Википедија:Стилски приручник

Добро дошли на Википедију на српском језику! Овај стилски приручник (СП) помоћи ће вам да научите основе стила и опште стилске смернице онлајн-енциклопедије.

ОпштеУреди

Ево најважнијих смерница:

  • Не пишите ВЕЛИКИМ СЛОВИМА. Стилски и естетски изгледа ружно.
  • Ne pisite osisanom latinicom. Није у складу с правописом.
  • Веома је важно да остављате размак (белину) после тачке и запете.
  • Подебљајте само прво помињање теме чланка и синониме те речи. Искосите имена књига, часописа, видео-игара, музичких композиција, публикација итд. (детаљније)
  • Додајите вики везе. Оне помажу читаоцу да разуме контекст. Наравно, немојте да претерујете. Понављање једне везе више од 2 пута је сувишно. (детаљније)
  • Не стављајте спољашње везе (линкове ка другим веб-страницама) у садржину чланка. Њима је место у одељку == Спољашње везе == (детаљније)
  • Када пишете о прошлим догађајима, немојте користити наративни презент (Лука започиње, Милица приступа), већ користите перфекат (Лука је започео, Милица је приступила).
  • Не величајте тему чланка, само износите чињенице. Уместо писања да је неко „легенда” или „водећи експерт” у уводу чланка, боље је написати по чему се то истиче (или ко тему сматра легендом или водећим експертом ако је значајно и ако постоје поуздани извори који потврђују ту чињеницу).
  • Пишите неутрално. Садржај чланка не треба да буде упућен никоме. Уместо: Драгуљима можете започињати турнире и куповати… напишите: Играч драгуљима може започињати турнире и куповати… или: Драгуљима се могу започињати турнири и куповати…
  • Поштујте правопис и избегавајте грешке. Садржај чланка мора да буде у складу са Правописом српског језика (из 2010. или новији). (детаљније)
    • Властите именице (имена и презимена, надимци, имена грађевина, припадника народа, контитената, држава, насељених места, имена мора, река, језера, планина, улица, тргова и празника, називи установа, предузећа, друштава, књига, часописа, новина, књижевних дела) пишу се великим почетним словом.
    • Придеви који се завршавају на -ски, -шки и -чки пишу се малим почетним словом.
    • Правилан формат датума у тексту: 23. октобар 2020. (детаљније)
    • Користите ресичасте наводнике („”) и ресичасте полунаводнике (’), не праве наводнике (") и праве полунаводнике (').
    • Тачком се означавају хиљаде (500.000 — петсто хиљада), а зарезом децимале (5,43%).
    • Транскрибујте (прилагођавајте) имена и презимена и топониме који долазе из страних језика. (детаљније)
    • Још правописних смерница

Стилска правила
Стилски приручник
Додатни приручници

Скраћенице
Биографије
Велика слова
Датуми и бројеви
Наслови
Везе
Математика
Изговор
Братски пројекти
Имена

Приручници за чланке

Вишезначне одреднице

Остали приручници

Како се мења страна
Упутство за изглед
Наслови
Категоризација
Категоризација биографија
Цитирање
Објасните жаргон
Фусноте
Водич за писање бољих чланака
Спискови
Музички примери
Правила именовања
Упутство за слике
Делови
Технички термини и дефиниције
Речи за избегавати
Писање о измишљеним ликовима


Редослед одељакаУреди

Кратак чланак треба да има макар увод и референце. Ево како треба да изгледа редослед одељака код дужих чланака:

  1. Пре увода
    1. Горње напомене
    2. Шаблони за брисање или заштиту
    3. Шаблони за одржавање
    4. Инфокутије
    5. Горње навигацијске кутије
  2. Садржина (тело)
    1. Увод
    2. Одељци с текстом и сликама
  3. Додаци
    1. Дела или публикације (само за биографије)
    2. Види још
    3. Напомене
    4. Референце
    5. Литература (која је коришћена у изради чланка)
    6. Додатна литература (која није коришћена у изради чланка)
    7. Спољашње везе
  4. Крајње дно
    1. Историјске или географске кутијице
    2. Доње навигацијске кутије
    3. Нормативна контрола
    4. Координате (ако нису наведене у инфокутији)
    5. {{сјајан чланак}}, {{добар чланак}} или {{изабрани списак}} (тамо где је чланак изабран)
    6. Defaultsort
    7. Категорије
    8. Шаблони за клице

Форматирање текстаУреди

Подебљан текстУреди

Подебљани текст се користи приликом првог помињања имена теме и њених синонима. Може се наћи и у неким математичким формулама (Q). Избегавајте да га користите ради наглашавања у другим случајевима.

