Отворите главни мени

Свети Јован Златоусти (грчки Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, или Јован Антиохијски, Антиохија око 349Комана Понтска 407), најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор.[4] Био је патријарх Константинопоља (397—402), престонице тадашњег Источног римског царства, те је један од црквених научника.

Јован Златоусти
Johnchrysostom.jpg
Св. Јован Златоусти, преко хиљаду година стар мозаик у Аји Софији
Датум рођења349.[1][2]
Место рођењаАнтиохија
Датум смрти14. септембар 407.
Место смртиКомана Понтска[3]

Садржај

ЖитијеУреди

Рођен је у Антиохији, од оца Секунда (војводе) и мајке Антусе.

Учио је најпре грчку филозофију и згнушао се на грчко многобоштво.

Потом је усвојио хришћанску веру као једину и целу истину, и студирао је богословље у склопу школе библијске егзегезе којом је руководио Диодор Тарсијски.

Крстио га је антиохијски патријарх Мелетије.

По смрти родитеља замонашио се и почео строго подвизавати.

У Антиохији је рукоположен у чин ђакона и свештеника (385).

Као ђакон пише "О свештенству", дело непревазиђено до данас; као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт. У беседи "О статуама" подржава оне који се беху побунили против царске породице. Саставља Егзегетске омилије на све књиге Старога и Новога Завета; нарочито га привлаче посланице Св. Апостола Павла.

Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за епископа цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Када преподобни Нил Синајски чу за прогонство његово у заточење, он смело и неустрашиво подиже из дубоког пустињског молитвеног тиховања свој глас и одмах изобличи цара написавши му посланицу, у којој строго осуди цареве неправде, учињене великом светитељу и учитељу васељене. Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман) у Јерменији, где је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпјади.

УчењеУреди

Св. Јован Златоусти имао је велико поштовање према Светоме Писму и Светој Литургији. Дух Свети надахнуо је Писмо и Дух га тумачи кроз лично просвећење. Зато је читање Светога Писма средство да се прими благодат, показује Св. Јован Златоусти. Свом његовом теологијом господари синергија: читање Светога Писма и просвећење од Духа, обред Тајни и делање Духа, вера као дар и дела као човеков одговор на Божији дар. Вера није довољна за спасење, јер Бог не присиљава већ привлачи оне који хоће да буду привучени. Исто тако, у вршењу Тајни, обред или материја нису довољни, него је нужно призивање Духа Светога. У својој друштвеној етици, Св. Јован Златоусти је доказивао да је љубав према ближњем и сиромашном права тајна.

НаслеђеУреди

 
Јован Златоусти

Његове свете мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим (Ватикан), где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у Цариград (Истанбул).

Као светитељ празнује се 13. новембра (26. новембра по новом календару). Осим тога 27. јануара се обележава пренос његових моштију из јерменског села Комана у Цариград 438. године. Такође, он се убраја и у Света три јерарха који се празнују 30. јануара (ови датуми празновања су наведени према црквеном - јулијанском календару).

РеференцеУреди

  1. ^ Kelly, Golden Mouth: The Story of John Chrysostom: Ascetic, Preacher, Bishop, (Grand Rapids: Baker Academic 1998: originally published Ithaca: Cornell University Press, 1995), p. 4 fn. 12; esp. Appendix B passim
  2. ^ Robert Carter, "The Chronology of St. John Chrysostom's Early Life", in Traditio 18:357–64 (1962); Jean Dumortier, "La valeur historique du dialogue de Palladius et la chronologie de saint Jean Chrysostome", in Mélanges de science religieuse, 8:51–56 (1951). Carter dates his birth to the year 349. See also Robert Louis Wilken, John Chrysostom and the Jews: Rhetoric and Reality in the Late Fourth Century, (Berkeley: University of California Press: 1983), p. 5.
  3. ^ „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: St. John Chrysostom”. www.newadvent.org. 
  4. ^ Attwater, Donald (1939). St. John Chrysostom: The Voice of Gold. London: Harvill.

