1940
Година
1940. је била преступна година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
| 1940 на Викимедијиној остави. |
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
ФебруарУреди
- 16. фебруар — Морнари са британског разарача ХМС Козак су се укрцали на немачки танкер Алтмарк и ослободили 299 британских ратних заробљеника.
МартУреди
- 12. март — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију.
АприлУреди
- 9. април — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату.
МајУреди
- 10. мај — Немачка је без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд.
- 10. мај — Винстон Черчил је изабран за премијера Уједињеног Краљевства уместо Невила Чемберлена.
- 14. мај — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
- 21. мај — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.
ЈунУреди
- 3. јун — Окончана је евакуација више од 337.000 британских, француских и белгијских војника из Денкерка током битке за Француску.
- 8. јун — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајсенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста, при чему је погинуло више од 1.500 људи.
- 14. јун — Немци су током битке за Француску заузели Париз.
- 17. јун — Совјетска Црвена армија је окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
- 17. јун — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа.
- 18. јун — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.
- 22. јун — Француска је у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу.
ЈулУреди
- 3. јул — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке.
- 9. јул — Битка код Калабрије
- 10. јул — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу.
- 10. јул — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену
- 10. јул — У 6.00 Бенито Мусолини је, са балкона Палате Венеција (Palazzo Venezia) у Риму, објавио да ће за шест сати Италија ући у рат са Француском и Британијом
- 11. јул — Маршал Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.
АвгустУреди
- 3. август — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда.
СептембарУреди
- 7. септембар — Луфтвафе под командом Хермана Геринга је започело бомбардовање Лондона.
- 27. септембар — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине.
ОктобарУреди
- 7. октобар — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.
- 28. октобар — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији.
НовембарУреди
- 5. новембар — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.
- 7. новембар — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године.
- 8. новембар — Италијанска офанзива у Грчко италијанском рату је доживела неуспех после пораза у бици код Елеја-Каламаса.
- 11. новембар — Британци су уништили део италијанске флоте у бази код Таранта, првим нападом са носача авиона.
- 26. новембар — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.
- 27. новембар — У Румунији профашистичка „Гвоздена гарда” убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.
ДецембарУреди
- 18. децембар — Адолф Хитлер је наредио је Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром „Операција Барбароса”.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 4. јануар — Хелмут Јан, немачко-амерички архитекта
- 5. јануар — Војислав Мелић, српски фудбалер и фудбалски тренер († 2006)
- 7. јануар — Владица Ковачевић, српски фудбалер и фудбалски тренер († 2016)
- 16. јануар — Лепа Лукић, српска певачица
- 22. јануар — Џон Херт, енглески глумац († 2017)
- 27. јануар — Џејмс Кромвел, амерички глумац
- 29. јануар — Кетрин Рос, америчка глумица и списатељица
ФебруарУреди
- 2. фебруар — Дејвид Џејсон, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент
- 4. фебруар — Џорџ Ромеро, амерички редитељ, сценариста, глумац, писац и монтажер († 2017)
- 9. фебруар — Џон Максвел Куци, јужноафрички књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2003)
- 19. фебруар — Сапармурат Нијазов, туркменистански политичар, 1. председник Туркменистана († 2006)
- 23. фебруар — Питер Фонда, амерички глумац, редитељ и сценариста († 2019)
- 28. фебруар — Марио Андрети, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1
МартУреди
- 5. март — Оливера Катарина, српска глумица и певачица
- 9. март — Раул Хулија, порторикански глумац († 1994)
- 10. март — Чак Норис, амерички мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент и сценариста
- 26. март — Џејмс Кан, амерички глумац
- 29. март — Аштруд Жилберто, бразилска певачица
- 30. март — Џери Лукас, амерички кошаркаш
АприлУреди
- 3. април — Волф Калер, немачки глумац
- 13. април — Жан-Мари Гистав ле Клезио, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2008)
- 25. април — Ал Пачино, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста
МајУреди
- 5. мај — Ленс Хенриксен, амерички глумац и уметник
- 6. мај — Весна Пешић, српска социолошкиња и политичарка
- 9. мај — Џејмс Л. Брукс, амерички редитељ, продуцент и сценариста
- 19. мај — Јан Јансен, холандски бициклиста
ЈунУреди
- 7. јун — Том Џоунс, велшки музичар
- 8. јун — Ненси Синатра, америчка музичарка и глумица
- 23. јун — Вилма Рудолф, америчка атлетичарка († 1994)
ЈулУреди
- 4. јул — Филип Давид, српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста
- 6. јул — Нурсултан Назарбајев, казахстански политичар, 1. председник Казахстана (1991—2019)
- 7. јул — Ринго Стар, енглески музичар и глумац
- 13. јул — Патрик Стјуарт, енглески глумац
- 26. јул — Звонимир Петричевић, хрватски кошаркаш († 2009)
АвгустУреди
- 3. август — Мартин Шин, амерички глумац
- 28. август — Роже Пенжон, француски бициклиста († 2017)
СептембарУреди
- 3. септембар — Полин Колинс, енглеска глумица
- 5. септембар — Ракел Велч, америчка глумица и модел
- 7. септембар — Дарио Арђенто, италијански редитељ, продуцент, сценариста и филмски критичар
- 11. септембар — Брајан де Палма, амерички редитељ и сценариста
- 22. септембар — Ана Карина, данско-француска глумица, редитељка, сценаристкиња и певачица († 2019)
- 24. септембар — Славен Замбата, хрватски фудбалер
ОктобарУреди
- 5. октобар — Милена Дравић, српска глумица († 2018)
- 9. октобар — Џон Ленон, енглески музичар и мировни активиста († 1980)
- 14. октобар — Клиф Ричард, енглески музичар и глумац
- 16. октобар — Бери Корбин, амерички глумац
- 23. октобар — Пеле, бразилски фудбалер
НовембарУреди
- 5. новембар — Елке Зомер, немачка глумица, забављачица и уметница
- 11. новембар — Божидарка Фрајт, југословенска глумица
- 22. новембар — Тери Гилијам, британски сценариста, редитељ, аниматор, глумац и комичар
- 27. новембар — Брус Ли, хонгконшко-амерички глумац, редитељ, мајстор борилачких вештина и филозоф († 1973)
- 30. новембар — Јован Радовановић, српски музичар, комичар и глумац
ДецембарУреди
- 21. децембар — Френк Запа, амерички музичар и сатиричар († 1993)
СмртиУреди
МартУреди
- 10. март — Михаил Булгаков, руски књижевник
- 26. март — Спиридон Луис, грчки атлетичар
АприлУреди
МајУреди
- 14. мај — Ема Голдман, америчка анархисткиња и филозоф
ЈунУреди
- 22. јун — Владимир Кепен, руско-немачки феограф и метеоролог
- 28. јун — Итало Балбо, италијански маршал
- 29. јун — Паул Кле, немачко-швајцарски сликар
АвгустУреди
- 21. август — Лав Троцки, руски револуционар
- 21. август — Џозеф Џон Томсон, енглески хемичар
СептембарУреди
- 10. септембар — Никола Иванов, бугарски генерал
- 11. септембар — Милан Јовановић Батут, српски лекар
НовембарУреди
- 3. новембар — Мануел Азања, шпански политичар
- 9. новембар — Невил Чемберлен, британски политичар
- 27. новембар — Николаје Јорга, румунски политичар, историчар.
ДецембарУреди
- 14. децембар — Антон Корошец, југословенски политичар