Изомер (нуклеарни)

Изомер (нуклеарни) је атомско језгро са истим бројем и протона и неутрона као основно стабилно језгро, али са различитим побуђеним стањима нуклеона, па према томе и различитим особинама. Другом речима, ради се о побуђеним (метастабилиним) краткоживећим стањима (с временом полуживота 10^-9 s или дужим) једног те истог атомског језгра.^[1]^[2] Једини познати стабилни изомер који се јавља у природи је Та-180m чије је време полуживота процењено на 10¹⁵ година. Сви остали живе краће од секунде осим хафнијума-178m који има време полуживота 31 годину.

РеференцеУреди

^ P. M. Walker and J. J. Carroll (2007). „Nuclear Isomers: Recipes from the Past and Ingredients for the Future”. Nuclear Physics News. 17 (2): 11. doi:10.1080/10506890701404206. ^{[мртва веза]}
^ „UNH researchers search for stimulated gamma ray emission”. UNH Nuclear Physics Group. 1997. Архивирано из оригинала на датум 5. 9. 2006. Приступљено 1. 6. 2006.

Овај чланак везан за физику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] P. M. Walker and J. J. Carroll (2007). „Nuclear Isomers: Recipes from the Past and Ingredients for the Future”. Nuclear Physics News. 17 (2): 11. doi:10.1080/10506890701404206. ^{[мртва веза]}

[2] „UNH researchers search for stimulated gamma ray emission”. UNH Nuclear Physics Group. 1997. Архивирано из оригинала на датум 5. 9. 2006. Приступљено 1. 6. 2006.

[1]

[2]