12. април

12. април (12.04) је 102. дан у години по грегоријанском календару (103. у преступној години). До краја године има још 263 дана.

ДогађајиУреди

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

238 — Гордијан II је поражен и убијен у бици код Картагине од нумидијске војске одане Максимину Трачанину.
467 — Антемије постаје нови западноримски цар.
1204 — Крсташи у Четвртом крсташком рату освојили Цариград.
1782 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила француску флоту под командом грофа де Граса у бици код Ле Сента у Западним Индијама.
1861 — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео Амерички грађански рат.
1877 — Велика Британија анектирала бурску јужноафричку републику Трансвал.
1890 — Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули.
1911 — Први непрекидни лет на релацији Лондон-Париз трајао је три сата и 56 минута.
1938 — У САД је донет први закон којим се захтева лекарско уверење приликом добијања дозволе за ступање у брак.
1941 — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд.
1945 — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије.
1945 — Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта.
1946 — Сирија стиче независност од Француске.
1954 — Били Хели снима хит „Rock Around the Clock“.
1961 — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут, постаје први човек који је Земљу облетео у космичком броду - сателиту Восток-1.
1961 — Реј Чарлс добија четири награде „Греми“.
1963 — У Уједињеном Краљевству објављен је албум Битлса „From Me to You“.
1966 — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату.
1970 — Православна црква у Америци добија аутокефалност од руског патријарха Алексија I.
1970 — Совјетска подморница К-8, која је носила четири нуклеарне бојеве главе, је потонула у Бискајском заливу четири дана након пожара на броду.
1980 — У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен председник Либерије Вилијам Толберт. Доу је потом суспендовао Устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 представника бившег режима.
1980 — Олимпијски комитет САД прогласио је бојкот Олимпијских игара у Москви.
1980 — Тери Фокс је у Сент Џонсу започео свој Маратон наде.
1981 — Свемиски шатл Колумбија је лансиран на своју прву мисију.
1985 — Прва синхронизација Ђердапа II
1987 — Совјетски космонаути Александар Лавејкин и Јуриј Романенко "шетајући" космосом успешно повезали космички модул са орбиталном станицом "Мир".
1992 —
- Извођењем представе „Трамвај звани жеља“, отворен је Ethel Barrymore theater на Бродвеју.
- Забележен је други по реду најнижи резултат утакмица NBA лиге (Detroit Piston-NY Knicks: 72:61).
- Отворен је европски Дизниленд Париз у Marne-la-Vallee, у Француској.
1993 — Током контроле зоне забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине француски авион Мираж срушио се у Јадранско море.
1997 — Бивши албански краљ Лека I вратио се у земљу после 58 година изгнанства.
1999 — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено.
2001 —
- У месту Лоран, у Француској, деактивирана бомба из Другог светског рата, тешка 250 kg. Бомба нађена у центру града на градилишту једне дворане, између градске скупштине и стадиона.
- После интервенције председника САД Џорџа Буша, Кина пристала да, после 11 дана, ослободи 24 члана посаде шпијунског авиона САД.
2002 — Председник Венецуеле Уго Чавез поднео оставку под притиском официра, после жестоких сукоба својих присталица и противника у којима је погинуло најмање 17 људи. У року од 48 сати Чавес декретом враћен на место председника.

