Отворите главни мени

Радон (Rn, лат. radon) племенити је гас.[1] Име је добио по хемијском елементу радијуму. Познато је 27 радонових изотопа, који настају услед распада радиоактивног урана 238U, 235U и торијума 232Th. Већина тих изотопа има веома кратко време полураспада (мање од 1 сат). Изузетак су 3 изотопа радона: 222Rn — 3,8 дана, 211Rn - 14,7 сати и 210Rn — 2,5 сати. Најопаснији по животну средину је изотоп 222Rn. Он представља 80% свих радонових изотопа.[2]

Радон
Општа својства
Име, симболрадон, Rn
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Xe

Rn

Og
астатрадонфранцијум
Атомски број (Z)86
Група, периодагрупа 18 (племенити гасови), периода 6
Блокp-блок
Категорија  племенити гас
Масени број222 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Xe]4f145d106s26p6
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 8
Физичка својства
Бојабезбојан
Агрегатно стањегасовито
Тачка топљења202 K (−71 °‍C)
Тачка кључања211 K (−62 °C)
Густина9,73 kg/m3
Моларна запремина50,50×10−3 m3/mol
Топлота фузије2,89 kJ/mol
Топлота испаравања16,4 kJ/mol
Сп. топл. капацитет94 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања0
Електронегативностbd (Полинг)
bd (Олред)
Енергије јонизације1: 1.037 kJ/mol
Атомски радијусbd (135) pm
Ковалентни радијус145 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Регуларна зидно центрирана кристална структура за радон
Топл. водљивост3,64×10-3 W/(m·K)
CAS број10043-92-2
референцеВикиподаци

Радон за време свог распада емитује алфа зраке (емитује и бета зраке али у малој количини) велике јонизационе моћи.

Садржај

Радон и здрављеУреди

Радон има штетан утицај на здравље људи. Штетна делатност се огледа у поремећајима ћелијске структуре ДНК због високо енергетског, краткотрајног продукта распада радона 222Rn, изазивајући развој канцерогених ћелија. Често изазива рак плућа код рудара. Многе државе имају норме које ограничавају концентрацију радона у ваздуху.

Употреба радонаУреди

Постоји неколико места у Америци и Европи, где људи седе сатима, верујући да ће их тзв. радон сауна или радонова вода-вода која садржи растворени радон, ојачати и дати им енергију. Исто важи и за топле воде у Јапану, где је вода природно богата радоном. До данас не постоји научни доказ за ово веровање, иако је временом дошло до стварања назива радонова терапија. Научници верују да радон може да се користи у медицинске сврхе, иако ова тврдња није потврђена.

Употреба радона је заснована на чињеници да већина његових изотопа представља изворе алфа честица са кратким периодом полураспада. Зато се користе при краткој и радијацији одабраних тканина.

Радон се акумулира у подземљу, рудницима и пећинама. Зато се у хидрологији, радон користи за испитивање подземних вода и одређивање њеног порекла и старости.


РеференцеУреди

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 

Спољашње везеУреди