Отворите главни мени
Стилска правила
Стилски приручник
Додатни приручници

Скраћенице
Биографије
Велика слова
Датуми и бројеви
Наслови
Везе
Математика
Изговор
Братски пројекти
Имена

Приручници за чланке

Вишезначне одреднице

Остали приручници

Како се мења страна
Упутство за изглед
Наслови
Категоризација
Категоризација биографија
Цитирање
Објасните жаргон
Фусноте
Водич за писање бољих чланака
Спискови
Музички примери
Правила именовања
Упутство за слике
Делови
Технички термини и дефиниције
Речи за избегавати
Писање о измишљеним ликовима


Стилски приручник (СП) стилски је приручник за све чланке на Википедији. Ова примарна страница је подржана додатним страницама са детаљима, које се овде наводе. Ако се појави било какво противречје, ова страница увек има предност.

СП представља одомаћени стил на Википедији, како би помогао уредницима да пишу чланке са доследним и прецизним језиком, распоредом и обликовањем, чинећи Википедију лакшом и интуитивнијом за кориснике. Избегавајте двосмисленост, жаргон и нејасне или непотребно сложене формулације.

Стил и обликовање требају бити доследни унутар чланка. Када је више од једног стила прихватљиво по СП-у, уредници не требају мењати чланак из једног у други без доброг разлога. Ратовање измена због опционалних стилова је неприхватљиво. Ако се слична дебата отме ван контроле, проверите да ли прерада чланка може решити проблем.

Сваки нови садржај који се додаје на овој страници треба директно да се бави стилским проблемом који се појавио у значајном броју примерака. Расправљајте о стилским питањима на страници за разговор СП-а.

Садржај

Наслови чланака, наслови и одељциУреди

Наслови чланакаУреди

Наслов треба да буде препознатљиво име или опис теме која је природна, довољно прецизна, сажета и доследна са сродним чланцима. Ако су ти критеријуми у сукобу, требаји се уравнотежити.

За упутства за обликовање, погледајте одељак Википедија:Наслови чланака § Article title format. Запамтите следеће:

  • Пишите великим почетним словом прву реч, али не и све речи (Финансирање пројеката Унеска, не Финансирање Пројеката Унеска).
  • Да бисте искосили, додајте шаблон {{искошен наслов}} при врху чланка. За мешовите ситуације, унесите {{DISPLAYTITLE:​Тумачења филма ''2001: Одисеја у свемиру''}} при дну чланка.
  • Користите именице и синтагме уместо прилога: Рани живот, не У раном животу.[a]
  • Последњи знак не треба да буде знак интерпункције, осим ако је део имена (Сањају ли андроиди електричне овце?), скраћеница или када се затварају заграде или наводници (Титаник (филм из 1997)).
  • Кад год се појављују наводници или апострофи, додајте преусмерење за исти наслов али користећи "равне" наводнике / апостропе уместо уобичајених „заобљених”.

И на текст изнад и на чланак ВП:Наслови чланака, остатак СП, посебно одељак § Интерпункција, примењују се и на наслов.

Погледајте и Википедија:Стилски приручник/Наслови, за случајеве у којима чланак на Википедији о објављеном раду има наслов који се поклапа са насловом рада.

Организација одељакаУреди

Чланак треба да започне уводним одељком — сажетим резимеом чланка — који се никада не дели на одељке (погледајте Википедија:Стилски приручник/Уводни одељак). Остатак чланка обично је подељен на одељке.

Инфокутије, слике и сродан садржај у уводном одељку морају да буди поравнати удесно.

Ако чланак има најмање четири наслова одељка, навигациони садржај се појављује аутоматски, одмах после увода.

Ако је тема одељка детаљније обрађена у чланку који је њој посвећен, уметните шаблон {{main|Име чланка}} одмах испод наслова одељка.

Као што је детаљно објашњено у Википедија:Стилски приручник/Распоред § Стандардни додаци и подножја, опционални пролози и одељци подножја могу се појавити после садржаја чланка, следећим редоследом:

  • књиге или друга дела које је направила тема чланка (под насловом „Дела”, „Радови”, „Публикације”, „Дискографија” итд. по потреби);
  • унутрашње везе ка сродним чланцима на Википедији на српском језику (под насловом „Види још”);
  • напомене и референце (под насловом „Напомене” или „Референце”, или засебан одељак за сваки; погледајте Навођење извора);
  • релевантне књиге, чланци или друге публикације које нису коришћене као извори (под насловом „Додатна литература”);
  • релевантне веб-локације које нису коришћене као извори и које се не појављују у ранијим прилозима (додају се као део „Додатне литературе” или у засебном одељку под насловом „Спољашње везе”);
  • унутрашње везе организоване у навигацијске кутије (понекад се постављају на врх чланка у облику бочних трака);
  • категорије.

Други елементи чланака обухватају шаблони за вишезначје (обично се постављају при самом врху чланка) и инфокутије (обично се постављају пре уводног одељка).

Наслови одељакаУреди

Section headings should follow all of the guidance for article titles (above), and should be presented in sentence case (Funding of UNESCO projects), not title case (Funding of UNESCO Projects).

