Патријарх
Патријарх (грч. πατριάρχης, од πατήρ — „отац“ и ἀρχή — „господство, власт“), титула је поглавара неких православних аутокефалних цркава.

Може да означава и црквени чин највиших епископа (бискупа) у другим хришћанским црквама. До Великог раскола (1054), чин патријарха су носили римски, цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски епископи (пентархија).[1]
ИсторијаУреди
У Старом завјету се говори о постојању десет патријараха (праотаца, прародитеља) прије Потопа — Адам, Сет, Енос, Кенан, Махалалел, Јеред, Енох, Метузалем, Ламех, Ноје.[2] Послије Потопа, након што је Мојсије даровао Десет Божијих заповијести, назив патријарха су носили Аврам, Исак, Јаков и Јосиф.
Звање патријарха су носили и предсједници Санхедрина (Синедриона).[3]
У раном хришћанству на челу Цркве је стајао епископ. Титула патријарха се почела користити у 5. вијеку, а титулу су добијали они епископи који су били претпостављени митрополитима. Термин се користио у документима Четвртог васељенског сабора (451). У 9. вијеку у Византији се утврдило учење о пентархији, односно да у Цркви може бити само пет патријараха: римски, цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски. Након Великог раскола из 1054. титула патријарха се задржала првенствено код неких поглавара унутар Православне цркве.[4]
Пуна титула римског папе је до 2006. између осталих укључивала и титулу „патријарх Запада“.[5]
Православна цркваУреди
Након Великог раскола (1054) на територији Византијског царства на челу Цркве су се налазила четири патријарха: цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски.
Након оснивања самосталних словенских држава (Србије, Бугарске, Русије) и давања аутокефалности њиховим црквама, њихови поглавари су такође добили титулу патријарха.
Данас, унутар Православне цркве постоји девет епископа са чином патријарха: цариградски, александријски, антиохијски, јерусалимски, руски, српски, румунски, бугарски и грузијски.
Католичка цркваУреди
Унутар Католичке цркве достојанство патријарха углавном имају поглавари источних католичких цркава са статусом патријаршије.[6] У латинском обреду четири бискупа носе ту титулу: венецијански, лисабонски, источноиндијски и јерусалимски.
Шест патријараха,[7] поглаваре источних католичких цркава, бирају синоди епископа одговарајућих цркава. Након избора, патријарх се устоличава и ступа у заједништво са римским папом (патријарси се једино по томе разликују од врховних архиепископа, будући да њихову кандидатуру папа потврђује). У јерархији Католичке цркве, патријарси источних католичких цркава имају ранг раван кардиналима-бискупима.
Положај патријарха у црквеној јерархијиУреди
Патријарси потпадају под суд црквеног сабора. Данас, прво место по части међу источним патријарсима, припада Васељенском патријарху, да би у VII веку добио титулу „васељенски" и сматра се „првим међу равнима (једнакима)." У XI веку, систем пентархије, пет апостолских престола: Рим, Константинопољ (Цариград), Александрија, Антиохија и Јерусалим, нарушен је расколом римске патријаршије од цркве, а на истоку су током средњег века настајале нове самосталне (аутокефалне) цркве, код Бугара, Срба, Руса, итд. Диптих (поменик), одн. Поредак по части у заједници Васељенске цркве, поштује се као древни, освештани поредак, који признају све помесне православне цркве у савременом свету. Према диптиху, има девет аутокефалних источно православних цркава са достојанством патријаршије, и то: Васељенска Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Српска, Руска, Румунска, Бугарска и Грузијска.
ГалеријаУреди
Васељенски патријарх Вартоломеј I врховни предстојатељ Цариградске патријаршије и „први међу једнаким“ патријарсима Православне цркве Патријарх и папа александријски Теодор II врховни поглавар Александријски и све Африке Патријарх антиохијски Јован X врховни поглавар Антиохијски и свог Истока Патријарх јерусалимски Теофил III врховни поглавар Јерусалимски и све Палестине Патријарх српски Порфирије врховни поглавар Српске православне цркве Патријарх московски Кирил врховни поглавар Руске православне цркве Патријарх бугарски Неофит врховни поглавар Бугарски православне цркве Патријарх грузијски Илија II врховни поглавар Грузијске православне цркве Патријарх румунски Данијел врховни поглавар Румунске православне цркве
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Патријарх - Православље”. www.pravoslavlje.net.
- ^ Књига постања, 5:1-32
- ^ Патриарх, Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона, том XXIII, с. 25—29
- ^ „ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ: ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ ТИТУЛЕ”. БОРБА ЗА ИСТИНУ (на језику: српски). 29. 10. 2021.
- ^ Vatican removes title 'patriarch of the West' after pope's name Архивирано 2006-03-08 на сајту Library of Congress Web Archives, Приступљено 19. 5. 2014.
- ^ Decree on the Catholic Churches of the Eastern Rite — Orientalium Ecclesiarium, Solemnly promulgated by His Holiness Pope Paul VI on November 21, 1964
- ^ The Eastern Catholic Churches 2008, Annuario Pontificio Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2011), Приступљено 19. 5. 2014.