Искошен текстУреди

Искошен текст се користи за писање имена дела, публикација, видео-игара, песама, музичких композиција, часописа, новина и латинских имена, где се обично у писању користе наводници. Користи се и за математичке променљиве (x, y), као и када се упућује на неки други чланак (в. Демографија Русије) — може се користити и шаблон {{crossreference}} у таквим примерима.

ОсталоУреди

Остале типове форматирања текстова, попут повећања или смањења величине слова, подвлачења, прецртања или бојења не треба користити у чланцима.

Наслов и одељциУреди

Све правописне и типографске смернице примењују се и на наслове и одељке. Ево још неких:

НасловУреди

  • Наслов би требало да буде препознатљиво име теме које представља равнотежу између прецизности, сажетости и доследности с насловима сродних чланака.
  • Како бисте искосили наслов, додајте шаблон {{искошен наслов}}на врх чланка.
  • У већини случајева не треба да се завршава тачком или другим знаком интерпункције.
  • Ако се у наслову налазе наводници („”), можете направити преусмерење користећи равне наводнике (")

ОдељциУреди

  • Одељак првог степена (= Име =) никада се не треба користити у чланцима.
  • Више одељака не би требало да имају исто име.
  • Имена одељака не смеју да садрже везе, слике или иконице, фусноте или прилагођене фонтове.
  • Имена одељака треба да буду што краћа, па избегавајте да помињете име теме. Правилно: == Каријера ==, неправилно: == Њена каријера ==, == Софијина каријера ==.
  • Не формулишите одељке као питања. Правилно: == Употреба ==, неправилно: == Где се користи? ==

Речи на које треба обратити пажњуУреди

Википедија није цензурисана и нема цензуре у смислу забране коришћења речи. Међутим, поједине речи морају се користити пажљиво, јер могу да доведу до пристрасности.

  • Хваљење: легендаран, сјајан, одличан, генијалан, престижан, чувен, славан, награђиван, неприкосновен, врхунски, невероватан, бриљантан, успешан, познат, угледан, реномиран, светске класе, изванредан, уважен, водећи, истакнут, значајан, знаменит, виртуозан, цењен, частан, феноменалан, невиђен, јединствен, супериоран…

Уз речи хваљења требало би да буде наведен поуздани извор у коме је субјекат похвалио особу тим епитетом или фразом (код фраза користите наводнике).

  • Спорне етикете: култан, расистички, перверзан, сексистички, хомофобичан, трансфобичан, шовинситички, мизогинистички, велико-, секта, агресиван, злогласан, фундаменталистички, јеретички, екстремистички, денијалистички, терористички, борац за слободу, нетрепељив, задрт, митски, неонацистички, псеудо-, квази-, надри-, контроверзан…

Уз спорне етикете требало би да буде наведен поуздани извор у коме је субјекат назвао особу тим епитетом (код фраза користите наводнике).

  • Изражавање сумње: наводан, тобожњи, такозван (тзв.), као и употреба наводника („”)…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

  • Едиторијал: треба имати у виду да, важно је напоменути/истаћи/нагласити да, треба се напоменути/истаћи/нагласити да, занимљиво/интересантно је да, заправо, у ствари, јасно је да, без сумње, срећом, на сву срећу, нажалост, наравно, трагично, ужасан, прерано, упркос томе, без обзира на то, ипак, штавише, чак…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

  • Синоними за „рећи”: открива, указује, појашњава, излаже, објашњава, образлаже, проналази, напомиње, посматра, инсистира, спекулише, претпоставља, признаје, истиче…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