Use equals signs around a section heading: ==Title== for a primary section, ===Title=== for a subsection, and so on to =====Title=====, with each nesting level having only one more "=" on each side than the prior level so no levels are skipped. (=Title= is never used.[b]) Spaces around the title (e.g. == Title ==) are optional and ignored.

Section headings should:

  • Be unique within a page (otherwise section links may lead to the wrong place, and edit summaries may be ambiguous).
  • Not contain links, especially where only part of a heading is linked.
  • Not contain images or icons.
  • Not contain <math> markup.
  • Not contain citations or footnotes.
  • Not misuse ";" (description list) markup to create pseudo-headings.

These restrictions are necessary to avoid technical complications, and are not subject to override by local consensus or WP:IAR.

In addition, as a matter of consistent style section headings should:

  • Not redundantly refer back to the subject of the article (Early life, not Smith's early life or His early life), or to a higher-level heading, unless doing so is shorter or clearer.
  • Not be numbered or lettered as an outline.
  • Not be phrased as a question.
  • Avoid use of color or unusual fonts that might cause accessibility problems.
  • Do not wrap headings in markup, which may break their display and also cause additional accessibility issues.

These are broadly accepted community preferences.

An invisible comment on the same line must be inside the == == markup:[c]

==Implications<!--This comment works fine-->==

==<!--This comment works fine-->Implications==
==Implications==<!--This comment causes problems-->

<!--This comment breaks the heading completely-->==Implications==

It is more usual practice to put such comments below the heading.

Before changing a heading, consider whether you might be breaking existing links to it. If there are many links to the old title, create an anchor with that title to ensure that these still work. Similarly, when linking to a section, leave an invisible comment at the heading of the target section, naming the linking articles, so that if the heading is later altered these can be fixed. Combined example:

=={{subst:Anchor|Consequences|reason=Old section name.}}Implications==
<!--Section linked from [[Richard Dawkins]], [[Daniel Dennett]].)-->

Heading-like materialУреди

The above guidance about sentence case, redundancy, images, and questions also applies to headers of tables (and of table columns and rows). However, table headings can incorporate citations and may begin with, or be, numbers. Unlike page headings, table headers do not automatically generate link anchors. Aside from sentence case in glossaries, the heading advice also applies to the term entries in description lists. If using template-structured glossaries, terms will automatically have link anchors, but will not otherwise. Citations for description-list content go in the term or definition element, as needed.

НасловиУреди

МаркапУреди

Користите == (два знака једнакости) за означавање наслова. Почните нови ред са == додајте име наслова, завршите ред са ==.

ФормулисањеУреди

  • Увек корисите прво велико слово за почетак речи у наслову, и оставите остала слова да буду мала. На пример "Правила и прописи", а не "Правила и Прописи".
  • Избегавајте специјалне карактере у насловима, као што су &, знак плус (+), заграде ({}), коцкасте заграде ([]). Уместо знака &, користите реч „и“, осим ако је & део формалног имена.
  • Покушајте наслове написати што краће: наслови са више од 10 се не препоручују.
  • Избегавајте непотребне и сувишне у насловима: избегавајте понављање имена чланка. На пример, у чланку Костарика наслов историја се пише само „Историја“ а не „Историја Костарике“.
  • Не понављајте наслове: немојте ни у ком случају понављати наслове, тј. писати два пута исти наслов у чланку.

Баратање насловимаУреди

  • Додавање поднаслова се препоручује. Они помажу при прегледу, читању и разумевању чланака.
    • Користите поднаслове уколико делови са насловом постају превелики.
    • Користите пристојне поднаслове који укратко објашњавају део који описујете.
  • Уколико је икако могуће, покушајте да не мењате имена наслова и поднаслова веома често. Други чланци могу бити повезани за баш тај специфичан наслов. Могуће је да "прекине" везу ка том другом чланку.
  • Уколико повезујете на неки специфичан наслов, препоручује се да оставите коментар уређивачима <!-- (ваш коментар) --> како би их подсетили да не мењају наслове у чланку.

Велика словаУреди

Правопис српског језика налаже где и када се користи велико слово. Што се тиче случајева код којих Правопис не даје смернице, требало би водити рачуна да се велико слово употребљава конзистентно макар у оквиру исте странице.

Почетно велико слово или речи написане свим великим словима се не користе у насловима нити за истицање текста. На пример, ни „шија Није Исто што и врат“ ни „шија НИЈЕ ИСТО што и врат“ није исправно. Уместо тога, за истицање треба користити масна или курзивна слова.

TитулеУреди

Tитуле попут председник, краљ, или цар почињу са великим словом када се користе као титула (праћена именом): "Председник Никсон", не "председник Никсон". Када се користе уопштено, онда би требало да се пишу малим почетним словом: "Де Гол је био француски председник." Тачно званично име министарства и службе се третира као властита именица. Стога: "Хирохито је био Цар Јапана." Слично, "Луј XVI је био француски краљ" али "Луј XVI је био Краљ Француске", Kраљ Француске као титула у том контексту. Такође, великим словом почињу краљевске титуле: "Њено Величанство" или "Његово Височанство". (Reference: Chicago Manual of Style 14th ed., 7.16; The Guardian Manual of Style, "Titles" keyword.) Изузеци могу да важе за одређене службе.

Када се помиње одређена служба, генерално се користи велико слово: "Британски Премијер, Тони Блер, данас је рекао…"

За употребу титула и одавање почасти у биографским чланцима, види Википедија:Manual of Style (biographies)#Honorific_prefixes.

