеца априла
Да ли знаш да...
...течан кисеоник плаве боје?
...иако је прошло више од 100 година од смрти Марије Кири, њене свеске због своје радиоактивности се морају чувати у оловним кутијама? Процена је да ће тако морати још наредних 1500 година.
...врела вода се брже заледи од хладне воде?
...већина драгих камена су састављена од више елемената? Изузетак је дијамант – чист угљеник.
...да латентна или смртоносна доза никотина за децу може бити свега око 10 милиграма?
Добри чланци
Категорије хемије
- Хемија
- Биохемија: Лекови, Молекуларна биологија, Нуклеинске киселине
- Групe хемијских елемената
- Дроге
- Материјали
- Метали
- Хидроксиди
- Минерали
- Нобеловци за хемију
- Нуклеарна хемија
- Органска хемија
- Токсикологија
- Физичка хемија
- Хемичари: Српски хемичари
- Хемијска једињења: Киселине, Неорганска једињења, Органска једињења, Соли
- Хемијске особине
- Хемијске периоде
- Хемијске реакције
- Хемијски елементи: Актиноиди, Алкални метали, Земљани алкални метали, Изотопи, Лантаноиди, Метали, Металоиди, Неметали, Племенити гасови, Племенити метали, Прелазни метали, Слаби метали, Халогени елементи
- Хемијски закони и правила
Потребни чланци
Потребно направити:
Гуч -
Капалица -
Левак (лабораторијски прибор) -
Левак за одвајање -
Пикнометар -
Сокслетов екстрактор -
Аналитичка вага -
Техничка вага -
Аутоклав -
Бројач колонија -
Вортекс мешалица -
Дигестор -
Колориметар -
Хомогенизатор -
Шпатула -
Квантитативна анализа -
Сепарациона методе -
Екстракција (хемија) -
Ламбер-Беров закон -
Цинк-сулфит -
Олово-тиохлорид
Потребно проширити:
металоиди -
атомска маса -
атомски број -
ацетат -
петрохемија
Савети за уређивање
Прво да знаш да је стварно сјајно што ћеш помоћи у развоју хемијског дела википедије и желимо ти добродошлицу!Уколико ти се допада да имаш корисничке кутије на твојој корисничкој страни, предлажемо ти да убациш и ову:
{{Корисник Вики/Хемија}}
.svg){kind=small} |
Овде су корисници који се с времена на време баве уређивањем хемијских чланака и њима можеш да се обратиш за помоћ. Наравно и ти можеш постати члан тима. Довољно је да се упишеш.Уколико пишеш о неком неорганском једињењу, добро је да правиш преусмерења, како се чланци не би понављали, јер се у нашој литератури називи једињења пишу на различите начине (са или без црте, спојено, одвојено, кроз хемијске формуле).
На пример:
Када описујеш неко хемијско једињење, није лоше да прекопираш шаблон са енглеске википедије, као што постоји на десној страни овде. Онда преводиш све вредности које важе за дато једињење. Ако ти се на страници покаже да неки подшаблон не постоји на нашој вики (биће написан црвеним:Шаблон:тај и тај), без бриге, неко ће га већ превести.