  • Еуфемизми: напустио нас је, заобилази истину, елегантно попуњена, особа са посебним потребама, спавати заједно, ићи у кревет, напустио нас је (заувек), отишао на онај свет, издахнуо је, заспао је вечним сном, испустио душу, лака жена, корекција цена, материјална оксудица, обустава рада…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

  • Идиоми: врх леденог брега, устати на леву ногу, мироџија у свакој чорби, мирна Босна, мачји кашаљ, мало сутра, мала нужда, кап која је прелила чашу, као гром из ведра неба, кад на врби роди грожђе, измишљати топлу воду, игла у пласту сена, гурати под тепих, бели свет, бабе и жабе, читати између редова, црна овца, спустити, толико, убити две муве једним ударцем…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

  • Неодређено приписивање: неки људи кажу, неке особе тврде, многи академици наводе, верује/сматра се да, многи мисле/осећају да, стручњаци изјављују, често се извештава о, увелико се мисли да, истраживања су показала, наука каже да, научници тврде, често се каже да, према многима, научно је доказано…

Напишите име субјекта који је то рекао пружајући поуздани извор.

  • Релативне временске одреднице: недавно, у последње време, тренутно, данас, до данас, у данашње време, пре 20 година, раније, у прошлости, традиционално, овог месеца, ове године, ове зиме, овог пролећа, ове јесени, овог лета, прошлог… следећег/идућег…, јуче, сутра, у будућности, ускоро, сада, прекјуче, прекосутра…

Назначите датум.

  • Релативне месне одреднице: у нашој држави, ова држава/земља, код нас, овде, тамо, негде.

Напишите име земље, односно места о коме је реч.


Поред свега наведеног, требало би избегавати флоскуле и ласичји говор.

ВезеУреди

Везе се деле на унутрашње (вики везе) и спољашње.

Вики везеУреди

Вики везе или унутрашње везе омогућавају читаоцу да разуме контекст речи.

  • Додајте вики везе само ка важним и читаоцу можда непознатим (техничким) терминима. Везе ка свакодневник терминима (река, цвет), честим мерним јединицама (километар, секунда) и занимањима (глумац, певач) у већини случајева су сувишне и могу отежати читање чланка.
  • Пазите куда воде. Избегавајте унутрашње везе ка вишезначним одредницама, јер могу да збуне читаоца.
  • Коришћењем тарабе (#) можете додати везу ка одељку неког чланка — [[Вода#Аномалија_воде]].
  • Не постављајте их у насловима. Уместо њих, користите шаблоне {{главни}} и {{такође погледајте}}
  • Не додајите вики везе у подебљаним деловима текста.
  • Не линкујте нацрте, есеје, википројекте и странице у корисничком простору у чланцима.

Спољашње везеУреди

Спољашње везе су везе ка веб-страницама које нису коришћене као референце у чланку.

  • Не постављајте спољашње везе у оквиру садржине (тела) чланка. Њима је место у одељку == Спољашње везе ==.

ПравописУреди

Можете писати ћирилицом и латиницом, екавским и ијекавским изговором. Свеједно је. Најважније је да не пишете osisanom latinicom. Следе неке честе правописне грешке.

Велико словоУреди

Пише се код:

  • имена и презимена (Лука, Софија, Јовановић, Петровић);
  • надимака или атрибута уз лично име (Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики);
  • имена припадника народа (Србин, Рус, Мађар, Грк);
  • имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената (Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Балканац, Европљанин);
  • имена континената, држава, насељених места (све речи; Сарајево, Нови Сад, Мали Мокри Луг, Црна Гора, Јужна Америка);
  • имена мора, река, језера, планина и други топоними (само прва реч; Дунав, Фрушка гора, Плитвичка језера, Јадранско море, Балканско полуострво);
  • имена улица и тргова (само прва реч; Студентски трг, Железничка улица, Београдска улица);
  • имена празника (само прва реч; Божић, Васкрс, Ђурђевдан, Нова година, Први мај);
  • назива установа, предузећа, друштава (само прва реч; Матица српска, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво);
  • назива књига, часописа, новина, књижевних дела (Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера);
  • присвојних придева на -ов, -ев, -ин (Марков, Милошев, Лукин, Миличин).