Religions, deities, philosophies, doctrines, and their adherentsУреди

Names of religions, whether as a noun or an adjective, and their followers start with a capital letter. Mormonism has particular complications — see Википедија:Naming conventions (Mormonism).

Deities begin with a capital letter: God, Allah, Freya, the Lord, the Supreme Being, the Messiah. The same is true when referring to important religious figures, such as Muhammad, by terms such as the Prophet. Transcendent ideas in the Platonic sense also begin with a capital letter: Good and Truth. Pronouns referring to deities, or nouns (other than names) referring to any material or abstract representation of any deity, human or otherwise, do not begin with a capital letter. Thus one would say, "He prayed to Wotan"; since Wotan in this case is a proper name, it is correctly capitalized, but the common use of gods in this sense is not capitalized. The following sentence would be correct usage, "It was thought that he prayed to God, but it turned out he prayed to one of the Norse gods."

Do not capitalize mythical creatures, such as elves, fairies, nymphs and genies. The exception is some works of fantasy, such as those of J. R. R. Tolkien, where initial capitals are used to indicate that the different categories of mythical creatures are being treated as ethnicities or races.

Philosophies, theories, doctrines, and systems of thought do not begin with a capital letter, unless the name derives from a proper noun: lowercase republican refers to a system of political thought; uppercase Republican refers to a specific Republican Party (each party name being a proper noun).

Calendar itemsУреди

The names of months, days, and holidays always begin with a capital letter: June, Monday, Fourth of July (when referring to the U.S. Independence Day, otherwise July 4 or 4 July).

Seasons, in almost all instances, are lowercased: "this summer was very hot"; "the winter solstice occurs about December 22"; "I've got spring fever." They start with a capital letter when personified, therefore functioning as proper nouns: "I think Spring is showing her colors"; "Old Man Winter."

Dates normally should be followed by commas: "In 2001, Bob got married", "On April 10, I will be having a party". An exception is when they are used to modify other terms: "The 1993 edition has several errors".

Небеска телаУреди

Називи других планета и звезда су властите именице и пишу се великим почетним словом. Планета Марс се вечерас може видети у сазвежђу Близанаца, у близини звезде Полукс.

Речи сунце, земља и месец се третирају као властите именице једино уколико су употребљене у контексту астрономије, али не и у другим случајевима. Сунце је главна звезда у низу спректралне класе G2 али Био је диван дан и сунце је грејало.

Ови термини се третирају као властите именице само у случају када се односе на посебна небеска тела (наши Сунце, наша планета Земља и њен сателит Месец); сходно томе: Месец кружи око Земље али Плутонов месец је Харон.

Directions and regionsУреди

Regions that are proper nouns, including widely known expressions such as Southern California, start with a capital letter. Follow the same convention for related forms: a person from the Southern United States is a Southerner.

Directions (north, southwest, etc.) are not proper nouns and do not start with a capital letter. The same is true for their related forms: someone might call a road that leads north a northern road, compared to the Great North Road.

If you are not sure whether a region has attained proper-noun status, assume it has not.

InstitutionsУреди

Proper names of specific institutions (for example, Harvard University, New York-Presbyterian Hospital, George Brown College, etc.) are proper nouns and require capitalization.

However, the words for types of institutions (university, college, hospital, high school, etc.) do not require capitalization if they do not appear in a proper name:

Incorrect
The University offers programs in arts and sciences.
Correct
The university offers… or The University of Ottawa offers…

КурзивУреди

Kориститe '' (italic) означавање. Пример:

''Ово је курзиван текст.''

што даје:

Ово је курзиван текст.

Закошен текст се углавном користи за "наглашавање" одређених речи. Закошен текст за "наглашавање" треба користити умерено.

Курзиван текст се користи и у следећим случајевима:

НасловиУреди

Курзиван текст се користи за наслове дела у литератури и другим областима уметности.

Words as wordsУреди

Use italics when writing about words as words, or letters as letters (to indicate the use-mention distinction). For example:

  • Deuce means ‘two’.
  • The term panning is derived from panorama, a word coined in 1787.
  • The most common letter in English is e.

ПозајмљеницеУреди

Wikipedia prefers italics for isolated words and phrases from other languages not yet in common use in English. Use anglicized spellings for such words, or use the native spellings if they use the Latin alphabet (with or without diacritics). For example, "Reading and writing in Japanese requires familiarity with hiragana, katakana, kanji, and sometimes rōmaji." Words or phrases that have common use in the English language, however — praetor, Gestapo, samurai, esprit de corps — do not require italicization. If looking for a good rule of thumb, do not italicize words that appear unitalicized in an English-language dictionary. Per the guide to writing better Wikipedia articles, use words from other languages sparingly. Include native spellings in non-Latin scripts in parentheses.

ЦитатиУреди

There is normally no need to put quotations in italics unless the material would otherwise call for italics (emphasis, use of non-English words, etc.). Indicate whether using the italics in the original text or whether they were added later. For example:

Now cracks a noble heart. Good night sweet prince: And flights of angels sing thee to thy rest! (emphasis added)

PunctuationУреди

In most cases, simply follow the usual rules of English punctuation. A few points where Wikipedia may differ from usual usage follow.

