Нептунијум
Нептунијум (Np, лат. neptunium) је хемијски елемент из групе актиноида.[1] Име је добио по планети Нептун.[2]
 | |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | нептунијум, Np | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 93 | ||||||
| Група, периода | група Н/Д, периода 7 | ||||||
| Блок | f-блок | ||||||
| Категорија | актиноид | ||||||
| Масени број | 237 (најстабилнији изотоп) | ||||||
| Ел. конфигурација | [Rn]5f46d17s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 22, 9, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | сребрнобела | ||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||
| Тачка топљења | 910 K (637 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 4.273 K (4.000 °C) | ||||||
| Густина | 20.250 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 11,59×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 5,19 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 336,6 kJ/mol | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 6, 5, 4, 3 | ||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||
| Електронегативност | 1,36 (Полинг) 1,22 (Олред) | ||||||
| Енергије јонизације | 1: 604,5 kJ/mol | ||||||
| Атомски радијус | 175 pm | ||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | орторомбична | ||||||
| Топл. водљивост | 46,3 W/(m·K) | ||||||
| Сп. ел. водљивост | 0,822×106 S/m | ||||||
| CAS број | 7439-99-8 | ||||||
Нептун је радиоактиван елемент сребрне боје, није застуљен у природи. Реагује са кисеоником, воденом паром и киселинама. Са базама не реагује.
Нептунијум је откривен 1940. године у САД, али је то откриће објављено тек 6 година касније.
РеференцеУреди
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Спољашње везеУреди
| Нептунијум на Викимедијиној остави. |