14. октобар
датум
14. октобар (14.10.) је 287. дан у години по грегоријанском календару (288. у преступној години). До краја године има још 78 дана.
ДогађајиУреди
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1066 — Војска Вилијама Освајача је поразила енглеску војску код Хејстингса и убила Харолда Годвинсона, последњег крунисаног англосаксонског краља Енглеске.
- 1322 — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.
- 1702 - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над војском Светог римског царства.
- 1806 — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску.
- 1809 — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској.
- 1892 — Први трамвај у Београду
- 1912 — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела.
- 1913 — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.
- 1933 — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви.
- 1939 — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“.
- 1941 —
- 1944 — Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941.
- 1947 — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид.
- 1964 — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг.
- 1973 — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације.
- 1988 — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност.
- 1994 — Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат.
- 2000 — Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац.
- 2001 — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.
- 2012 — Феликс Баумгартнер успешно скочио на земљу из хелијумског балона из стратосфере у пројекту Ред Бул Стратос, са висине од 38.045 m, у току кога је поставио три светска рекорда у падобранству.
- 2014 —
- У снежној олуји и лавини на непалским Хималајима погинуло 43 људи.
- На фудбалској утакмици између Србије и Албаније у квалификацијама за Европско првенство у фудбалу 2016 у Београду, избили су немири након што је на терен улетео дрон носећи заставу Велике Албаније.
- 2015 — У самоубилачком бомбашком нападу у Пакистану убијено најмање 7, а повређено 13 особа.
- 2017 — У бомбашком нападу камионом са експлозивом у Сомалији убијено 358 људи а повређено више од 400.
РођењаУреди
- 1257 — Пшемисл II, краљ Пољске. (прем. 1296)[1]
- 1404 — Марија Анжујска, краљица Француске. (прем. 1463)
- 1630 — Софија Хановерска, војвоткиња од Брауншвајга-Линебурга. (прем. 1714)[2]
- 1633 — Џејмс II Стјуарт, краљ Енглеске. (прем. 1701)
- 1644 — Вилијам Пен, енглески филозоф и предузетник. (прем. 1718)
- 1784 — Фернандо VII од Шпаније, краљ Шпаније. (прем. 1833)
- 1840 — Дмитриј Писарев, руски писац. (прем. 1868)
- 1871 — Александар фон Землински, аустријски композитор. (прем. 1942)[3]
- 1882 — Емон де Валера, ирски државник. (прем. 1975)
- 1890 — Двајт Д. Ајзенхауер, амерички генерал и државник. (прем. 1969)
- 1893 — Лилијан Гиш, америчка глумица. (прем. 1993)
- 1906 — Хана Арент, немачка политичка теоретичарка и филозофкиња. (прем. 1975)[4]
- 1910 — Џон Вуден, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2010)[5]
- 1914 — Рејмонд Дејвис мл., амерички хемичар и физичар, добитник Нобелове награде за физику. (прем. 2006)
- 1919 — Драгослав Аврамовић, српски економиста, гувернер Народне банке Југославије и дописни члан САНУ. (прем. 2001)
- 1921 — Раде Марковић, српски глумац. (прем. 2010)
- 1926 — Драгослав Грбић, српски књижевник. (прем. 1983)[6]
- 1927 — Роџер Мур, енглески глумац. (прем. 2017)
- 1930 — Мобуту Сесе Секо, председник Заира. (прем. 1997)
- 1931 — Душко Гојковић, српски џез трубач, композитор и аранжер.
- 1934 — Љубомир Поповић, српски сликар. (прем. 2016)
- 1939 — Ралф Лорен, амерички модни дизајнер, филантроп и предузетник.
- 1940 — Клиф Ричард, енглески музичар и глумац.
- 1944 — Удо Кир, немачки глумац.
- 1946 — Франсоа Бозизе, политичар из Централноафричке Републике.
- 1959 — Ацо Петровић, српски кошаркашки тренер. (прем. 2014)
- 1967 — Савана Самсон, америчка порнографска глумица.
