Ватикан

држава у јужној Европи
Не поистовећивати са Папском државом.

Ватикан (итал. Vaticano, лат. Civitas Vaticana), званично Град-држава Ватикан (итал. Stato della Città del Vaticano, лат. Status Civitatis Vaticanae), најмања је независна држава на свету и по површини и по броју становника. Налази се у средишту Рима (Италија) и има површину од свега 44 хектара. У Организацији уједињених нација има статус земље посматрача под именом Света столица и класификује се као земља јужне Европе.[8] Ово име није баш најприхватљивије, јер тело под тим именом функционише независно од државне власти Ватикана.

Град-држава Ватикан
итал. Stato della Città del Vaticano
Flag of the Vatican City.svg
Coat of arms of the Vatican City.svg

Химна:
Inno e Marcia Pontificale
Понтификална химна и марш
{{{alt}}}
Главни град Ватикан
Службени језик италијански и латински[1]
Владавина
Облик државе еклисиологистичка сакердоталистичка апсолутистичка изборна теократија[2][3][4][5]
 — Суверен Фрања
 — Председник гувернората надбискуп Ђузепе Бертело[6]
Историја
Стварање 11. фебруар 1929.
Географија
Површина
 — укупно 0,44 km2(251)
Становништво
 — 2015. 1.000[7](236)
 — густина 2,272/km2(6)
Економија
Валута евро
 — код валуте EUR
Остале информације
Временска зона UTC +1
Интернет домен .va
Позивни број +39 и +379
Светска баштина Унеска
Град Ватикан
Назив на званичном списку светске баштине
St Peter's Square, Vatican City - April 2007.jpg
Локација Coat of arms Holy See.svg Света столица
Тип културна
Критеријум i, ii, iv, vi
Референца 286.
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1984. (8. седница)
Угроженост не

Садржај

ЕтимологијаУреди

Име „Ватикан” потиче од латинског израза Mons Vaticanus који је означавао Ватикански брежуљак.

Државна управаУреди

Ватикан је седиште Папе, поглавара Католичке цркве, бискупа града Рима и изборног монарха Ватикана. Папу на доживотну функцију бира Колегијум кардинала. Технички, папа је апсолутни монарх, што значи да има потпуну законодавну, извршну и судску власт у Ватикану. Он је једини апсолутни монарх у Европи.

ИсторијаУреди

Такође погледајте: Папска држава § Историја

Држава Ватикан је основана 1929. Латеранским уговором као остатак много веће Папске државе (постојала од 756. до 1870).

То је енклава окружена градом Римом у Италији. Дипломатске односе заснива Света Столица, која управља градом Ватиканом, а амбасаде страних земаља се налазе у италијанском делу града Рима.

Неки поседи Свете Столице су изван Ватикана, као папска летња резиденција Кастел Гандолфо и неке базилике. Ови поседи уживају екстериторијални статус попут страних амбасада у Италији.

Историја Ватикана до уједињења ИталијеУреди

И пре појаве хришћанства, простор данашњег Ватикана се сматрао светим и није био насељен. У 1. веку, на том подручју цар Калигула гради циркус, који је после њега довршио Нерон, по којем је циркус добио име. Обелиск који је данас на Тргу светог Петра је на то место донесен са Нероновог циркуса, а изворно потиче из Хелиополиса у данашњем Египту. Према предаји, у истом циркусу је разапет св. Петар наглавачке, те је покопан у близини, где је данас базилика св. Петра.

 
Папинска држава у тренутку највећег распростирања (1700)

Године 326. изграђена је Константинова базилика св. Петра на месту гроба светог Петра. Темељи тадашње базилике се налазе испод данашње базилике св. Петра, а доказани су током прве половине 20. века. Током векова, папински утицај је растао и папе су створиле велику и моћну државу која је својевремено заузимала велики део Апенинског полуострва. Такво стање је било све до средине 19. века, када је то подручје преузело новонастало италијанско краљевство. Ватикан није био током целе историје седиште папе, већ су то биле Латеранска палата, Квириналска палата, а од 1309. до 1377. папе су имале седиште у Авињону у Француској.

