1929
Година
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
- 6. јануар — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави.
ФебруарУреди
- 11. фебруар — Потписан је Латерански споразум између Италије и Свете столице, којим је створена независна папска држава Ватикан.
- 14. фебруар — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“.
МартУреди
- 24. март — Радио Београд почео емитовање програма.
МајУреди
- 16. мај — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“.
ЈунУреди
- 7. јун — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму.
АвгустУреди
- 8. август — Немачка летелица Граф Целепин започела је пут око света.
ОктобарУреди
- 3. октобар — Краљ Александар променио име „Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца“ у „Краљевина Југославија“ после једне државске кризе
- 24. октобар — Црни четвртак. Слом Њујоршке берзе и почетак светске економске кризе
- 29. октобар — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет.
Датум непознатУреди
- Википедија:Непознат датум — У свим општинама, па тако и у граду Београду изабране општинске органе смењују од стране краља постављени председници општина.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 12. јануар — Јако Хинтика, фински филозоф.
- 15. јануар — Мартин Лутер Кинг, амерички носилац Нобелове награде.
МартУреди
АприлУреди
- 24. април — Андре Даригад, француски бициклиста.
МајУреди
- 1. мај — Ралф Дарендорф, немачко-енглески политичар, социолог и филозоф.
- 4. мај — Одри Хепберн, енглеска глумица.
ЈунУреди
- 17. јун — Тигран Петросјан, јерменски шахиста и бивши шампион света у шаху. († 13. август 1984)
АвгустУреди
- 20. август — Миодраг Радовановић, српски глумац. († 2019)
- 27. август — Јасир Арафат, палестински политичар и председник ПЛО.
СептембарУреди
- 5. септембар — Андријан Николајев, совјетски космонаут.
- 28. септембар — Николај Ришков, совјетски политичар.
ОктобарУреди
- 5. октобар — Ричард Ф. Гордон, амерички астронаут.
- 15. октобар — Милорад Павић, српски писац. († 2009)
- 21. октобар — Урсула Ле Гвин, америчка књижевница.
- 31. октобар — Бад Спенсер, италијански глумац.
ДецембарУреди
- 12. децембар — Џон Озборн, британски драматург.
СмртиУреди
ФебруарУреди
- 27. фебруар — Фрајхер Хуго фон Хаберман, сликар (*1849)
АприлУреди
- 8. април — Карл Ауер, аустријски хемичар (* 1858.)
- 29. април — Степа Степановић, српски и југословенски војвода (*1856)
МајУреди
- 19. мај — Драгомир Кранчевић, српски виолиниста и концертмајстор Пештанске опере.
АвгустУреди
- 8. август — Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог.
ДецембарУреди
- Википедија:Непознат датум — Милан Антоновић, српски архитекта. (* 1850.)
Нобелове наградеУреди
- Физика — Луј де Брољ
- Хемија — Артур Харден, Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин
- Медицина — Кристијан Ајкман и Сер Фредерик Гауланд Хопкинс
- Књижевност — Томас Ман
- Мир — Франк Б. Келог (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године