Ванадијум (V, лат. vanadium) метал је VB групе, прелазних метала.[2][3] Има 11 изотопа чије се атомске масе налазе између 44-55. Постојан је само 51. Заступљен је у земљиној кори у количини од 80 ppm (енгл. parts per million) у облику минерала: патронита и ванданита.

Ванадијум
V,23.jpg
Општа својства
Име, симбол ванадијум, V
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон


V

Nb
титанијумванадијумхром
Атомски број (Z) 23
Група, периода група 5, периода 4
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 50,9415(1)[1]
Ел. конфигурација [Ar]3d34s2
по љускама
2, 8, 11, 2
Физичка својства
Боја челичносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.175 K (1.902 °‍C)
Тачка кључања 3.682 K (3.409 °C)
Густина 6110 kg/m3
Моларна запремина 8,32×10−3 m3/mol
Топлота фузије 20,9 kJ/mol
Топлота испаравања 0,452 kJ/mol
Притисак паре 3,06 Pa (2.175 K)
Сп. топл. капацитет 490 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 5, 3
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 1,63 (Полинг)
1,45 (Олред)
Енергије јонизације 1: 650,9 kJ/mol
2: 1.414 kJ/mol
3: 2.830 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 135 (171) pm
Ковалентни радијус 125 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структура унутрашњецентр. кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за ванадијум
Брзина звука 4.560 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 30,7 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 4,89×106 S/m
Мосова тврдоћа 7,0
CAS број 7440-62-2
референцеВикиподаци

Открио га је 1801. мексички научник, Андрес Мануел дел Рио. Име је добио по скандинавској богињи Ванадис.

Вандијум гради неколико оксида са оксидацоним бројем од 1 до 5 са различитим кристалним структурама. Многи од њих су нашли примену у индустрији као катализатори оксидационих реакција у органској хемији.

Вандијум је лиснат, сребрнаст метал, лоших механичких особина. Ипак он се додаје челику да би побољшао његову отпорност на отирање и пуцање. Због малих количина његових руда и због његове војне примене он представља метал од страешке важности.

Биолошки значај: Ванадијум се налази у човековом окружењу и у његовој исхрани. У човековом организму он се јавља у траговима. Препоручљиво га је уносити у количини од 10 микрограма. Код особа које се редовно и правилно хране не долази до недостатка ванадијума. Ванадијумом може доћи до индустријског загађења животне средине, најзначајнији ефекти су: оштећење бубрега, надражај слузокоже система за дисање и за варење.

Ванадијум је елемент који се налази у ензимима који мењају глукозу и друге шећере.

РеференцеУреди

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Ванадијум на Викимедијиној остави