НаводнициУреди

With quotation marks, we split the difference between American and British usage. Though not a rigid rule, we use the double quotation marks "..." for most quotations — they are easier to read on the screen — and use single quotation marks '...' for quotations nested within quotations.

When punctuating quoted passages, include the punctuation mark inside the quotation marks only if the sense of the punctuation mark is part of the quotation ("logical" quotations). When using "scare quotes" to indicate a phrase used ironically, the comma or period always goes outside. Double quotation marks belong at the beginning of each paragraph in a quotation of multiple paragraphs, though at the end of only the last paragraph.

Examples:

  • Arthur said the situation was "deplorable". (Only a fragment is quoted; the full stop [period] is not part of the quotation.)
  • Arthur said, "The situation is deplorable." (The full sentence is quoted; the period is part of the quotation.)
  • Martha asked, "Are you coming?" (Inside when quoting a question.)
  • Did Martha say, "Come with me"? (Outside when there is a non-interrogative quotation at the end of a question.)

Similarly, when the title of an article requires quotation marks in the text (for example, the titles of songs, poems, etc.), the quotation marks should not be bolded in the summary, as they are not part of the title:

"Jabberwocky" is a nonsense poem by Lewis Carroll.

Use quotation marks or indentation to distinguish quotations from other text. There is normally no need to put quotations in italics unless the material would otherwise call for italics (emphasis, use of non-English words, etc.).

Look of quotation marks and apostrophesУреди

There are two options when considering the look of the quotation marks themselves:

As there is currently no consensus on which should be preferred, either is acceptable. However, it appears that historically the majority of Wikipedia articles, and those on the Internet as a whole, follow the latter style. If curved quotation marks or apostrophes appear in article titles, ensure that there is a redirect with straight glyphs.

Never use grave and acute accents or backticks (`text´) as quotation marks or apostrophes.

Дуги цитатиУреди

Дуги цитати се обично приказују као блок цитати без наводника. Дуги цитат је уоквирен коришћењем <blockquote> </blockquote> нотације, која одређује и леву и десну маргину.

Quotation marks affect searchingУреди

If a word or phrase appears in an article with single quotes, such as 'abcd', the Википедија:Searching facility considers the single quotes to be part of the word and will find that word or phrase only if the search string is also within single quotes. (When trying this out with the example mentioned, remember that this article is in the Wikipedia namespace.) Avoiding this complication is an additional reason to use double quotes, for which the difficulty does not arise. It may even be a reason to use double quotes for quotations within quotations.

Placement adjacent to brackets or parenthesesУреди

Punctuation goes where it belongs logically; that is, it goes with the text to which it belongs. A sentence wholly inside brackets will have its punctuation inside the brackets. (As shown here, this applies to all punctuation in the sentence.) If a sentence ends with a clause in brackets, the final punctuation stays outside the brackets (as shown here). This applies to square "[ ]" as well as round "( )" brackets (parentheses).

Serial commasУреди

The serial comma (also known as the Oxford comma or Harvard comma) is a comma used immediately before a conjunction in a list of three or more items. The phrase "ham, chips, and eggs" is written with a serial comma, but "ham, chips and eggs" is not. Sometimes omitting the comma can lead to an ambiguous sentence, as in this example: "The author would like to thank her parents, Sinéad O'Connor and President Bush." Sometimes including the comma can also lead to an ambiguous sentence, as in: "The author would like to thank her mother, Sinéad O'Connor, and President Bush" which may be a list of either two or three people. In such cases, there are three options for avoiding ambiguity:

  • A choice can be made whether to use or omit the comma after the penultimate item in such a way as to avoid ambiguity.
  • The sentence can be recast to avoid listing the items in an ambiguous manner.
  • The items in the list can be presented using a formatted list.

If the presence of the final serial comma does not affect ambiguity of the sentence (as in most cases), there is no Wikipedia consensus on whether it should be used.

Some style authorities support a mandatory final serial comma. These include Fowler's Modern English Usage (Brit.), the Chicago Manual of Style (Amer.), and Strunk and White's Elements of Style (Amer.). Others recommend avoiding it where possible; these include The Times (Brit.), The New York Times (Amer.) and The Economist (Brit.). See serial comma for further authorities and discussion.

Proponents of the serial comma, such as The Elements of Style, cite its disambiguating function and consistency as reasons for its use. Opponents consider it extraneous in situations where it does not explicitly resolve ambiguity. Many non-journalistic style guides recommend its use, while many newspaper style guides discourage its use; Wikipedia currently has no consensus, itself a position which allows either style and therefore allows avoidance of ambiguities like those above.

The serial comma should never be employed when specifying the name of a railroad or railway (for example, Cleveland, Cincinnati, Chicago and St. Louis Railroad). This is also the standard for law firms and similar firms (for example, Skadden, Arps, Slate, Meagher & Flom).

Две тачкеУреди

Две тачке ( : ) не би требало да имају простор пре њих:

Исправно
Покушао је то за две године: 1941 и 1943
Неисправно
Покушао је то за две године : 1941 и 1943

ЦртицеУреди

Цртицу (-), ен-цртицу (–) и ем-цртицу (—) треба користити у правилном контексту где год је то могуће. Друге цртице треба избегавати, нарочито дупле (--) цртице.

