1940
Година
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ФебруарУреди
- 16. фебруар — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.
МартУреди
- 12. март — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију.
АприлУреди
- 9. април — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату.
МајУреди
- 10. мај — Немачка је без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.
- 10. мај — Винстон Черчил је изабран за премијера Уједињеног Краљевства уместо Невила Чемберлена.
- 14. мај — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
- 21. мај — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.
ЈунУреди
- 3. јун — Окончана је евакуација више од 337.000 британских, француских и белгијских војника из Денкерка током битке за Француску.
- 8. јун — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајсенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста, при чему је погинуло више од 1.500 људи.
- 14. јун — Немци су током битке за Француску заузели Париз.
- 17. јун — Совјетска Црвена армија је окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
- 17. јун — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа.
- 18. јун — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.
- 22. јун — Француска је у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу.
ЈулУреди
- 3. јул — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке.
- 9. јул — Битка код Калабрије
- 10. јул — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу.
- 10. јул — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену
- 10. јул — У 6.00 Бенито Мусолини је, са балкона Палате Венеција (Palazzo Venezia) у Риму, објавио да ће за шест сати Италија ући у рат са Француском и Британијом
- 11. јул — Маршал Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.
АвгустУреди
- 3. август — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда.
СептембарУреди
- 7. септембар — Луфтвафе под командом Хермана Геринга је започело бомбардовање Лондона.
- 27. септембар — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине.
ОктобарУреди
- 7. октобар — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.
- 28. октобар — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији.
НовембарУреди
- 5. новембар — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.
- 7. новембар — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године.
- 8. новембар — Италијанска офанзива у Грчко италијанском рату је доживела неуспех после пораза у бици код Елеја-Каламаса.
- 11. новембар — Британци су уништили део италијанске флоте у бази код Таранта, првим нападом са носача авиона.
- 26. новембар — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.
- 27. новембар — У Румунији профашистичка „Гвоздена гарда” убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.
ДецембарУреди
- 18. децембар — Адолф Хитлер је наредио је Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром „Операција Барбароса”.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 4. јануар — Хелмут Јан, немачки архитекта
- 7. јануар — Владица Ковачевић, југословенски и српски фудбалер
- 16. јануар — Лепа Лукић, југословенска и српска музичарка
ФебруарУреди
- 2. фебруар — Дејвид Џејсон, енглески глумац
- 4. фебруар — Џорџ Ромеро, амерички редитељ и сценариста
- 12. фебруар — Мате Бобан, хрватски политичар
- 19. фебруар — Сапармурат Нијазов, туркменистански политичар и председник
- 23. фебруар — Питер Фонда, амерички глумац
- 28. фебруар — Марио Андрети, италијански аутомобилиста.
МартУреди
- 9. март — Раул Хулија, порторикански глумац
- 10. март — Чак Норис, амерички мајстор борилачких вештина и глумац
- 26. март — Џејмс Кан, амерички глумац
- 30. март — Џери Лукас, амерички кошаркаш
АприлУреди
МајУреди
- 6. мај — Весна Пешић, српска политичарка
- 19. мај — Јан Јансен, холандски бициклиста.
ЈунУреди
- 7. јун — Том Џоунс, британски музичар
- 8. јун — Ненси Синатра, америчка музичарка
- 14. јун — Франческо Гучини, италијански певач.
- 16. јун — Јован Гламочанин, српски политичар.
- 23. јун — Вилма Рудолф, америчка атлетичарка
ЈулУреди
- 4. јул — Филип Давид, српски књижевник
- 4. јул — Нурсултан Назарбајев, казахстански политичар и председник
- 7. јул — Ринго Стар, британски музичар.
- 13. јул — Патрик Стјуарт, британски глумац
- 26. јул — Звонимир Петричевић, југословенски кошаркаш
- 30. јул — Клајв Синклер, британски предузетник и информатичар
АвгустУреди
- 3. август — Мартин Шин, амерички глумац
АприлУреди
- 28. август — Роже Пинжеон, француски бициклиста.
СептембарУреди
- 5. септембар — Ракел Велч, америчка глумица.
- 11. септембар — Брајан де Палма, амерички редитељ.
ОктобарУреди
- 5. октобар — Милена Дравић, југословенска и српска глумица.
- 9. октобар — Џон Ленон, енглески музичар групе Битлси (†1980)
НовембарУреди
- 11. новембар — Божидарка Фрајт, југословенска глумица
- 22. новембар — Тери Гилијам, британски глумац и редитељ.
- 27. новембар — Брус Ли, хонгконшко-амерички мајстор борилачких вештина и глумац
- 30. новембар — Јован Радовановић, југословенски и српски музичар и комичар
ДецембарУреди
- 21. децембар — Френк Запа, амерички композитор, гитариста, певач и сатиричар. (†1993).
- 26. децембар — Фил Спектор, амерички музички продуцент
СмртиУреди
МартУреди
- 10. март — Михаил Булгаков, руски књижевник
- 26. март — Спиридон Луис, грчки атлетичар
АприлУреди
МајУреди
- 14. мај — Ема Голдман, америчка анархисткиња и филозоф
ЈунУреди
- 22. јун — Владимир Кепен, руско-немачки феограф и метеоролог
- 28. јун — Итало Балбо, италијански маршал
- 29. јун — Паул Кле, немачко-швајцарски сликар
АвгустУреди
- 21. август — Лав Троцки, руски револуционар
- 21. август — Џозеф Џон Томсон, енглески хемичар
СептембарУреди
- 10. септембар — Никола Иванов, бугарски генерал
- 11. септембар — Милан Јовановић Батут, српски лекар
НовембарУреди
- 3. новембар — Мануел Азања, шпански политичар
- 9. новембар — Невил Чемберлен, британски политичар
- 27. новембар — Николаје Јорга, румунски политичар, историчар.
ДецембарУреди
- 14. децембар — Антон Корошец, југословенски политичар