ЛитератураУреди

  • James William Parkes (1969). Prelude to dialogue; Jewish-Christian relationships. Schocken Books. 
  • Allen, Pauline and Mayer, Wendy (2000). John Chrysostom. Routledge. ISBN 0-415-18252-2
  • Attwater, Donald (1960). St. John Chrysostom: Pastor and Preacher. London: Catholic Book Club.
  • Blamires, Harry (1996). The New Bloomsday Book: A Guide Through Ulysses. London: Routledge. ISBN 0-415-13858-2
  • Brändle, R., V. Jegher-Bucher, and Johannes Chrysostomus (1995). Acht Reden gegen Juden (Bibliothek der griechischen Literatur 41), Stuttgart: Hiersemann.
  • Brustein, William I. (2003). Roots of Hate: Anti-Semitism in Europe before the Holocaust. Cambridge University Press. ISBN 0-521-77308-3
  • Carter, Robert (1962). "The Chronology of St. John Chrysostom's Early Life." Traditio 18:357–64.
  • Chrysostom, John (1979). Discourses Against Judaizing Christians, trans. Paul W. Harkins. The Fathers of the Church; v. 68. Washington: Catholic University of America Press.
  • Chuvin, Pierre (1990). "A chronicle of the last pagans". Harvard University Press
  • Dumortier, Jean (1951). "La valeur historique du dialogue de Palladius et la chronologie de saint Jean Chrysostome." Mélanges de science religieuse 8, 51–56.
  • Hartney, Aideen (2004). John Chrysostom and the Transformation of the City. London: Duckworth. ISBN 0-520-04757-5.
  • Joyce, James (1961). Ulysses. New York: The Modern Library.
  • Kelly, John Norman Davidson (1995). Golden Mouth: The Story of John Chrysostom-Ascetic, Preacher, Bishop. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 0-8014-3189-1.
  • Laqueur, Walter (2006). The Changing Face of Antisemitism: From Ancient Times To The Present Day. Oxford University Press. ISBN 0-19-530429-2.
  • Liebeschuetz, J.H.W.G. (1990) Barbarians and Bishops: Army, Church and State in the Age of Arcadius and Chrysostom. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-814886-0.
  • Lewy, Yohanan [Hans] (1997). "John Chrysostom". Encyclopaedia Judaica (CD-ROM Edition Version 1.0). Ed. Cecil Roth. Keter Publishing House. ISBN 965-07-0665-8.
  • Meeks, Wayne A., and Robert L. Wilken (1978). Jews and Christians in Antioch in the First Four Centuries of the Common Era (The Society of Biblical Literature, Number 13). Missoula: Scholars Press. ISBN 0-89130-229-8.
  • Morris, Stephen. "'Let Us Love One Another': Liturgy, Morality, and Political Theory in Chrysostom's Sermons on Rom. 12–13 and II Thess. 2," in: Speculum Sermonis: Interdisciplinary Reflections on the Medieval Sermon, ed. Georgiana Donavin, Cary J. Nederman, and Richard Utz. Turnhout: Brepols, 2004. pp. 89–112.
  • Palladius, Bishop of Aspuna. Palladius on the Life And Times of St. John Chrysostom, transl. and edited by Robert T. Meyer. New York: Newman Press, 1985. ISBN 0-8091-0358-3.
  • Parks, James (1969). Prelude to Dialogue. London.
  • Parry, David; David Melling, ур. (2001). The Blackwell Dictionary of Eastern Christianity. Oxford: Blackwell. ISBN 0-631-18966-1. 
  • Pradels, W. (2002). "Lesbos Cod. Gr. 27 : The Tale of a Discovery", Zeitschrift für Antikes Christentum 6, pp. 81–89.
  • Pradels, W., R. Brändle, and M. Heimgartner (2001). "Das bisher vermisste Textstück in Johannes Chrysostomus, Adversus Judaeos, Oratio 2", Zeitschrift für Antikes Christentum 5, pp. 23–49.
  • Pradels, W., R. Brändle, and M. Heimgartner (2002). "The sequence and dating of the series of John Chrysostom's eight discourses Adversus Judaeos", Zeitschrift für Antikes Christentum 6, 90–116.
  • Schaff, Philip, and Henry Wace (eds.) (1890). Socrates, Sozomenus: Church Histories (A Select Library of Nicene and post-Nicene Fathers of the Christian Church, second series, vol. II). New York: The Christian Literature Company.
