Студентски трг
44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И
  Студентски
трг | |
|---|---|
  | |
| Општина | Градска општина Стари град (Београд) |
| Почетак | Узун-Миркова ул. и Васина ул. |
| Крај | ул. Васе Чарапића и ул. Браће Југовића |
| Створена | почетком 19. века |
| Стари називи | Краљев трг |
 | |
|
Студентски трг са Етнографским музејом у позадини
 
| |
Студентски трг је најстарији градски трг у Београду и заузима простор између улице Васе Чарапића до Узун-Миркове.[1] У оквиру Студентског трга се налази и Универзитетски парк.
Антика
уредиНа платоу испред Филозофског факултета су установљена три хоризонта насеља: плетер и леп; камена грађевина (ца. 170-200); терме од опека (3/4. ст.). У Студентском парку су откривене терме датиране у 3. век. На ширем простору Студентског трга су откривени бројни зидови од опека, остаци подова и фресака.[2]
Трг у XIX веку
уредиЗа време Турске окупације, овде се налазило турско гробље, које се ту налазило до шездесетих година 19. века.[3] На месту данашњег Универзитетског парка, 1824. године отворено је Пазариште, које је касније преименовано у Велика пијаца. Негде 1860-тих на источном делу су били хотел "Македонија", кафана код "Танаска Рајића", по једна колонијално-бакалска радња и фурунџиница. На крову Велике школе је била осматрачница за пожар.[4] Приликом прераде урбанистичког плана 1869. Студентски трг је добио правилнији облик. На једној страни трга је остала Велика пијаца, док је на другој направљен парк.[5] Препознатљивост тргу даје Капетан-Мишино здање, које је било и остало место препознавања овог трга. Кад је наш велики добротвор Миша Анастасијевић 1863. године поклонио овај објекат, Лицеј је био претворен у Велику школу.[6] Тај објекат данас користи Ректорат Универзитета у Београду.
Западно од Капетан-Мишиног здања, преко пута ул. Вука Караџића, налазе се здања пре рата позната као Нови универзитет. Ту се 1840-тих налазило неколико кућа. Једна од њих је била кућа капетана Мише Анастасијевића, у којој је живео кнез Александар Карађорђевић, пре него што се преселио у кућу браће Симић на Теразијама, а овде ће "много доцније" бити смештен Народни музеј.[7]
Трг у XX веку
уредиПочетком 1920-тих на Великој пијаци се налазило "источњачко шаренило, прљавштина и метеж", са пиљарским баракама. Поводом краљеве свадбе 1922. један део пијаце је регулисан како би био створен сквер пред универзитетом.[8]
Године 1927, је завршено склањање Велике пијаце, и тада је цео простор претворен у парк. 1897. овде је подигнут споменик Јосифу Панчићу, а 1930. је пренет споменик Доситеја Обрадовића. Зграда Берзе је подигнута 1934, данас је у њој Етнографски музеј. Споменик Јовану Цвијићу откривен је 1953. године. Раније се у парку налазила чесма посвећена Александару Обреновићу.
Пре Првог светског рата на ивицама трга су се налазила два хотела - Македонија (на углу Васе Чарапића и Студентског трга, испод кога је пронађен бунар, наводно римски[9]) и Империјал (поред Капетан-Мишиног здања, подигнут на рушевинама "Турског хана" који је стајао до касних 1870-тих.[10]). На углу Студентског трга и Узун-Миркове улице се налазила кафана Уједињење, која је срушена 1935. године. Тргом су ишли и трамваји[11] (шине су уклоњене 1936[12]). На месту "Македоније" је пред рат планирано подизање зграде од 13 спратова, која би била највиша у граду.[13] На Краљевом тргу 8, у мају 1939. освећена је палата која је требала да служи као главни извор прихода црквене општине Саборне цркве.[14]
Студентски трг данас
уредиДанас је Студентски трг окружен седиштима више факултета - Филозофским, Филолошким, Природно-математичким и Географским. У средишту трга се налази Универзитетски парк, који је обновљен током 2012. године и представља једно од омиљених места Београђана за дружење и опуштање.
На Студентском тргу се налази зграда Коларечвог народног универзитета, Етнографског музеја, простори Библиотеке града Београда у којима су смештени фонд периодике и дечја библиотека „Драган Лукић”, као и зграда у којој се налази седиште Социјалистичке партије Србије (СПС).
Референце
уреди- ^ „Studentski trg - bg-info”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2016. г. Приступљено 14. 04. 2016.
- ^ Поп-Лазић, Стефан. Некрополе римског Сингидунума. стр. 11 (ПДФ стр. 5), elibrary.matf.bg.ac.rs
- ^ Помињање Турског гробља. - У: Београдске општинске новине, 1. новембар 1938.
- ^ "Политика", 9. дец. 1937
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 153.
- ^ Велики добротвор Миша Анастасијевић. - У: Просветни гласник, 1. децембар 1921.
- ^ "Политика", 4. авг. 1935
- ^ "Политика", 20. дец. 1922, стр. 4
- ^ "Политика", 5. нов. 1936
- ^ Branislav Nušić. Beogradske kafane Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2017). staribeograd.com
- ^ "Време", 6. окт. 1935
- ^ "Политика", 17. март 1936
- ^ "Политика", 18. дец. 1938
- ^ "Политика", 31. мај 1939