РођењаУреди

1823 — Александар Островски, руски писац и драматург. (прем. 1886)^[1]
1871 — Јоанис Метаксас, грчки генерал и политичар. (прем. 1941)^[2]
1881 — Рудолф Рамек, аустријски политичар, 7. канцелар Аустрије. (прем. 1941)
1928 — Харди Кригер, немачки глумац. (прем. 2022)
1933 — Монсерат Кабаље, шпанска оперска певачица. (прем. 2018)
1941 — Боби Мур, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1993)^[3]
1946 — Ед О’Нил, амерички глумац и комичар.
1947 — Том Кленси, амерички писац. (прем. 2013)
1947 — Дејвид Летерман, амерички ТВ водитељ и комичар.
1947 — Вејн Нортроп, амерички глумац.
1948 — Марчело Липи, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1948 — Јошка Фишер, немачки политичар.
1956 — Енди Гарсија, амерички глумац и редитељ.
1956 — Рајко Којић, српски музичар, најпознатији као гитариста групе Рибља чорба. (прем. 1997)
1959 — Небојша Зубовић, српски глумац. (прем. 2010)
1961 — Лиса Џерард, аустралијска музичарка и композиторка, најпознатија као чланица групе Dead Can Dance.
1962 — Карлос Саинз, шпански рели возач.
1965 — Ким Боднија, дански глумац, сценариста и редитељ.
1971 — Драган Вукчевић, црногорски кошаркаш.
1971 — Шанен Доерти, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.
1973 — Кристијан Панучи, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1974 — Силвињо, бразилски фудбалер.
1976 — Бред Милер, амерички кошаркаш.
1979 — Клер Дејнс, америчка глумица.
1979 — Матеја Кежман, српски фудбалер.
1979 — Џенифер Морисон, америчка глумица, продуценткиња, редитељка и модел.
1983 — Јелена Докић, српска тенисерка.
1983 — Девин Смит, амерички кошаркаш.
1985 — Олга Серјапкина, руска певачица, најпознатија као чланица групе Серебро.
1986 — Марсел Гранољерс, шпански тенисер.
1986 — Блерим Џемаили, швајцарски фудбалер.
1987 — Брендон Јури, амерички музичар, најпознатији као певач групе Panic! at the Disco.
1989 — Адам Ханга, мађарски кошаркаш.
1994 — Ерик Баји, фудбалер из Обале Слоноваче.
1994 — Николина Милић, српска кошаркашица.
1994 — Серше Ронан, ирско-америчка глумица.
1995 — Џенифер Брејди, америчка тенисерка.
1996 — Матео Беретини, италијански тенисер.
1997 — Тамаш Кајдочи, српски дизач тегова.

СмртиУреди

65 — Сенека, римски филозоф и државник (рођ. отприлике 4. п. н. е.).
238 — Гордијан I, римски цар, извршио самоубиство. (рођ. 159)
238 — Гордијан II, син Гордијана I, убијен у битки током грађанског рата. (рођ. отприлике 192)
1684 — Николо Амати, италијански градитељ виолина. (рођ. 1596)
1938 — Фјодор Иванович Шаљапин, руски оперски певач. (рођ. 1873)
1941 — Владимир Ћоровић, српски историчар (рођ. 1885)^[4]
1945 — Френклин Делано Рузвелт, 32. председник САД од 1933. године до смрти (рођ. 1882)
1962 — Антоан Певзнер, француски вајар руског порекла. (рођ. 1886)
1974 — Јевгениј Вучетич, руски вајар. (рођ. 1908)
1980 — Вилијам Толберт, председник Либерије. (рођ. 1913)
1981 — Џое Луис, амерички боксер. (рођ. 1914)
2001 — Љиљана Крстић, глумица. (рођ. 1919)
2002 — Миодраг Ковач, југословенски министар.
2018 — Зоран Красић, српски политичар. (рођ. 1956)
2021 — Данило Јокић, српски игуман Манастира Плужца (рођ. 1952)

Празници и дани сећањаУреди

Види јошУреди

^ Frank Northen Magill (1986). Critical Survey of Drama: Authors. Salem Press. стр. 1443. ISBN 978-0-89356-386-8.
^ Spencer Tucker; Priscilla Mary Roberts (2005). World War I: Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 784. ISBN 978-1-85109-420-2.
^ „Bobby Moore”. sporting-heroes.net. Приступљено 1. 4. 2020.
^ „ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 22. 1. 2022.

[1] Frank Northen Magill (1986). Critical Survey of Drama: Authors. Salem Press. стр. 1443. ISBN 978-0-89356-386-8.

[2] Spencer Tucker; Priscilla Mary Roberts (2005). World War I: Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 784. ISBN 978-1-85109-420-2.

[3] „Bobby Moore”. sporting-heroes.net. Приступљено 1. 4. 2020.

[4] „ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 22. 1. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]