Ватиканско „заробљеништво” и Латерански уговорУреди

Након уједињења Италије 1861. године статус папинства и његове световне власти постао је упитан, што је остало познато под називом Римско питање. Подручје Ватикана је до 1929. године било под управом тадашњег римског дистрикта Борго, али је Гарантним законом Италија јамчила папама одређена права и почасти.

Папе су током тог времена одбијале да признају италијанског краља као поглавара Рима и одбијали су да напусте Ватикан (посљедњи владар Папинске државе, папа Пије IX остао је познат као Ватикански заробљеник[9]). Стање је напокон решено 11. фебруара 1929. када је потписан Латерански уговор између Ватикана и Краљевине Италије. Уговор су потписали Бенито Мусолини и кардинаl Пиетро Гаспари. Уговор је осигурао независност Ватикана и посебни статус Католичке цркве у Италији.

Године 1984. нови је уговор признао католичанство као државну веру у Италији.

ГеографијаУреди

Ватикан се налази на Ватиканском брежуљку (mons vaticanus), који се тако звао још пре појаве хришћанства, и ватиканских поља северно од брежуљка.[10]

СтановништвоУреди

У Ватикану живи 1.000 људи,[11] од којих су преко 450 ватикански држављани, док остали имају дозволу за боравак, привремено или трајно, без добијања држављанства. Око половине грађана Ватикана не живе унутар Ватикана. Због свог занимања (углавном као дипломатско особље), они живе у различитим земљама широм света.

Највише људи у Ватикану су:

Главна религија у Ватикану је римокатоличанство.

У Ватикану се говоре језици:[12]

ТериторијаУреди

 
Карта Ватиканског Града

Ватикан је једна од еуропских микро-држава, а сместио се на Ватиканском брежуљку у западном делу центра Рима, неколико стотина метара удаљен од обала реке Тибар. Границе према Италији у потпуности следе градске зидине, које су изграђене да би заштитиле Папу. Границе престају да прате зидине на Тргу св. Петра, где граница следи Бернинијеве колонаде. С Трга св. Петра води Via della Conciliazione (улица помирења), коју је уредио Мусолини након потписивања Латеранских споразума. На самом истоку Ватикан је отворен према Риму.

Име Ватикан долази од Латинског Mons Vaticanus, што је означавало Ватикански брежуљак. Међутим, Ватикан је, осим на Ватиканском брежуљку, изграђен и на Ватиканским пољима, где је главнина данашњег Ватикана.

Ватикан изван својих граница поседује одређене објекте који имају екстратериторијални статус. Најпознатија јединица изван Ватикана је Кастел Гандолфо, папински летниковац у југоисточним предграђу Рима, а један је од насеља познатих под називом Кастели Романи. Осим Кастел Гандолфа, екстратериторијални статус има још око 20 грађевина у Риму, од којих су најважније базилике Св. Ивана Латеранског (Basilica di San Giovanni in Laterano), Св. Марије Велике (Basilica di Santa Maria Maggiore), те Св. Павла изван зидина (Basilica di San Paolo fuori le mura).

Трг Светог Петра, Базилика Светог Петра и обелиск, поглед са трга Пија XII

КлимаУреди

Клима Ватикана је је иста као и клима Рима: медитеранска с умереним и кишним зимама од октобра до средине маја, а врућим и сувим летима од маја до септембра. Неке мање локалне особености, првенствено измаглице и росе, су узроковане аномалном величином базилике Светог Петра, елевацијом, фонтанама и обимом великог поплочаног трга.

