Уједињени Арапски Емирати

држава у западној Азији

Уједињени Арапски Емирати (скраћено УАЕ; арап. دولة الإمارات العربية المتحدة [Dawlat al-ʾImārāt al-ʿArabīyyah al-Muttaḥidah]; понекад кратко Емирати) су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва уз Персијски залив у региону југозападне Азије[6]. Граничи се копнено са Оманом и Саудијском Арабијом, а поморски са Катаром и Ираном. Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. Споразум је на снагу ступио у децембру 1971, а у фебруару 1972. се федерацији прикључио и емират Рас ел Хајма.

Уједињени Арапски Емирати
دولة الإمارات العربية المتحدة (арапски)
Крилатица: Алах, нација, председник
Химна: Живи, домовино
(арап. عيشي بلادي [Īšiy Bilādī])
Положај Уједињених Арапских Емирата
Главни градАбу Даби
22°47′N 54°37′E / 22.783° СГШ; 54.617° ИГД / 22.783; 54.617Координате: 22°47′N 54°37′E / 22.783° СГШ; 54.617° ИГД / 22.783; 54.617
Највећи градДубаи
Службени језикарапски
Владавина
Облик државеАпсолутна монархија[1][2][3]
 — ПредседникКалифа ибн Зајед ел Нахајан
 — ПремијерМухамед ибн Рашид ел Мактум
Историја
Стварање2. децембар 1971.
Географија
Површина
 — укупно83.600 km2(116)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.[4][5]9.599.353(93)
 — густина114,82 ст./km2(110.)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2015
 — укупно$647,823 милијарди(32.)
 — по становнику$67.616(7.)
ИХР (2014)0.835(41.) — висок
ВалутаДирхам ²
 — код валутеAED
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.ae
Позивни број+971

Ова суверена апсолутна монархија је федерација од седам емирата која обухвата Абу Даби који служи као главни град, Аџман, Дубај, Фуџејра, Рас ел Хајма, Шарџа и Ум ел Кајвејн. Њихове границе имају бројне енклаве унутар различитих емирата.[7] Сваким емиратом управља владар; заједно формирају Савезно врховно веће. Један од владара служи као председник Уједињених Арапских Емирата.[8] У 2013. години становништво УАЕ износило је 9,2 милиона, од чега 1,4 милиона држављана Емирата и 7,8 милиона емиграната.[9][10][11] Процењено становништво УАЕ у 2020. години било је 9,89 милиона.[12]

Ислам је званична религија, а арапски је службени језик. Резерве нафте у УАЕ су шесте по величини на свету, док су резерве природног гаса седме по величини на свету.[13][14] Шеик Зајед, владар Абу Дабија и први председник УАЕ, надгледао је развој Емирата и усмеравао приходе од нафте у здравство, образовање и инфраструктуру.[15] Привреда УАЕ је најразноврснија у Савету за заливску сарадњу, док је његов најмногољуднији град Дубај глобални град и међународно ваздухопловно и поморско трговинско чвориште.[16][17] Земља се мање ослања на нафту и гас него претходних година и економски се фокусира на туризам и пословање. Влада УАЕ не обрачунава порез на доходак иако постоји систем пореза на добит, а порез на додату вредност у износу од 5% успостављен је 2018.[18]

Растући међународни профил УАЕ довео је до тога да су препознати као регионална и средња сила.[19][20] УАЕ су члан Уједињених нација, Арапске лиге, Организације за исламску сарадњу, OPEC, Покрета несврстаних и Савета за сарадњу у Заливу.

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Уједињени Арапски Емирати леже на Арабијском полуострву. Земље са којима граниче су Оман, Саудијска Арабија и Катар. Земља се простире на северу од Персијског залива на југ до Оманског залива.

 
Мапа УАЕ

Геологија и рељефУреди

Пешчана пустиња заузима већину земље, са планинама на североистоку (највиши врх Јибир на планини Хаџар, 1.527 m). Дуж обале се налазе слане равнице.

ВодеУреди

Флора и фаунаУреди

 
Стабла акације која расту у пустињским предграђима у близини Фуџејре.

