Петак
Петак је пети дан седмице, који се налази између четвртка и суботе. Код Словена је то шести дан у седмици или пети по недељи.
У већини земаља са петодневном радном недељом, петак је последњи радни дан пре викенда и самим тим се гледа као разлог за прославу и растерећење, што је у САД довело до израза TGIF (скраћенице за Thank God It's Friday) - „Хвала Богу, петак је“. У неким предузећима радницима је допуштено да носе мање формалну одећу петком, што је познато као „неформални петак“ (Casual Friday). У роману Робинсон Крусо, Петко је име америчког урођеника канибала кога је спасао протагониста на петак и који је њему постао слуга. Петак је књига од Роберта А. Хајнлајна. Петак је такође филм са репером Ајс Кјубом као главним глумцем.
У Исламу, петак је дан јавне молитве у џамијама. У неким исламским земљама, седмица почиње недељом, а завршава се суботом, баш као и јеврејска и хришћанска недеља. У осталим земљама, као што су Иран и Авганистан, седмица почиње суботом, а завршава се петком. Бахреин, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Саудијска Арабија и Кувајт су такође следили ову конвенцију све док нису променили викенд од петка до суботе 1. септембра 2006. у Бахреину и УАЕ,[1] и годину дана касније у Кувајту.[2] УАЕ су променили викенд са петка-суботе на суботу-недељу 1. јануара 2022. године.[3]
Јеврејски сабат почиње заласком сунца у петак и траје до заласка сунца у суботу. У хришћанству, петак пре Васкрса се слави као Велики петак да означи Исусово распеће. Неки хришћани се уздржавају да једу месо петком, док други држе једнодневни пост.
У неким културама, петак се сматра несрећним, поготово ако је петак тринаести, где је 13 несрећни број. Неколико историјских непогода које су се догодиле на петак су познате као црни петак.[4][5][6][7]
Фолклор
уредиПетак се у неким културама сматра несрећним. Ово је посебно случај у поморским круговима; можда најтрајније једриличарско празноверје је да је несрећа започети путовање у петак.[8][9] У 19. веку, адмирал Вилијам Хенри Смит описао је петак у свом наутичком лексикону Морнарска књига речи као:
Dies Infaustus, на којима стари поморци нису хтели да се утегну, као лош предзнак.[10]
(Dies Infaustus значи „несрећан дан”.[11]) Ово сујеверје је корен познате урбане легенде о HMS Петку.
Међутим, ово сујеверје није универзално, посебно у шкотској галској култури:
Иако је петак одувек био несрећни дан у многим хришћанским земљама, ипак се на Хебридима претпоставља да је срећан дан за сејање семена. Велики петак је посебно омиљен дан за садњу кромпира — чак и строги римокатолици сматрају да је важно да тог дана саде пуну канту. Вероватно је идеја да као што је Васкрсење уследило после Распећа, тако и сахрањивање у случају семена, и да ће после смрти доћи живот?[12]
Верски обреди
уредиХришћанство
уредиУ хришћанству Велики петак је петак пред Ускрс. То је спомен на Исусово распеће. Као такви, присталице многих хришћанских вероисповести, укључујући римокатоличку, православну, методистичку и англиканску традицију, поштују петак у посту, који традиционално укључује уздржавање од меса, лактициније и алкохола петком у години.[13][14][15]
Традиционално, римокатолици су били обавезни да се уздрже од меса топлокрвних животиња[16] петком, иако је риба била дозвољена. Филет или риба је 1962. године измислио Лу Гроен, власник Макдоналдсове франшизе у Синсинатију, Охајо,[16][17] као одговор на пад продаје хамбургера петком као резултат римокатоличке праксе да се петком уздржавају од меса.[18]
Књига заједничких молитава прописује недељни пост петком и уздржавање од меса за све англиканце.[19][20][14]
У методизму, упутства дата друштвима бендова (25. децембар 1744.) налажу да сви методисти посте и уздржавају се од меса сваког петка у години.[15]
Квекери су петак традиционално називали „шести дан“, избегавајући паганско порекло имена.[21] У словенским земљама се зове „Пети дан“ (пољ. piątek, рус. пятница, pyatnitsa).