Клима Ватика
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19,8
(67,6)
21,2
(70,2)
26,6
(79,9)
27,2
(81)
33,0
(91,4)
37,8
(100)
39,4
(102,9)
40,6
(105,1)
38,4
(101,1)
30,0
(86)
25,0
(77)
20,2
(68,4)
40,6
(105,1)
Максимум, °C (°F) 11,9
(53,4)
13,0
(55,4)
15,2
(59,4)
17,7
(63,9)
22,8
(73)
26,9
(80,4)
30,3
(86,5)
30,6
(87,1)
26,5
(79,7)
21,4
(70,5)
15,9
(60,6)
12,6
(54,7)
20,4
(68,7)
Просек, °C (°F) 7,5
(45,5)
8,2
(46,8)
10,2
(50,4)
12,6
(54,7)
17,2
(63)
21,1
(70)
24,1
(75,4)
24,5
(76,1)
20,8
(69,4)
16,4
(61,5)
11,4
(52,5)
8,4
(47,1)
15,2
(59,4)
Минимум, °C (°F) 3,1
(37,6)
3,5
(38,3)
5,2
(41,4)
7,5
(45,5)
11,6
(52,9)
15,3
(59,5)
18,0
(64,4)
18,3
(64,9)
15,2
(59,4)
11,3
(52,3)
6,9
(44,4)
4,2
(39,6)
10,0
(50)
Апсолутни минимум, °C (°F) −11,0
(12,2)
−4,4
(24,1)
−5,6
(21,9)
0,0
(32)
3,8
(38,8)
7,8
(46)
10,6
(51,1)
10,0
(50)
5,6
(42,1)
0,8
(33,4)
−5,2
(22,6)
−4,8
(23,4)
−11
(12,2)
Количина падавина, mm (in) 67
(2,64)
73
(2,87)
58
(2,28)
81
(3,19)
53
(2,09)
34
(1,34)
19
(0,75)
37
(1,46)
73
(2,87)
113
(4,45)
115
(4,53)
81
(3,19)
804
(31,65)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 7,0 7,6 7,6 9,2 6,2 4,3 2,1 3,3 6,2 8,2 9,7 8,0 79,4
Сунчани сати — месечни просек 120,9 132,8 167,4 201,0 263,5 285,0 331,7 297,6 237,0 195,3 129,0 111,6 2.472,8
Извор: Servizio Meteorologico,[13] подаци о сунчаним сатима[14]

Јула 2007, Ватикан је прихватио предлог две фирме базиране респективно у Сан Франциску и Будимпешти,[15] по ком би постао прва угљенично неутрална држава, тако што би неутралисао своју емисију угљен-диоксида креирањем Ватиканске климатске шуме у Мађарској,[16] што је чисто симболична геста[17] с циљем подстицања католика да учине више на заштити планете.[18] Пројекат није реализован.[19][20]

Дана 26. новембра 2008, Ватикан је ставио на снагу план најављен маја 2007. да се покрије кров дворане Павла VI са фотонапонским панелима.[21][22]

ПолитикаУреди

 
Међународни односи Свете Столице
  Дипломатски односи
  Други односи
  Без односа

Потребно је разликовати државу Ватикан од Свете Столице. Света Столица је субјекат међународног права и спроводи политику, док је Ватикан само територија над којим је Света Столица суверена.

Иако је Ватикан најмања независна држава на свету, Света Столица има велики међународни утицај. Ватикан је главно седиште Католичке цркве и њеног поглавара папе. Све амбасаде акредитоване су при Светој Столици и смештена су у граду Риму, премда су током Другог светског рата понеке амбасаде биле смештена унутар Ватикана, као нпр. Уједињеног Краљевства. Према договору са Италијом, иста особа не може бити акредитована као амбасадор при обе државе, па земље редовно у Риму имају два амбасасора.

Војска и сигурностУреди

Ватикан има најмању и најстарију војску на свету – Швајцарску гарду. Основао ју је папа Јулије II 22. јануара 1506, а била је састављена од швајцарских плаћеника. Гарда број 110 припадника, који су задужени за непосредну заштиту Светог Оца, чување његових резиденција, а служе и у протоколарне сврхе као почасна гарда.