КлимаУреди

ИсторијаУреди

Становници подручја данашњих УАЕ крајем 18. и почетком 19. века нападали су британске бродове у Персијском заливу и Индијском океану. Британско царство одговорило је 1819. и низом уговора ставио државе југоистока Арапског полуострва под своју контролу, преузимајући одбрану и спољну политику, а остављајући унутрашње уређење углавном недирнутим.

Након британског повлачења 1971. Катар и Бахреин одлучили су се за потпуну независност, а осталих седам емирата за уједињење.

Прва деценија независности протекла је у знаку борбе двају највећих емирата, Абу Дабија и Дубаија око степена централизације. Године 1979. постигнут је договор о подели највиших функција у земљи према којем место председника заузима емир Абу Дабија, а премијера емир Дубаија.

Након заоштравања политичких прилика у регији почетком 80-их, Емирати су се приближили земљама Запада, посебно САД, иако нису безрезервно подржали напад на Ирак 2003.

Административна поделаУреди

 
Административна подела УАЕ
 
Распоред мањих конститутивних емирата унутар УАЕ

Уједињени Арапски Емирати су федерација подељена у седам емирата. Дубаи је најнасељенији емират са 35,6% становништва у држави. Емират Абу Даби има највећу површину.

СтановништвоУреди

СтановништвоУреди

Држава Уједињених Арапских Емирата је најразноликија држава блиског истока у погледу становништва. Средином 1980-их година велики број људи из јужне Азије је емигрирао у УАЕ. Високи стандард живота и висока могућност запошљавања је привукао велики број Индијаца и Пакистанаца. 2006. године, у УАЕ било је пријављено око 1,2 милиона држављана Индије и око 300.000 држављана Пакистана[21]. Становништво УАЕ чине:

  • Емирати (локални Арапи) 16,6%
  • Арапи из других арапских земаља 23%
  • Држављани земаља јужне Азије 42,3%
  • Држављани земаља из остатка Азије 12,1%
  • Остали 6%

Најнасељенији град је Дубаи са око 1,2 милиона становника. Остали велики градови су Абу Даби, Шарџа и Фуџаира.

Градско становништво УАЕ чини око 88%.[22]. Остатак становништва живи у малим местима и селима раштркано по целој земљи и у местима саграђеним око нафтних поља.

Култура и религијаУреди

Симболи и традиције ислама су доминантни у култури и религији УАЕ. Влада УАЕ улаже велика финансијска средства како би се традиционална култура земље сачувала. Главни владин центар који ради на очувању уметности, религије и културе је у Абу Дабију, и зове се Абу Даби Културна Фондација.

У УАЕ се може наћи велики број цркава, као и у суседним муслиманским земаљама које су толерантне према другим религијама. Како велики проценат становништва чине досељеници из јужен Азије саграђен је и велики број ресторана и културних центара ових земаља. Број европских културних центара и школа које данас постоје у УАЕ је скроман.

СпортУреди

Поред традиционалних трка камила и неки други спортови постају све популаринији. Најпопуларнији спортови међу локалним становништвом су голф и коњске трке. Сваког марта, најбогатија трка коња на свету се одржава у Дубаиjу, у којој прва награда износи 6 милиона долара. Трка се назива Светско првенство Дубаи.

Фудбалска репрезентација УАЕ се квалификовала за Светско првенство у фудбалу 1990. године. Ово је био трећи пут за редом да су се арапске земље квалификовале за ово првенство (1982. године Кувајт и Алжир, 1986. године Мароко и Алжир, 1990. године Египат и УАЕ).