Ислам
уреди
Према неким исламским традицијама, за тај дан се наводи да је првобитни свети дан који је одредио Бог, али сада Јевреји и хришћани признају дане после.[22][23] У неким исламским земљама недеља почиње у недељу и завршава се у суботу, баш као и јеврејска недеља и недеља у неким хришћанским земљама. Недеља почиње у суботу и завршава се у петак у већини других исламских земаља, као што су Сомалија и Иран. Петак је такође дан одмора у Бахај вери.[24] У неким малезијским државама, петак је први дан викенда, а субота други, да би се муслиманима омогућило да у петак обављају своје верске обавезе.[25] Недеља је први радни дан у недељи за владине организације.
Муслиманима се препоручује да не посте на сам петак (акрух, препоручено против, али није харам, верски забрањено), осим ако није праћено постом дан раније (четвртак) или дан после (субота), или ако то одговара данима који се обично сматрају добрим за пост (тј. Дан Арафата или Ашуре), или спада у уобичајене религиозне навике поста (тј. пост сваки други дан), онда је потпуно дозвољено.[26]
Референце
уреди- ^ „Login”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ Wilf, Nabil (29. 5. 2007). „Expositions of Arabia: Kuwait Changes to Friday-Saturday Weekend”. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ „UAE Government announces Saturday – Sunday weekend from January 1, 2022”. The Brew (на језику: енглески). 7. 12. 2021. Архивирано из оригинала 08. 12. 2022. г. Приступљено 2022-04-15.
- ^ „Friday”. britannica.com. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Zašto je petak najomiljeniji dan u nedelji?”. nadlanu.com. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „SVAKI DAN U NEDELjI IMA SVOJE ZNAČENjE”. novosti.rs. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ BURG, TATJANA. „SIMBOLIKA DANA U NEDELJI PO NARODNOM VEROVANJU”. pametnica.rs. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ Bassett, Fletcher S. (1885), Legends and Superstitions of the Sea and of Sailors in All Lands and at All Times, S. Low, Marston, Searle, & Rivington, ISBN 0-548-22818-3
- ^ Vigor, John (2004), The Practical Encyclopedia of Boating, McGraw-Hill Professional, ISBN 0-07-137885-5
- ^ Smyth, William Henry (1991), The Sailor's Word-Book, Conway Maritime Press, ISBN 0-85177-972-7
- ^ „dies infaustus”. Merriam-Webster Online. Приступљено 2008-09-27.
- ^ Dwelly, Edward (1988), Illustrated Gaelic–English Dictionary, Gairm Publications, ISBN 0-901771-92-9
- ^ Weitzel, Thomas L. (1978). „A Handbook for the Discipline of Lent” (PDF) (на језику: енглески). Evangelical Lutheran Church in America. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 3. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018.
- ^ а б Cobb, Daniel; Olsen, Derek (ур.). Saint Augustine's Prayer Book. стр. 4—5.
- ^ а б McKnight, Scot (2010). Fasting: The Ancient Practices (на језику: енглески). Thomas Nelson. стр. 88. ISBN 9781418576134. „John Wesley, in his Journal, wrote on Friday, August 17, 1739, that "many of our society met, as we had appointed, at one in the afternoon and agreed that all members of our society should obey the Church to which we belong by observing 'all Fridays in the year' as 'days of fasting and abstinence.'”
- ^ а б „Why Abstain from Meat on Fridays, but Eat Fish?” (на језику: енглески). Catholic Financial Life. Архивирано из оригинала 2019-03-29. г. Приступљено 2019-08-14.
- ^ „No fish story: Sandwich saved his McDonald's”. USA Today. Приступљено 2019-08-14.
- ^ Villarrubia, Eleonore (2010-02-16). „Why Do Catholics Eat Fish on Friday?”. Catholicism.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-08-14. г. Приступљено 2019-08-14.
- ^ „Tables and Rules.”. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ „Days of Fasting, Abstinence and Solemn Prayer, Book of Common Prayer, Canada (1962)”. 14. 8. 2007. Архивирано из оригинала 14. 8. 2007. г. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ „Guide to Quaker Calendar Names”. Iowa Yearly Meeting (Conservative) Religious Society of Friends (Quakers). Приступљено 30. 3. 2017. „In the 20th Century, many Friends began accepting use of the common date names, feeling that any pagan meaning has been forgotten. The numerical names continue to be used, however, in many documents and more formal situations."”
- ^ „Al-Bukhari II.13.1”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2009. г.