  • Stark, Rodney (1997). The Rise of Christianity. How the Obscure, Marginal Jesus Movement Became the Dominant Religious Force in the Western World in a Few Centuries. Princeton University Press.
  • Stephens, W.R.W. (1883). Saint John Chrysostom, His Life and Times. London: John Murray.
  • Stow, Kenneth (2006). Jewish Dogs, An Imagine and Its Interpreters: Continiuity in the Catholic-Jewish Encounter. Stanford: Stanford University Press. ISBN 0-8047-5281-8.
  • Wilken, Robert Louis (1983). John Chrysostom and the Jews: Rhetoric and Reality in the Late Fourth Century. Berkeley: University of California Press.
  • Willey, John H. (1906). Chrysostom: The Orator. Cincinnati: Jennings and Graham.
  • Woods, Thomas (2005). How the Catholic Church Built Western Civilization. Washington, D.C.: Regenery. ISBN 0-89526-038-7
  • Chrysostom's bibliography
  • Sermon on Alms Translated by Margaret M. Sherwood from the Parallel Greek and Latin Text of the Abbé Migne (New York: The New York School of Philanthropy, 1917)
  • The priesthood: a translation of the Peri hierosynes of St. John Chrysostom, by WA Jurgens, (New York: Macmillan, 1955)
  • Commentary on Saint John the apostle and evangelist: homilies 1–47, translated by Sister Thomas Aquinas Goggin, Fathers of the Church vol 33, (New York: Fathers of the Church, Inc, 1957)
  • Commentary on Saint John the Apostle and Evangelist, translated by Sister Thomas Aquinas Goggin. Homilies 48–88, Fathers of the Church vol 41, (Washington, DC: Catholic University of America Press, 1959) [translation of Homiliae in Ioannem]
  • Baptismal instructions, translated and annotated by Paul W Harkins, (Westminster, MD: Newman Press, 1963)
  • Discourses against judaizing Christians, translated by Paul W Harkins., Fathers of the Church vol 68, (Washington: Catholic University of America Press, 1979)
  • On the incomprehensible nature of God, translated by Paul W Harkins. Fathers of the Church vol 72, (Washington, DC: Catholic University of America Press, 1984)
  • On wealth and poverty, translated and introduced by Catharine P Roth, (Crestwood, New York: St. Vladimir's Seminary Press, 1984)
  • Chrysostom, John (1985). Apologist. Margaret A. Schatkin and Paul W. Harkins, trans. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. ISBN 0-8132-0073-3.  [translations of Discourse on blessed Babylas, and Against the Greeks: Demonstration against the pagans that Christ is God.]
  • Chrysostom, John (1986). Homilies on Genesis. Robert C. Hill, trans. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. ISBN 0-8132-0074-1.  [translation of Homilies on Genesis 1–17]
  • Chrysostom, John (1986). On marriage and family life. Catherine P. Roth, trans. Crestwood, N.Y.: St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 0-913836-86-9. 
  • Samuel NC Lieu, ed, The Emperor Julian: panegyric and polemic. Claudius Mamertinus, John Chrysostom, Ephrem the Syrian, (Liverpool: Liverpool University Press, 1986.) [contains translation of John Chrysostom, Homily on St. Babylas, against Julian and the pagans XIV-XIX]
  • Commentaries on the sages, translated with an introduction by Robert Charles Hill, 2 vols, (Brookline, MA: Holy Cross Orthodox Press, 2006) [Vol 1 is a translation of the Commentary on Job; vol 2 is a translation of the Commentary on Proverbs]
  • Attwater, Donald (1939). St. John Chrysostom: The Voice of Gold. London: Harvill. 
  • Baur, Chrysostomus (1959). John Chrysostom and His Times. M. Gonzaga, trans (2nd изд.). London: Sands. 
  • Lim, Richard (1995). Public disputation, power, and social order in late antiquity. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-585-16041-4. 

Спољашње везеУреди

РадовиУреди

Православни празнициУреди