Spaces after the end of a sentenceУреди

There are no guidelines on whether to use one or two spaces after the end of a sentence (French spacing), but it is not important as the difference shows up only in the edit box. See Wikipedia talk: Manual of Style archive (spaces after the end of a sentence) for a discussion on this.

ContractionsУреди

In general, formal writing is preferred. Therefore, avoid the use of contractions — such as don't, can't, won't, would've, they'd, and so on — unless they occur in a quotation.

Коса цртаУреди

Избегавајте повезивање две речи са косом цртом, јер сугерише да су повезане, али не каже како. Напишите то да бисте избегли нејасноће. Користите 'x или y или оба" да бисте их експлицитно придружили са укљученим 'или' или 'било x или y, али не и оба' да бисте експлицитно одредили ексклузивно 'или'.

EllipsisУреди

Ellipsis, the dot-dot-dot indicating omitted text, should be separated from surrounding words by spaces, but not spaced when combined with other punctuation. The precomposed ellipsis character (&hellip; … ) may be used: it is intended to replace three dots, but looks a bit different in some fonts, so it may be better to just type the dots. To prevent the ellipsis from wrapping to the beginning of a line, you may enter a non-breaking space before it (&nbsp;... ).

Example: in the middle of a sentence ... or after a comma, ... before one..., and at the end.... Following a question...? Or even an exclamation...!

Acronyms and abbreviationsУреди

Do not assume that your reader is familiar with the acronym or abbreviation you are using. The standard writing style is to spell out the acronym or abbreviation on the first reference (wikilinked if appropriate) and then show the acronym or abbreviation after it. This signals to readers to look out for it later in the text and makes it easy for them to refer back to it. For example:

The New Democratic Party (NDP) won the 1990 Ontario election with a significant majority. The NDP quickly became unpopular with the voters, however…

It can also be helpful in a longer article to spell out the acronym or abbreviation for the reader again or to rewikify it if it has not been used for a while.

When abbreviating United States, please use "U.S."; that is the more common style in that country. When referring to the United States in a long abbreviation (USA, USN, USAF), periods should not be used. When including the United States in a list of countries, do not abbreviate the "United States" (for example, "France and the United States", not "France and the U.S.").

The software that Wikipedia runs on does not currently support HTML acronym or abbreviation elements (<acronym> or <abbr>), so these tags should not be inserted into the source. (See Mediazilla:671.)

Direct quotationsУреди

Use the same formatting as was used in the original written text being quoted; in general, do not alter it to conform to Wikipedia style. An exception is that if a quotation is enclosed in quotation marks and includes a quotation itself, any quotation within the quotation should have its quotation marks changed to conform to the Wikipedia style of alternating double and single quotation marks. Example:

According to source, "The statement 'I disapprove of what you say, but I will defend to the death your right to say it' is frequently misattributed to Voltaire."

A long quotation is normally formatted as a block quotation indented from both margins, without quotation marks. To format a block quotation, use the HTML <blockquote> element, not the wiki indentation mark ::

<blockquote>
Four score and seven years ago, our fathers brought forth on this continent a 
new nation, conceived in Liberty, and dedicated to the proposition that all men 
are created equal.
</blockquote>

Result:

Four score and seven years ago, our fathers brought forth on this continent a new nation, conceived in Liberty, and dedicated to the proposition that all men are created equal.

For the time being, <blockquote> will not work for multiparagraph quotes; you can manually add <p> tags to the beginning of paragraphs beyond the first, or just use : until the issue is resolved. See MediaWiki bug 6200.

PronunciationУреди

Научни стилУреди

  • За мерне јединице у чланцима из области науке користите јединице СИ система осим уколико постоје добри историјски или прагматични разлози да се не чини тако (на пример, Хаблова константа би требало да буде наведена у својој уобичајеној јединици (km/s)/Mpc уместо у својој СИ јединици Hz). Јединице СИ система немојте да пишете ћирилицом. Видети Википедија:Приручник стила (датуми и бројеви)#Мерне јединице за више упутстава. Бројеве записујте на следећи начин 12.345.678,901.
  • У чланцима о хемикалијама и хемији, користите стил Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC) за хемијска имена увек када је то могуће, изузев у насловима чланака, где би требало да се користи уобичајено име ако је другачије, праћено IUPAC именом.
  • У групама периодног система користите нова IUPAC имена (она користе арапске а не римске бројеве).
  • За писање математичких формула, погледајте Википедија:Формуле.

НасловиУреди

Једноставна таблицаУреди

Свака линија која почиње празним простором постаје фиксна ширина фонта и може се користити за једноставну таблицу.

foo     bar     baz
alpha   beta  gamma

Линија која почиње празним простором, а ништа друго на њему не представља празну линију.

За комплетан водич за сложеније табеле погледајте Помоћ:Табела.