- ^ Hava Lazarus-Yafeh. "Muslim Festivals". Numen 25.1 (1978), p. 60
- ^ Effendi, Shoghi; The Universal House of Justice (1983), Hornby, Helen, ур., Lights of Guidance: A Baháʼí Reference File, Baháʼí Publishing Trust, New Delhi, India, стр. 109, ISBN 81-85091-46-3
- ^ „Johor to have Friday, Saturday weekend rest days from Jan 1 – Nation – The Star Online”. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ „حكم صيام يوم الجمعة”. موضوع (на језику: арапски). Приступљено 2019-08-14.
Литература
уреди- Blackburn, Bonnie; Holford-Strevens, Leofranc (1999). The Oxford Companion to the Year. Oxford University Press. ISBN 9780192142313..
- Blegen, Carl W. (25. 12. 2013). Vogeikoff-Brogan, Natalia, ур. „An Odd Christmas”. From the Archivist's Notebook. Приступљено 1. 4. 2018.
- Bond, John James (1875). „Commencement of the Year, on the 1st of January or otherwise, and adoption of the Gregorian Calendar”. Handy Book of Rules and Tables for Verifying Dates With the Christian Era Giving an Account of the Chief Eras and Systems Used by Various Nations... London: George Bell & Sons.
- Carabias Torres, A. M (2012). Salamanca y la medida del tiempo (на језику: шпански). Salamanca: Ediciones Universidad de Salamanca.
- Dershowitz, D.; Reingold, E. M (2008). Calendrical Calculations (3rd изд.). Cambridge: Cambridge University Press.
- Gregory XIII (1582). Inter Gravissimas [Amongst the most serious tasks of our pastoral office]. Превод: Wikisource.
- Meeus, J.; Savoie, D. (1992). „The history of the tropical year”. Journal of the British Astronomical Association. 102 (1): 40—42. Bibcode:1992JBAA..102...40M.
- Moyer, Gordon (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. Aloisius Lilius and the Compendium Novae Rationis Restituendi Kalendarium. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 171—188.
- Poole, Robert (1995). „'Give us our eleven days!': calendar reform in eighteenth-century England”. Past & Present. Oxford Academic. 149 (1): 95—139. JSTOR 651100. doi:10.1093/past/149.1.95. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 4. 12. 2020.
- Richards, E. G. (1998). Mapping Time: The Calendar and its History. Oxford University Press.
- Richards, E. G. (2013). „Calendars”. Ур.: Urban, S. E.; Seidelmann, P. K. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (3rd изд.). Mill Valley CA: University Science Books. стр. 585—624. ISBN 978-1-891389-85-6.
- Seidelmann, P. K., ур. (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac (2nd изд.). Sausalito, CA: University Science Books.
- Swerdlow, N. M. (1986). „The Length of the Year in the Original Proposal for the Gregorian Calendar”. Journal for the History of Astronomy. 17 (49): 109—118. Bibcode:1986JHA....17..109S. S2CID 118491152. doi:10.1177/002182868601700204.
- Walker, G. W. (јун 1945). „Easter Intervals”. Popular Astronomy. св. 53 бр. 6. стр. 162—178, 218—232. Bibcode:1945PA.....53..218W.
- Ziggelaar, A. (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 201—239.
- Barsoum, Ignatius A. (2003). The Scattered Pearls: A History Of Syriac Literature And Sciences. Piscataway: Georgias Press.
- Blackburn, Bonnie; Holford-Strevens, Leofranc (2003). The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning (corrected reprinting of 1999 изд.). Oxford University Press. ISBN 9780192142313.
- Borkowski, K. M. (1991). „The tropical calendar and solar year”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. 85 (3): 21—130. Bibcode:1991JRASC..85..121B.
- Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. (1983). Gregorian Reform of the Calendar. Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582–1982. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola Vaticana).
- Duncan, D. E (1999). Calendar: Humanity's Epic Struggle To Determine A True And Accurate Year. HarperCollins. ISBN 9780380793242.
- Morrison, L. V.; Stephenson, F. R. (2004). „Historical values of the Earth's clock error ΔT and the calculation of eclipses”. Journal for the History of Astronomy. 35, part 3 (120): 327—336. Bibcode:2004JHA....35..327M. S2CID 119021116. doi:10.1177/002182860403500305.
- Moyer, Gordon (мај 1982). „The Gregorian Calendar”. Scientific American. св. 246 бр. 5. стр. 144—152.
- Pedersen, O (1983). Coyne, G. V.; Hoskin, M. A.; Pedersen, O., ур. The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church. Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano. стр. 17—74.
Спољашње везе
уреди- Где је петак добио своје име Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2005)
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Подаци на Википодацима