Отворите главни мени
Протон
Класификација
Субатомска честица
Фермион
Хадрон
Барион
Нуклеон
Протон
Својства
Маса: 938 MeV/c2
Наелектрисање: 1.6 × 10−19 C
Спин: 1/2
Кварк састав: 1 Down, 2 Up

У физици, протон (грч. πρώτος [prótos — протос] — „први“) је субатомска честица са позитивним елементарним наелектрисањем од 1.6 × 10−19 кулона и масом од 938 MeV/c2 (1.6726231 × 10−27 kg, што је око 1800 пута већа од масе електрона).[1] Протон се генерално сматра стабилном честицом, са доњом границом полураспада од око 1035 година, и није сигурно да ли уопште може да се распадне. Пошто се не зна да постоји неки физички закон због ког протон не би могао да се распадне, неке данашње теорије предвиђају стабилност, а неке распад протона.[2]

Протон, попут неутрона, спада у нуклеоне, односно честице које сачињавају језгра атома. Атомско језгро најраспрострањенијег изотопа водоника чини само један протон. Језгра других атома се састоје из протона и неутрона које на окупу држи јака нуклеарна сила. Број протона у језгру дефинише хемијски елемент и одређује хемијска својства атома.

Протон на основу своје унутрашње структуре спада у класу бариона и састоји се од два Up ("горња") кварка и једног Down ("доњег") кварка, који се на окупу држе јаким нуклеарним силама преко глуона. Античестица протона је антипротон, који као честица има све карактеристике исте као и протон, осим што му је наелектрисање супротног знака, односно има јединично негативно наелектрисање (као електрон).

У хемији и биохемији, термин протон може да се односи на водоников јон. У овом контексту, донор протона је киселина, а акцептор протона је база.

ИсторијаУреди

Протон је 1918. открио Ернест Радерфорд. Он је запазио да при бомбардовању гасовитог азота алфа честицама, светлосни детектори показују присуство водониковог језгра. Радерфорд је закључио да је једино место одакле водоник може да потиче - азот, и стога азот мора садржати водониково језгро. Он је стога закључио да је водониково језгро, за које је било познато да има атомски број 1, елементарна честица. Овој честици је дао име протон од грчке речи πρώτος [protos — протос] — „први“.

Технолошке применеУреди

Попут других елементарних честица, протон поседује спин. Ово својство је искоришћено у нуклеарној магнетној резонанцији (НМР спектроскопији).

РеференцеУреди

  1. ^ „What is Proton - Properties of Proton”. Nuclear Power (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-09. 
  2. ^ „Proton Decay Searches: Hyper-Kamiokande”. www.hyper-k.org. Приступљено 2019-10-09. 

ЛитератураУреди

  • Macura, Slobodan; Radić-Perić, Jelena (2004). Atomistika. Beograd: Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list. стр. 499. 

Види јошУреди

Спољашње везеУреди