Не пише се код:

  • присвојних придева на -ски, -шки, -чки (београдски, српски, европски, чешки, амерички);
  • титула (цар, краљ, ага, бег).

Црта или цртицаУреди

У српском језику постоје црта и цртица.

  • Цртица се користи као спојни знак (75-годишњи, 500-годишњица, СОШ-у, UNESCO-у, UNICEF-ом, веб-сајт, радио-апарат, аудио-запис, видео-снимак).
  • Црта замењује предлоге од и до и означава неку (ко)релацију (1914—1918, Дунав—Тиса—Дунав, споразум Цветковић—Мачек, Звезда и Партизан — домаћини турнира).

Тачка или зарезУреди

Тачка и зарез често се мешају приликом писања бројева.

  • Тачка се користи за обележавање хиљада (1.000.000, 500.000).

Напомена: Тачка се не пише у четвороцифреним ознакама година иза цифре која означава хиљаде: Правилно: Године 1939. Неправилно: Године 1.939.

  • Зарез (запета) се користи за децимале (4,23%, 143,5).

НаводнициУреди

  • Користите ресичасте наводнике („”) и ресичасте полунаводнике (’), не праве наводнике (") и праве полунаводнике (').
  • На Википедији употреба наводника је сужена. Користе се искључиво за цитирање туђег текста. Имена публикација, видео-игара, песама, музичких композиција, часописа, новина и латинских имена пишу се искошено.

ДатумиУреди

  • Правилан формат датума у тексту: 23. октобар 2020.

Напомена: Када се после тачке иза године нађе неки други знак интерпукције (попут запете, црте или затворене заграде), тачка се изоставља. Нпр. (2017—2020).

Напомена: Не почињите реченицу цифром, већ уметните испред „Године …”, односно „Дана …” или промените редослед речи.

  • Правилан формат датума у референцама: 23. 10. 2020.

ЕнклитикаУреди

Најчешће енклитичке грешке:

  • Ненаглашени облици помоћних глагола „јесам” и „хтети” не могу се наћи после запете или затворене заграде: Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) био је српски…
  • Ненаглашени облици помоћних глагола „јесам” и „хтети” не могу се наћи после трочлане синтагме: Литосфера планете Земље подељена је на неколико крутих тектонских плоча

ТранскрибовањеУреди

Транскрибовање (адаптација) представља прилагођено писање страних речи. Обавезно транскрибовати:

  • страна лична имена (Блејк, Бернс, Шернстет, Жан, Молијер, Григориј, Веспучи, Франсиско…);
  • географска имена, топониме (Мисисипи, Гросенготерн, Стокхолм…).

Транскрипције се заснивају на званичним правилима доступним у Правопису. Правила за сваки језик пренета су на Википедију и можете их пронаћи овде.

СкраћеницеУреди

  • Обавезно наведите шта скраћеница значи при првој употреби.

Слике и иконицеУреди

СликеУреди

  • Свака слика у чланку треба да се налази на почетку одељка другог степена (== Име ==).
  • Избегавајте да постављате текст између две слике једне до друге (како не бисте направили „сендвич”).
  • Ако има много слика у чланку, можете их уврстити у галерију.
  • Напишите опис слике како бисте објаснили важност слике у чланку. Описи би увек требало да почну великим почетним словом.
  • Користите |алт= да бисте објаснили изглед слике слепим особама.
  • Не упућујте читаоце на слику текстом лево, десно, изнад, испод, јер положај слике није исти на свим уређајима.

ИконицеУреди

  • Не замењујте текст иконицама, јер није приступачно. Поједини веб-прегледачи, штавише, не могу да учитају иконе. Никако не користите иконице у оквиру самог текста чланка.
  • Избегавајте коришћење иконица у инфокутијама, нарочито застава. Оне су једино дозвољене у инфокутијама војних и спортских чланака.

ПотписиУреди

Иако се у расправама на страницама за разговор потписујете (на крају поруке додајте: ~~~~), чланци које израдите не би требало потписивати.