ПразнициУреди

ДатумНазивЛокални називАрапски
1. јануарНова година-رأس السنة الميلادية
ВарираДан жртвовањаИд ул-Адхаعيد الأضحى
ВарираИсламска нова годинаРас ал-Сана Ал Хиџријаرأس السنة الهجرية
6. августШеик Зајед ибн Султан ел Најан - Уједињење Емирата-عيد جلوس الشيخ زايد بن سلطان آل نهيان
ВарираНоћно путовањеИсра ва ел Мираџالإسراء و المعراج
2. децембарДан нацијеАл-Ид ел Ватаниالعيد الوطني
Вариракрај РамазанаИд ул-Фитрعيد الفطر

ПривредаУреди

Од 60-их година темељ привреде Емирата чини производња нафте. Данас се УАЕ сматра трећим произвођачем нафте на Блиском истоку и Средњем истоку, иза Саудијске Арабије и Ирана. Највећим резервама располаже Абу Даби, а претпоставља се да су резерве Дубаија при крају. У последње две деценије порастао је значај и других сектора, посебно трговине, финансија, индустрије и туризма. БДП је у 2004. био 25.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

 
Изглед металног новчића Уједињених арапских емирата

РеференцеУреди

  1. ^ Stewart, Dona J. (2013). The Middle East Today: Political, Geographical and Cultural Perspectives. London and New York: Routledge. стр. 155. ISBN 0415782430. 
  2. ^ Day, Alan John (1996). Political Parties of The World. Stockton. стр. 599. ISBN 1561591440. 
  3. ^ „United Arab Emirates Constitution”. UAE Ministry of Justice. Приступљено 10. 10. 2018. 
  4. ^ „United Arab Emirates Population (2018)”. www.worldometers.info. 
  5. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2014)
  6. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  7. ^ „The Federal Boundaries of the United Arab Emirates” (PDF). 
  8. ^ „United Arab Emirates's Constitution of 1971 with Amendments through 2004” (PDF). constituteproject.org. Приступљено 29. 10. 2017. 
  9. ^ Habboush, Mahmoud. (10 October 2013) Call to naturalise some expats stirs anxiety in the UAE. Uk.reuters.com. Retrieved 10 October 2015
  10. ^ „Labor Migration in the United Arab Emirates: Challenges and Responses”. migrationpolicy.org. 18. 9. 2013. Приступљено 12. 2. 2016. 
  11. ^ „United Arab Emirates country profile”. BBC News. 28. 9. 2016. Приступљено 23. 10. 2016. 
  12. ^ UAE population in 2020
  13. ^ „Production of Crude Oil including Lease Condensate 2016” (CVS download). U.S. Energy Information Administration. Приступљено 27. 5. 2017. 
  14. ^ U.S. Energy Information Administration, International Energy Statistics, accessed 17 January 2019.
  15. ^ „United Arab Emirates profile”. BBC News. 14. 11. 2012. 
  16. ^ Iyer, Srinivasan (30. 12. 2014). „Dubai International is world's busiest airport”. The National. Приступљено 4. 1. 2015. 
  17. ^ „IMF Data Mapper”. Imf.org. Приступљено 12. 2. 2016. 
  18. ^ Augustine, Babu Das (1. 1. 2018). „New era in UAE as VAT takes effect”. GulfNews. Приступљено 12. 7. 2018. 
  19. ^ Laipson, Ellen (3. 9. 2014). „The UAE and Egypt's New Frontier in Libya”. The National Interest. Приступљено 26. 10. 2014. 
  20. ^ Evans, Gareth (29. 7. 2011). „Middle Power Diplomacy”. Приступљено 26. 10. 2014. 
  21. ^ Држављани Индије славе Дан Независности Индије у УАЕ Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2006), Приступљено 17. 4. 2013.
  22. ^ „Table 3.10 Урбанизација” (PDF). World Development Indicators. Светска Банка. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 3. 2009. Приступљено 24. 10. 2006.  (link to HTML page with the PDFs) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2007), Приступљено 17. 4. 2013.

ЛитератураУреди

  • "Towards A Foreign Language, Teaching Policy for the Arab World: U.A.E Perspective." United Arab Emirates University (1996).
  • Abu Libdeh, A. (1994). ‘English on Khalifa Street’. The Journal of the College of Education. UAE University 10, 25–51.
  • Swan, M. (26 April 2012). Arabic school aims to boost the popularity of the language. The National, p. 6.

Спољашње везеУреди