1941

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век; 20. век ; 21. век;
Деценије:	1920-е; 1930-е; 1940-е; 1950-е; 1960-е;
Године:	1938; 1939; 1940; 1941; 1942; 1943; 1944;

1941. је била проста година.

ДогађајиУреди

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

ЈануарУреди

6. јануар. — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“: слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва.
22. јануар — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде.

ФебруарУреди

3. фебруар — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској.
4. фебруар — Мађарски сабор је ратификовао приступање Мађарске Тројном пакту и уговор о вечном пријатељству са Југославијом.
14. фебруар — Прве јединице Афричког корпуса су стигле у Триполи.

МартУреди

1. март — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.
2. март — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту.
4. март — Кнез Павле Карађорђевић у Берлину се састао са вођом нацистичке Немачке, Адолфом Хитлером.
4. март — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.
6. март — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
25. март — Драгиша Цветковић и Јоаким фон Рибентроп су у Бечу потписали протокол којим је Југославија приступила Тројном пакту.
27. март — Војним ударом је свргнут кнез Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
28. март — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.

АприлУреди

6. април — Немачке трупе су бомбардовањем Београда започеле напад на Југославију.
7—30. април — Битка за Грчку
10. април — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
10. април — Комунистичка партија Југославије издала Проглас у ком позива народ да не прихвати окупациону власт и почне да прикупља оружје за предстојећу борбу. У ту сврху, при Централном комитету КПЈ формиран је Војни комитет.

12. април — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд.
17. април — капитулација Југословенске војске
17. април — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач „Загреб“ како не би пао у руке Италијанима.
30. април — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.

МајУреди

2. мај — Уједињено Краљевство је започело Англо-ирачки рат да би вратило на власт регента Абдулу Илаха збаченог у државном удару.
10. мај — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.
10. мај — Усташе извршиле покољ Срба у Глини.
11. мај — Усташе извршиле покољ Срба у Глини.
11. мај — Пуковник Драгољуб Михаиловић, са групом војника и официра, избегао заробљеништво и стигао на планину Равна Гора, у западној Србији
20. мај — Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит.
24. мај — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британски бојни брод „Худ“ при чему су од 1.422 морнара су преживела три.
27. мај — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло је 2.300 људи.
27. мај — У Солунском заливу потонуо је грчки брод „Хелена Канавариоти“ којим су Немци превозили заробљене југословенске официре. Међу погинулима је био и генерал Јован М. Јовановић.^[1]

ЈунУреди

5. јун — Експлодирало је спремиште муниције немачке војске у Смедеревској тврђави, услед чега је погинуло око 2000 људи, а Смедерево разрушено.
8. јун — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база сила Осовине.
14. јун — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
22. јун — Почела операција Барбароса (на слици), у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора.
25-29. јун — Погром у Каунасу
27. јун — КПЈ формирала Главни штаб народноослободилачких партизанских одреда Југославије

ЈулУреди

4. јул — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора.
7. јул — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације.
12. јул — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије.
13. јул — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора.
22. јул — Почео устанак у Словенији
27. јул — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској.
26. јул — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.
28. јул — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.

АвгустУреди

6. август — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца.
14. август — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
17. август — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.
21. август — Први затвореници су допремљени у систем логора Јасеновац.
22. август — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.
29. август — У Београдy нацистичке Немачке формирала Влада народног спаса на челу са генералом Миланом Недићем
31. август — Битка за Лозницу 1941. - Четнички официр, Веселин Мисита, са својим снагама напао немачки гарнизон у Лозници и натерао га на капитулацију

СептембарУреди

8. септембар — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
16. септембар — Јосип Броз Тито, вођа КПЈ, прешао из Београда на ослобођену територију у западној Србији. Тога дана, немачка управа у Србији наредила да се за једног немачког мртвог војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50.
16. септембар — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија.
19. септембар — Јосип Броз Тито и Драгољуб Михаиловић састали се у селу Струганик како би уговорили заједничку борбу против нацистичког окупатора

ОктобарУреди

14. октобар — У Краљеву нацисти и њихови помагачи извршили велики масакр над цивилним становништвом
21. октобар — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали неколико хиљада цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије.

НовембарУреди

7. новембар — У Ужицу, центру слободне територије, у присуству Тита изведена кратка парада партизанских јединица у част годишњице Октобарске револуције
25. новембар — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату.
29. новембар — Након вишедневних напада немачких снага и њихових помагача, сломљена Ужичка република - слободна територија у којој је живело око милион људи. По Титовом наређењу, партизански борци на брду Кадињача држали одступницу Врховном штабу и цивилном становништву како би се они на време извукли из Ужица.

ДецембарУреди

1. децембар — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка)
7. децембар — Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбору на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова.
8. децембар — Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију.
19. децембар — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.
19. децембар — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.
21. децембар — У босанском месту Рудо формирана Прва пролетерска НОУ бригада.