Usage and spellingУреди

UsageУреди

  • Possessives of singular nouns ending in s should generally maintain the additional s after the apostrophe. However, if a form without an s after the apostrophe is much more common for a particular word or phrase, follow that form, such as with "Moses' Laws" and "Jesus' tears".
  • Abbreviations of Latin terms like "i.e.", "e.g.", or "n.b.", or use of the Latin terms in full, such as "nota bene", or "vide infra", should be left as the original author wrote them. However, it should also be noted that articles that are intended for a general audience will be more widely understood if such terms are avoided and English terms such as "that is", "for example", or "note" are used instead.
  • If a word or phrase is generally regarded as correct, then prefer it to any other word or phrase that might be regarded as incorrect. For example, "other meaning" should be used instead of "alternate meaning", since, in British English, alternate means only "alternating".
  • Use an unambiguous word or phrase in preference to an ambiguous one. For example, "other meaning" should be used instead of "alternative meaning", since alternative commonly suggests "nontraditional" or "out-of-the-mainstream" to an American-English speaker.

Avoid self-referential pronounsУреди

Wikipedia articles must not be based on one person's opinions or experiences. Thus, "I" can never be used except, of course, when it appears in a quotation. For similar reasons, avoid the use of "we" and "one". A sentence such as "We/One should note that some critics have argued in favor of the proposal" sounds more personal than encyclopedic.

Nevertheless, it might sometimes be appropriate to use "we" or "one" when referring to an experience that anyone, any reader, would be expected to have, such as general perceptual experiences. For example, although it might be best to write, "When most people open their eyes, they see something", it is still legitimate to write, "When we open our eyes, we see something", and it is certainly better than using the passive voice: "When the eyes are opened, something is seen."

It is also acceptable to use "we" in mathematical derivations; for example: "To normalize the wavefunction, we need to find the value of the arbitrary constant A."

Avoid the second personУреди

Use of the second person ("you") is discouraged. This is to keep an encyclopedic tone and also to help clarify the sentence. Instead, refer to the subject of the sentence, for example:

  • "When a player moves past 'go', that player collects $200."
    • Or: "Players passing 'go' collect $200."
  • Not: "When you move past 'go', you collect $200."

This does not apply to quoted text, which should be quoted exactly.

National varieties of EnglishУреди

Cultural clashes over grammar, spelling, and capitalisation/capitalization are a common experience on Wikipedia. Remember that millions of people have been taught to use a form of English different from yours, including different spellings, grammatical constructions, and punctuation. For the English Wikipedia, while a nationally predominant form should be used, there is no preference among the major national varieties of English. However, there is certain etiquette generally accepted on Wikipedia, summarized here:

  • Articles should use the same dialect throughout.
  • If an article's subject has a strong tie to a specific region/dialect, it should use that dialect.
  • Where varieties of English differ over a certain word or phrase, try to find an alternative that is common to both.
  • If no such words can be agreed upon, and there is no strong tie to a specific dialect, the dialect of the first significant contributor (not a stub) should be used.

The special cases are clarified in the following guidelines. They are roughly in order; guidelines earlier in this list will usually take precedence over guidelines later:

  • Proper names should retain their original spellings, for example, United States Department of Defense and Australian Defence Force.
  • Each article should have uniform spelling and not a haphazard mix of different spellings, which can be jarring to the reader. For example, do not use center in one place and centre in another in the same article (except in quotations or for comparison purposes).
  • Articles that focus on a topic specific to a particular English-speaking country should generally conform to the usage and spelling of that country. For example:
  • If the spelling appears in an article name, you should make a redirect page to accommodate the other variant, as with Artefact and Artifact, or if possible and reasonable, a neutral word might be chosen as with stevedore.
  • Words with multiple spellings: In choosing words or expressions, there may be value in selecting one that does not have multiple spellings if there are synonyms that are otherwise equally suitable. In extreme cases of conflicting names, a contrived substitute (such as fixed-wing aircraft) is acceptable.
  • If an article is predominantly written in one type of English, aim to conform to that type rather than provoking conflict by changing to another. (Sometimes, this can happen quite innocently, so please do not be too quick to make accusations!)
  • Consult Wikipedia articles such as English plural and American and British English differences.
  • If all else fails, consider following the spelling style preferred by the first major contributor (that is, not a stub) to the article.

Finally, in the event of conflicts on this issue, please remember that if the use of your preferred version of English seems like a matter of great national pride to you, the differences are actually relatively minor when you consider the many users who are not native English speakers at all and yet make significant contributions to the English-language Wikipedia, or how small the differences between national varieties are compared with other languages. There are many ways to participate that are more productive and enjoyable than worrying and fighting about which version of English to use on any particular page.

CurrencyУреди

When including a price or currency, include only one. This should be the currency that fits best for that article. An incorrect example:

The object costs 300USD (160GBP, 280EURO).

This would be incorrect as there is no need to include multiple currencies. Also, as exchange rates vary with time, these figures will not remain correct.

However, if the figures are there in order to show a geographical variation in the amount (such as the cost of an item at release in different countries), then they can be included:

The object was released in the USA for $10, in the UK for £10 and in the rest of Europe for €12.

Date and timeУреди

Remember that Wikipedia is an encyclopedia that will hopefully be read well into the future. Avoid words or phrases like currently,recently, last year, soon, modern, new.

Whenever information may become dated, try to give the time at which it was accurate. Thus

Good = In 2003, the university had an undergraduate enrollment of 8000.

Good = As of 2003, the university has an undergraduate enrollment of 8000.

Bad = The university has an undergraduate enrollment of 8000.

Also, avoid phrases like "Mike Tyson was a professional boxer." That makes it sound like he is dead. Instead use "Mike Tyson is a former professional boxer." unless the person really is dead.