- 1969 — Виктор Онопко, руски фудбалер.
- 1972 — Аманда Ди, америчка порнографска глумица.
- 1974 — Џесика Дрејк, америчка порнографска глумица.
- 1974 — Виктор Ретлин, швајцарски атлетичар.
- 1975 — Флојд Ландис, амерички бициклиста.
- 1977 — Зоран Бановић, црногорски фудбалски голман.
- 1978 — Пол Хантер, енглески играч снукера. (прем. 2006)
- 1978 — Ашер, амерички музичар и глумац.
- 1980 — Бен Вишо, енглески глумац.[7]
- 1983 — Бети Хајдлер, немачка атлетичарка.
- 1985 — Иван Пернар, хрватски политичар.
- 1992 — Ахмед Муса, нигеријски фудбалер.
- 1996 — Мирослав Богосавац, српски фудбалер.
СмртиУреди
- 996 — Ел Азиз, фатимидски калиф. (рођ. 955)
- 1066 — Харолд II Енглески, енглески краљ. (рођ. 1022)
- 1092 — Низам ал-Мулк, персијски учењак. (рођ. 1018)
- 1631 — Софија Мекленбуршка, краљица Данске. (рођ. 1557)
- 1883 — Марија Трандафил српска добротворка, подигла је зграду за сиротиште у којој се данас налази седиште Матице српске. (рођ. 1816)
- 1944 — Ервин Ромел, немачки фелдмаршал. (рођ. 1891)
- 1944 — Марко Мурат, српски сликар. (рођ. 1864)
- 1958 — Даглас Мосон, аустралијски геолог. (рођ. 1882)
- 1959 — Ерол Флин, аустралијски глумац. (рођ. 1909)
- 1965 — Вилијам Хогенсон, амерички атлетичар. (рођ. 1884)
- 1976 — Идит Еванс, енглеска глумица. (рођ. 1888)
- 1977 — Хари Лилис Бинг Крозби, амерички певач и филмски глумац. (рођ. 1903)
- 1984 — Мартин Рајл, енглески радио астроном. (рођ. 1918)
- 1985 — Емил Гиљелс, совјетски пијаниста. (рођ. 1916)
- 1990 — Леонард Бернстајн, амерички пијанист, диригент и композитор. (рођ. 1918)
- 1996 — Исидор Папо, лекар и генерал. (рођ. 1913)
- 1999 — Џулијус Њерере, председник Танзаније. (рођ. 1922)
- 2010 — Беноа Манделброт, француски математичар. (рођ. 1924)
- 2015 — Матје Кереку, бенински политичар. (рођ. 1933)
- 2018 — Милена Дравић, југословенска и српска глумица. (рођ. 1940)
- 2018. — Патрик Бауман, швајцарски кошаркаш. (рођ. 1967)
- 2021 — Марко Живић, српски глумац. (рођ. 1972)
Празници и дани сећањаУреди
- 1894 — У Београду, на линији Калемегдан-Славија, пуштен у саобраћај први трамвај на коњску вучу.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Kronika wielkopolska, Warsaw 1965, vol. 119, pp. 260-261: "In the same year (ie in 1257) was born the son of Przemyśl the Good Duke of Greater Poland, in Poznań, on Sunday morning, the feast of the martyr Saint Callixtus (Pope Callixtus I)".
- ^ Hugh Chisholm (1911). The Encyclopaedia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Encyclopaedia Britannica. стр. 417.
- ^ Lorraine Gorrell (2002). Discordant Melody: Alexander Zemlinsky, His Songs, and the Second Viennese School. ABC-CLIO. стр. 231. ISBN 978-0-313-32366-9.
- ^ Patricia Bowen-Moore (13. 10. 1989). Hannah Arendt's Philosophy of Natality. Palgrave Macmillan UK. стр. 13. ISBN 978-1-349-20125-9.
- ^ „Wooden dies at age 99”. ESPN Los Angeles. 4. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 2020-01-04.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 227.
- ^ James Cameron-Wilson (1. 10. 2006). Film Review 2006-2007
. Reynolds & Hearn.