Ватиканска жандармерија делује као ватиканска полиција, иако се скраћено назива Vigilanza, што је скраћеница пуног назива (Corpo della Gendarmeria dello Stato della Città ).

За спољашњу обрану Ватикана задужена је Италијанска Република.

ЕкономијаУреди

До 2002 службена валута је била ватиканска лира. Данас је у Ватикану службена валута евро у складу са посебним споразумом између Ватикана и Европске уније (одлука бр. 1999/98/ЦЕ).

КултураУреди

У Ватикан долазе бројни туристи због непроценивог уметничког блага и градитељских споменика. Грађевине попут базилике св. Петра и Сикстинске капеле се сматрају једним од највећих светских достигнућа на пољу културне баштине, која укључују радове познатих уметника попут Ботичелија, Бернинија, Рафаела и Микеланђела.

Колекција Ватиканске библиотеке и фундус Ватиканског музеја су од великог значаја за науку и културу. Од 1984. се Ватикан налази под заштитом организације UNESCO.

СаобраћајУреди

У Ватикану постоји хелидром Ватикан, те жељезница која повезује жељезничку станицу поред катедрале св. Петра с италијанском жељезничком мрежом. Жељезничка линија је дуга 300 метара и то је чини најкраћом жељезницом на свету.[23]

Територија Ватикана утврђена Латеранским уговором
Највише људи Швајцараца у Ватикану је у Швајцарској гарди

РеференцеУреди

  1. Solemn oath of the Vatican Swiss guards. 6. 5. 2014 — преко YouTube. 
  2. „Internet portal of Vatican City State”. Vatican City State. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2011. Приступљено 9. 7. 2011. 
  3. „Holy See (Vatican City)”. CIA—The World Factbook. 
  4. Robbers (2006). стр. 1009.
  5. Nick Megoran "Theocracy". in International Encyclopedia of Human Geography, vol. 11, Elsevier. 2009. ISBN 978-0-08-044911-1. стр. 226.
  6. „Governorate”. Vaticanstate.va. Приступљено 12. 8. 2013. 
  7. Званична страница Ватикана
  8. United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  9. August Franzen. стр. 291.
  10. Географија Рима
  11. Holy See (Vatican City) — Country Profile — 2013
  12. Home Page of Vatican City State
  13. Tabelle climatiche 1971–2000 della stazione meteorologica di Roma-Ciampino Ponente dall'Atlante Climatico 1971–2000 – Servizio Meteorologico dell'Aeronautica Militare
  14. „Visualizzazione tabella CLINO della stazione / CLINO Averages Listed for the station Roma Ciampino”. Приступљено 13. 6. 2011. 
  15. „Vatican footprint wrong-footed”. The Global Warming Policy Forum. 26. 5. 2010. Приступљено 2. 1. 2015. 
  16. „The Vatican to go carbon neutral”. United Press International. 13. 7. 2007. Приступљено 12. 9. 2009. 
  17. Vatican signs up for a carbon offset forest, Catholic News Service, published 13 July 2007. Приступљено 3 August 2007 Archived 5 July 2008 at the Wayback Machine.
  18. Climate forest makes Vatican the first carbon-neutral state, Western Catholic Reporter, published 23 July 2007. Приступљено 3 August 2007 Archived 4 March 2008 at the Wayback Machine.
  19. Carbon offsets: How a Vatican forest failed to reduce global warming The Christian Science Monitor
  20. "Dangers lurk in offset investments", Ethical Corporation published 19 September 2011. Приступљено 25 August 2012 Archived 27 April 2012 at the Wayback Machine.
  21. Going green: Vatican expands mission to saving planet, not just souls, Catholic News Service, published 25 May 2007. Приступљено 12 June 2007
  22. Glatz, Carol (26 November 2008) Vatican wins award for creating rooftop solar-power generator, Catholic News Service.
  23. Korn (2000). стр. 49.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди