Радио Београд
Радио Београд је радио-станица у склопу медијског јавног сервиса Србије.
 | |
| Тип | Национална медијска кућа |
|---|---|
| Земља | Србија |
| Доступност | национална путем Интернета |
| Власник | Државна радио-станица |
| Кључни људи | Слободан Дивјак, директор Радио Београда. Јован Мариновић први послератни директор |
| Оснивач | Краљевина СХС |
| Датум покретања | 1924. као Радио Београд-Раковица 24. март 1929. као Радио Београд АД |
| Веб-сајт | radiobeograd.rs |
Радио Београд-РаковицаУреди
Претходник Радио Београда, Радио Београд-Раковица је започео са емитовањем програма 1924, као део радио-телеграфске станице. Октобра 1924. године радио-телеграфској станици Београд-Раковица која је била у власништву једне француске компаније допуштено је да инсталира радиоелектичну станицу и радио-телеграфско-телефонским апаратом емитује три пута недељно по један сат радио програма. Са договором министарства пошта и телеграфа Краљевине СХС уведена је наплата радио претплате.[1]
Оснивање и прве године радаУреди
После постављања одашиљача на згради Српске академије наука и уметности у Београду, 8. марта 1929. Радио Београд АД је почео са екперименталним емитовањем. Свечани почетак редовног емитовања био је 24. марта те године, а част да најави тај свечани почетак припала је Јелени Билбији.[2] Програм Радио Београда чуо се и у Хрватској и Словенији. Програм се састојао од музике, вести, радио-драма и других садржаја. Сигнал и одјавна песма Радио Београда је била песма „Милкина кућа на крају, око њене куће пси лају“ такође сигнал Радио Београда је било првих неколико препознатљивих тонова те песме. Алузија је била на неке суседне земље са којима односи нису били најбољи... Таласна дужина је била 437,3 метра, одн. 49,18 метара за краткоталасну станицу, на којој је спикер био Душан Бурза.[3] Београдска краткоталасна радио станица је емитовала прву прекоокеанску емисију 1. априла 1937, појачана од холандске станице Ајндховен.[4]
За слушање радија плаћана је претплата.[5]
Радио је прекинуо са емитовањем 6. априла 1941, током бомбардовања Београда. Након окупације Београда, Радио Београд је постао радио-станица немачке војске под именом Soldatensender Belgrad (Војнички радио Београд) на истој фреквенцији. Био је доступан широм Европе и Медитерана. Када је један немачки поручник донео мало познату 2 године стару песму Лили Марлен коју је певала Лале Андерсен, и која је до тад била продата у тек око 700 примерака. Услед недостатка других песама, Радио Београд је врло често пуштао ову песму чиме ју је популарисао.
Радио Београд је наставио са емитовањем 10. новембра 1944. године у ослобођеном Београду. Први послератни директор је био Јован Мариновић. Први спикер била је поново Јелена Билбија.
По завршетку Другог светског рата, Радио Београд је постепено постао најутицајнија радио-станица у Србији и бившој Југославији. Одјавна песма и сигнал су били Интернационала.
Програми Радио БеоградаУреди
- Радио Београд 1
- Радио Београд 2
- Трећи програм
- Београд 202
- Стереорама (емитује програм суботом и недељом, од 8.00 до 20.00)
Радио Београд 2 и Трећи програм се емитују на истој фреквенцији. Радио Београд 2 од 05.00 до 20.00, а Трећи програм од 20.00 до 05.00.
За разлику од прва два канала, који су почетком 21. века променили назив (Први програм у Радио Београд 1, Други у Радио Београд 2), Трећи програм је задржао име. На интернет презентацији Радио Београда се наводи да је Трећи програм задржао стари назив, јер је он сам по себи већ деценијама синоним за уметничке и културне садржаје највишег нивоа који су, по општеважећој дефиницији у европским размерама, усмерени ка ужим круговима.
Радио Београд је препознатљив и по богатом драмском програму, који се највише емитује на Радио Београду 2 и Трећем програму.
Значајни новинари и сарадници „Радио Београда“Уреди
- Радивоје Марковић
- Хенрик-Хаим Фингерхут, први спикер
- Благоје Миљковић
- Драга Јонаш, спикер
- Миодраг Здравковић, спикер
- Вујадин Манојловић, спикер
- Здравко Обрачевић, спикер
- Лука Мијатовић, спикер
- Дуња Фингенвалд Пулетић, спикер
- Дина Чолић Анђелковић, спикер
- Љиљана Марковић, спикер
- Мића Орловић, спикер
- Душан Радуловић, спикер
- Јордан Ивановић, коментатор
- Светислав Вуковић, спикер
- Миливој Марковић, новинар, уредник и директор
- Марко Марковић, коментатор
- Душанка Калањ, спикер
- Стака Новковић Ђорђевић, спикер
- Драгана Марковић Кауцки, спикер
- Драган Никитовић, коментатор
- Владимир Јеленковић, уредник и водитељ
- Драгомир Брајковић, уредник
- Михаило Мијушковић, спикер
- Душан Душко Марковић, спикер
- Доната Премеру, спикер
Музички уредници „Радио Београда“Уреди
- Боривоје Илић, музички уредник
- Биљана Крстић, музички уредник
- Ђорђе Караклајић, музички уредник
- Никола Караклајић, музички уредник
Зграда Радио БеоградаУреди
Радио Београд данас ради у некадашњој згради Занатског дома. Зграда је подигнута 1933. године, за потребе Удружења занатлија. Представља непокретно културно добро и споменик културе Града Београда.[6]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Radio Beograd”. druga strana racunara. RTS. Архивирано из оригинала на датум 02. 12. 2018. Приступљено 1. 12. 2018.
- ^ „Vremeplov (8. avgust 2018)”. zvanični sajt. RTS. Приступљено 1. 12. 2018.
- ^ Невероватан дует спикера..., "Време", 1. јан. 1939, стр. 8. digitalna.nb.rs
- ^ "Време", 2 апр. 1937, стр. 5. digitalna.nb.rs
- ^ У затвор због радија („Блиц“, 30. март 2014)
- ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
Спољашње везеУреди
| Радио Београд на Викимедијиној остави. |
- Радио Београд
- Нови сајт Радио Београд
- Радио Београд: Борба против „пилећег памћења“ („Вечерње новости“, 25. септембар 2014)
- Деведесет година Радио Београда – прво доба („Политика“, 29. септембар 2014)
- Радио - подсмех или нада („Вечерње новости“, фељтон, април 2016)
- Фудбал је у етар дегажиран из „Политике” („Политика”, 7. април 2019)