Апсолутна монархија

Апсолутна или апсолутистичка монархија је облик власти који се у Европи јавио у Француској у 17. веку за време Луја XIV, који је рекао: „Држава, то сам ја“.Сматра се да су идеје о апсолутизму настале од првих француских кардинала (премијера) Ришељеа и Мазарена.

     Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.
     Државе са полупредсједничким системом.
     Парламентарне републике са извршним предсједништвом бираним у парламенту.
     Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје предсједник владе представља извршну власт.
     Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши предсједник владе.
     Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ.
     Апсолутне монархије.
     Једнопартијске државе.
     Војне диктатуре.

Владар има апсолутну власт, а влада уз помоћ бирократског апарата (моћ пера) - чиновници и уз помоћ репресивног апарата (моћ мача) - полиција и војска. Владар је био потпуно заштићен и подржаван и имао је своју армију. Позната апсолутистичка монархија била је и Шпанија, којом је управљао Карло I који је говорио да у његовој земљи "сунце никада не залази" јер је он био цар Светог Римског Царства и Шпаније. Његов наследник , Филип II, организовао је бројне војне походе и живео раскошним животом.

Последња апсолутна монархија у Европи, не рачунајући Ватикан, је била Руска Империја која је нестала за време Првог светског рата. Просвећени апсолутизам долази до изражаја у Аустрији (Марија Терезија). Војна апсолутна монархија долази до изражаја у Османском цартсву што је уједно и прва и последња таква европска апсолутна монархија.

Последња апсолутна монархија у Европи, не рачунајући Ватикан, је била Руска Империја која је нестала за време Првог светског рата. Просвећени апсолутизам долази до изражаја у Аустрији(Марија Терезија). Војна апсолутна монархија долази до изражаја у Османском цартсву што је уједно и прва и последња таква европска апсолутна монархија.