РођењаУреди

ЈануарУреди

1. јануар — Ева Рас, српска глумица, књижевница и сликарка
8. јануар — Грејам Чепмен, енглески комичар, глумац, сценариста и писац (прем. 1989)
9. јануар — Џоун Бајз, америчка музичарка и активисткиња
11. јануар — Жерсон, бразилски фудбалер
14. јануар — Феј Данавеј, америчка глумица
14. јануар — Милан Кучан, словеначки политичар, 1. председник Словеније (1991—2002)
21. јануар — Пласидо Доминго, шпански оперски певач

ФебруарУреди

8. фебруар — Ник Нолти, амерички глумац, продуцент и модел

МартУреди

3. март — Недељко Билкић, босанскохерцеговачко-српски певач
12. март — Јосип Скоблар, хрватски фудбалер и фудбалски тренер
14. март — Волфганг Петерсен, немачки редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2022)
15. март — Душан Голумбовски, српски глумац, ТВ водитељ, певач и публициста (прем. 2016)
16. март — Бернардо Бертолучи, италијански редитељ и сценариста (прем. 2018)
22. март — Бруно Ганц, швајцарски глумац (прем. 2019)
26. март — Ричард Докинс, енглески етолог, еволутивни биолог и писац
27. март — Мики Јевремовић, српски певач (прем. 2017)

АприлУреди

4. април — Петар Краљ, српски глумац (прем. 2011)
7. април — Горден Кеј, енглески глумац и певач (прем. 2017)
8. април — Вивијен Вествуд, енглеска модна дизајнерка и предузетница (прем. 2022)
11. април — Љубо Шкиљевић, српски глумац. (прем. 1999)
12. април — Боби Мур, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1993)
14. април — Џули Кристи, енглеска глумица
16. април — Неда Спасојевић, српска глумица (прем. 1981)
20. април — Рајан О’Нил, амерички глумац
20. април — Мустафа Хасанагић, југословенски фудбалер и фудбалски тренер
23. април — Ари ден Хартог, холандски бициклиста (прем. 2018)
26. април — Клодин Оже, француска глумица (прем. 2019)
28. април — Ен-Маргрет, шведско-америчка глумица, певачица и плесачица
28. април — Лисјен Емар, француски бициклиста

МајУреди

6. мај — Ивица Осим, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
13. мај — Ричи Валенс, амерички музичар (прем. 1959)
13. мај — Ана Карић, хрватска глумица (прем. 2014)
18. мај — Миријам Марголис, енглеско-аустралијска глумица
19. мај — Нора Ефрон, америчка новинарка, списатељица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња (прем. 2012)
19. мај — Тања Малет, енглески модел и глумица (прем. 2019)
23. мај — Јован Аћин, српски редитељ и сценариста (прем. 1991)
23. мај — Дејан Патаковић, српски новинар, карикатуриста и хумориста (прем. 2019)
24. мај — Боб Дилан, амерички музичар, писац и песник
24. мај — Владимир Цветковић, српски кошаркаш и спортски функционер

ЈунУреди

2. јун — Чарли Вотс, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе The Rolling Stones (прем. 2021)
2. јун — Стејси Кич, амерички глумац
7. јун — Станислава Пешић, српска глумица (прем. 1997)
9. јун — Џон Лорд, енглески музичар и композитор, најпознатији као клавијатуриста (прем. 2012)
10. јун — Јирген Прохнов, немачки глумац
12. јун — Чик Корија, амерички џез музичар и композитор, најпознатији као пијаниста и клавијатуриста (прем. 2021)
18. јун — Роже Лемер, француски фудбалер и фудбалски тренер
20. јун — Стивен Фрирс, енглески редитељ и продуцент
22. јун — Мајкл Лернер, амерички глумац (прем. 2023)
27. јун — Кшиштоф Кјешловски, пољски редитељ и сценариста (прем. 1996)

ЈулУреди

16. јул — Мишо Ковач, хрватски певач
25. јул — Тимоти Џон Бајфорд, енглеско-српски редитељ, сценариста, преводилац и глумац (прем. 2014)
29. јул — Дејвид Ворнер, енглески глумац (прем. 2022)
29. јул — Тома Фила, српски адвокат

АвгустУреди

7. август — Владислав Лучић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер
14. август — Дејвид Крозби, амерички музичар (прем. 2023)
14. август — Вида Огњеновић, српска књижевница, редитељка, драматуршкиња и дипломаткиња
20. август — Слободан Милошевић, српски политичар и правник, председник Србије (1989—1997) и Председник Србије и Црне Горе (1997—2000) (прем. 2006)
20. август — Стеван Остојић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
24. август — Паола Питагора, италијанска глумица
27. август — Сезарија Евора, музичарка са Зеленортских Острва (прем. 2011)
29. август — Бора Дрљача, српски певач (прем. 2020)

СептембарУреди

8. септембар — Берни Сандерс, амерички политичар
9. септембар — Отис Рединг, амерички соул музичар (прем. 1967)
14. септембар — Богдан Тирнанић, српски новинар, публициста, филмски критичар и глумац (прем. 2009)
15. септембар — Флоријан Алберт, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2011)
19. септембар — Кес Елиот, америчка певачица и глумица, најпознатија као чланица групе The Mamas and the Papas (прем. 1974)
26. септембар — Раде Петровић, српски певач

ОктобарУреди

3. октобар — Чаби Чекер, амерички певач и плесач
4. октобар — Ен Рајс, америчка књижевница (прем. 2021)
13. октобар — Пол Сајмон, амерички музичар и глумац
25. октобар — Ен Тајлер, америчка списатељица
31. октобар — Сали Киркланд, америчка глумица

НовембарУреди

5. новембар — Арт Гарфанкел, амерички певач, песник и глумац, најпознатији као члан дуа Simon & Garfunkel
20. новембар — Живко Николић, црногорски редитељ и сценариста (прем. 2001)
23. новембар — Франко Неро, италијански глумац
24. новембар — Пит Бест, енглески музичар, најпознатији као првобитни бубњар групе The Beatles
27. новембар — Еме Жаке, француски фудбалер и фудбалски тренер
27. новембар — Дуња Ланго, српско-хрватска новинарка, ТВ водитељка и глумица (прем. 2015)
27. новембар — Еди Рабит, амерички музичар (прем. 1998)