Велико мало дугачко краткоУреди

Покушајте користити тачне мере кад год је то могуће. Користите специфичне информације.

Добро
Просечан мужјак волабија је дугачак 1,6 метара од главе до репа.
Лоше
Волаби је мали
Добро
Цијанобактерија Prochlorococcus marinus је димензија 0,5 до 0,8 микрометара.
Лоше
Prochlorococcus marinus је мајушна цијанобактерија.
Добро
Дугонзи су пливали уз обалу у јату пет километара дугачком и 300 метара широком.
Лоше
Велико јато дугонга се простирало широко уз обалу.

СликеУреди

Неке опште смернице које треба да следите уколико не постоји разлог да то не чините:

  • Почните чланак са сликом која је поравнана на десно. (погледај пример доле)
  • Када користите више слика у једном чланку, можете их поређати и десно и лево (Пример: Турска Република Северни Кипар).
  • Избегавајте постављање текста између две слике једне до друге како не би направили „сендвич“.
  • Обично се користи десно поравнање, или поравнање у средини (Пример: Берн).
    • Изузеци: Портрети са главном која гледа ка десно треба да буду поравнати на лево (гледајући на текст чланка). У таквим случајевима се препоручује померање садржава чланка на десно додајући {{Сдесно}}. Пошто лица нису перфектно симетрична препоручује се да се, користећи неки програм за обраду фотографија окрене портрет како би се могао поставити на десну страну.
  • Уколико се у чланку налази много фотографија, размислите о укључивању галерије.
  • Користите {{Commons}} да повежете чланак са више слика на Википедијиној мултимедијалној остави, наравно уколико је то могуће.
  • Користите опис слике како би објаснили важност слике у чланку.
  • У највише случајева величина слике не би требала ручно да се уноси.

Тренути код за додаваље слике је отприлике овакав:

[[Слика:Slika.jpg|120п|десно|мини|Опис слике]]
Види још: Википедија:Упутства/Слике

CaptionsУреди

Photos and other graphics should have captions unless they are "self-captioning", as in reproductions of album or book covers, or when the graphic is an unambiguous depiction of the subject of the article. For example, in a biography article, a caption is not needed for a portrait of the subject pictured alone; however, most entries use the name of the subject and the birth and death years and an approximation of the date when the image was taken: "John Smith (1812–95) circa 1880" or "John Smith (1812–95) on January 12, 1880 in Paris".

If the caption is a single sentence or a sentence fragment, it does not get a period at the end. If the caption contains more than one sentence, then each sentence should get a period at the end.

Captions should not be italicized unless they are book titles or related material. The caption always starts with a capital letter. Remember that the full information concerning the image is contained in the image entry, so people looking for more information can click on the photo to see the full details.

Неуређени списковиУреди

Следе правила за коришћење неуређених спискова (bulleted lists):

  • Уколико користите целе реченице, увек користите интерпункцију и ставите тачку на крају.
  • Непотпуним реченицама не траба интерпункција.
  • Не мешајте стилове реченица; користите или само целе реченице, или само делове реченица.
  • Свака ставка почиње великим почетним словом, чак и ако је у питању део реченице.

IdentityУреди

This is perhaps one area where Wikipedians' flexibility and plurality are an asset, and where one would not wish all pages to look exactly alike. Wikipedia's neutral point of view and no original research policies always take precedence. However, here are some nonbinding guidelines that may help:

  • Where known, use terminology that subjects use for themselves (self-identification). This can mean using the term an individual uses for himself/herself, or using the term a group most widely uses for itself. This includes referring to transgender individuals according to the name and pronoun they use to identify themselves.
  • Use specific terminology: People from Ethiopia (a country in Africa) should be described as Ethiopian, not African.
  • Do not assume that any one term is the most inclusive or accurate.
  • However, a more general name will often prove to be more neutral or more accurate. For example, a List of African-American composers is acceptable, though a List of composers of African descent may be more useful.
  • If possible, terms used to describe people should be given in such a way that they qualify other nouns. Thus, black people, not blacks; gay people, not gays; and so forth.
  • Also note: The term Arab refers to people and things of ethnic Arab origin. The term Arabic refers to the Arabic language or writing system (and related concepts). For example, "Not all Arab people write or converse in Arabic, but nearly all are familiar with Arabic numerals."
  • In a direct quotation, use the original text, even if the originator does not conform with the above guidelines.

WikilinkingУреди

Make only links relevant to the context. It is not useful and can be very distracting to mark all possible words as hyperlinks. Links should add to the user's experience; they should not detract from it by making the article harder to read. A high density of links can draw attention away from the high-value links that you would like your readers to follow up. Redundant links clutter up the page and make future maintenance harder. A link is the equivalent of a footnote in a print medium. Imagine if every second word in an encyclopedia article were followed by "(see:)". Hence, the links should not be so numerous as to make the article harder to read.

Check links after they are wikified to make sure they direct to the correct concept; many dictionary words lead to disambiguation pages and not to complete articles on a concept. If an anchor into a targeted page (the label after a pound sign (#) in a URL) is available, is likely to remain stable, and gets the reader to the relevant area significantly faster, then use it.

When wikilinks are rendered as URLs by the MediaWiki software, the initial character becomes capitalized and spaces are replaced by underscores. When including wikilinks in an article, there is no need to use capitalization or underscores, since the software produces them automatically. This feature makes it possible to avoid a piped link in many cases. The correct form in English orthography can be used as a straight link. Wikilinks that begin sentences or are proper nouns should be capitalized as normal.

DatesУреди

Not every year listed in an article needs to be wikilinked. Ask yourself: will clicking on the year bring any useful information to the reader?

Do, however, wikilink years, using the [[As of XXXX]] form, when they refer to information that was current at the time of writing; this allows other editors to ensure that articles are kept up to date as time passes. Dates including a month and day should also be linked in order for user preferences on date formatting to work properly.

РазноУреди

Када све "падне у воду"Уреди

Уколико ова страница на садржи информације које сте тражили:

  • Размотрите ваш проблем, или предложите непостојеће правило стила на Разговор о Википедији:Приручник стила
  • Једноставно разгледајте. Учитајте чланке и крените да их уређујете да бисте видели како су остали корисници склопили чланак. Након тога можете прекинути уређивање без направљене измене, али вам препоручујемо да разгледате и учите о стилу док сте тамо.

Држите означавање једноставнимУреди

Користите најједноставније могуће ознаке како би све информације обухватили и показали их успешно. Коришћење HTML и CSS ознака се не препоручује, али није забрањено, користите га искључиво са јаким разлогом.

Formatting issuesУреди

Formatting issues such as font size, blank space and color are issues for the Wikipedia site-wide style sheet and should not be dealt with in articles except in special cases. If you absolutely must specify a font size, use a relative size, that is, font-size: 80%; not an absolute size, for example, font-size: 8pt. It is also almost never a good idea to use other style changes, such as font family or color.

Typically, the usage of custom font styles will

  1. reduce consistency — the text will no longer look uniform with typical text;
  2. reduce usability — it will likely be impossible for people with custom stylesheets (for accessibility reasons, for example) to override it, and it might clash with a different skin as well as bother people with color blindness;
  3. increase arguments — there is the possibility of other Wikipedians disagreeing with choice of font style and starting a debate about it for aesthetic purposes.

For such reasons, it is typically not good practice to apply inline CSS for font attributes in articles.

Color codingУреди

Using color alone to convey information (color coding) should not be done. This is not accessible to people with color blindness (especially monochromacy), on black-and-white printouts, on older monitors with fewer colors, on monochrome displays (PDAs, cell phones), and so on.

If it is necessary to use colors, try to choose colors that are unambiguous when viewed by a person with red-green color blindness (the most common type). In general, this means that shades of red and green should not both be used as color codes in the same image. Viewing the page with Vischeck can help with deciding if the colors should be altered.

It is certainly desirable to use color as an aid for those who can see it, but the information should still be accessible without it.

Невидљиви коментариУреди

Невидљиви коментари се користе за комуникацију са остаим уређивачима у самом чланку. Ови коментари су видљиви само када мењате чланак. То значи да су невидљиви обичним корисницима који сам читају чланак.

Нормално, уколико уређивач жели да продискутује нешто са другим потенцијалним уређивачима, користиће страницу за разговор. Међутим, понекад има више смисла оставити коментар у сам чланак, због тога што би уређивач који оставља поруку желео да остави неке инструкције или упутства другим уређивачима уколиок буду мењају чланак.

Уколико желите да оставите коментар, оградите текст који не желите да обични читачи виде са <!-- и -->.

На пример, текст:

Поздрав <!-- Ово је коментар --> свима.

ће се приказати као:

Поздрав свима.

Тако да се коментари могу видети само уколико уређујете чланак, тј. у самом коду чланка.

Запамтите: Коментари могу да произведу нежељена празна поља кад их остављате на нека места, као што су вех чланака. Избегавајте остављање коментара на места која би могла да измене приказивање чланак.

ЧиткостУреди

Обратите пажњу на читкост онога што пишете. Направите ваш унос тако да буде једноставан за читање. Разумно користите помоћна средства као што су несређени спискови, масна и курзивна слова, слике и др.

Спољашње везеУреди

Везе ка сајтовима ван Википедије могу да се излистају на крају чланка или уклопљени у чланак. Класичан формат за спискове веза је да имају наслов под именом == Спољашње везе == и испод списак веза. Спољашње везе би требале да опишу садржај сајта, и означе зашто је сајт релевантан за чланак. На пример:

*[http://www.srbija.gov.rs/ Званична презентација Владе Србије]

Када се овако унесе у чланак, приказаће се као:

Спољашње везе могу да се уклопе у чланак како би пружили специфичне референце. Ове везе немају опис сем аутоматски генерисаног броја. На припер:

Пример текста. [http://www.primer.com]

Када се овако унесе у чланак, приказаће се као:

Пример текста. [1]

Уклопљене спољашње везе би требало да прати потпун цитат у делу чланка за референце.

НапоменеУреди

  1. ^ Коришћење фраза попут У раном животу прихватљиво је за наслове одељака.
  2. ^ The top-level heading is used only in the auto-generated page title.
  3. ^ A comment outside the == == but on the same line may cause the section-editing link to fail to appear at all; in other browsers, it may appear, but using it will cause the section heading to not automatically be added to the edit summary.

Други приручнициУреди