Отворите главни мени

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Филолошки факултет
Лого ФЛФ.png
Лого Филолошког факултета
Типдржавни
Оснивање1960.
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканЉиљана Марковић
Број одсека31
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.fil.bg.ac.rs/
Filoloski Trg.jpg
Филолошки факултет, улаз са Студентског трга.

Управа ФакултетаУреди

Декан Факултета је проф. др Љиљана Марковић.

Продекани су проф. др Љиљана Бајић (за наставу), проф. др Јулијана Вучо (за међународну сарадњу) и проф. др Јелена Филиповић (за науку).

Развој филолошких дисциплина у СрбијиУреди

Институционализовано изучавање филолошких дисциплина постоји у нововековној Србији још од времена установљења Велике школе у Београду 1808. године, у којој су се учили српски и немачки језик.

Историја високог школства у Србији почиње са оснивањем Лицеја кнежевине Србије 1838. године у Крагујевцу. Настава страних језика је и законски утемељена 1839. године, када се поред немачког у наставни план уводи и француски језик. Две године касније, 1841. Лицеј је пресељен у Београд.

На темељу Лицеја, кнез Михаило је 1863. године основао Велику школу (Академију) која је усељена у задужбину капетана Мише Анастасијевића на Великој пијаци (данас: Студентски трг). У тој згради се данас налази Ректорат Универзитета у Београду и Катедра за српски језик Филолошког факултета. Велика школа је била подељена на три факултета: Филозоф(иј)ски, Технички и Научни.

Филозофски факултет Велике школе подељен је 1873. године на два одсека: Филолошко-историјски и Природно-математички. Катедра за словенску филологију и историју светске књижевности постојала је од 1873. године, а из ње се 1876. године издвојила Катедра за српску и словенску књижевност. Филолошко-историјски одсек је касније, 1896. године, подељен на Лингвистичко-литерарни и Историјско-географски. На Лингвистичко-литерарном одсеку стручни предмети су били: Српска и словенска филологија, Историја српске и југословенске књижевности, Латински и грчки језик и књижевност, Француски и немачки језик и књижевност и Теорија књижевности.

Утемељење Београдског универзитета 1905. године дало је нов полет филолошким дисциплинама које су се развијале у организационом оквиру Филозофског факултета до 1960. године, када је основан Филолошки факултет.

 
Филолошки факултет, улаз из Кнез Михаилове улице.

Филолошки факултет (1960)Уреди

Филолошки факултет је постао самостална наставна и научна установа издвајањем из Филозофског факултета школске 1960/61. године.

Непосредно по издвајању, Факултет је имао једанаест наставних група: Српскохрватски језик, Југословенска књижевност, Југословенска и светска књижевност, Славистика, Француски језик, Италијански језик, Енглески језик, Немачки језик, Општа књижевност, Оријентална филологија и Албанологија.

Постдипломске односно магистарске студије уведене су школске 1961/62. године.

Од 1996. године у Крагујевцу почиње са радом Наставно одељење Филолошког факултета, са студијским групама за српски, енглески, француски, шпански и немачки језик и њихове књижевности. 2002. године ово одељење, одлуком Владе Републике Србије, добија самосталност и, заједно са одељењем за музичке уметности ФМУ и одељењем примењених уметности ФПУ, спаја се у јединствен факултет, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу (скраћено ФИЛУМ).

Декан факултета у два мандата (1987–1989 и 1989–1991) био је Никша Стипчевић.

КатедреУреди

Факултет има 15 самосталних катедри:

Посебну јединицу Факултета представља Семинар за друштвене науке, који организује наставу филозофије, естетике, етике, културологије, комуникологије, социјалне екологије и психологије за све студијске групе.

ЦентриУреди

На Факултету постоје следећи центри:

Центар за постдипломске студије (специјалистичке студије и докторске);

Центар за научноистраживачки рад;

Међународни славистички центар (МСЦ);

Центар за српски језик као страни;

Центар за стално образовање и евалуацију;

Центар за издавачку делатност;

Центар за стране језике;

Центар за текстолошка истраживања;

Центар за примењену лингвистику;

Центар за информациону, дигиталну и медијску писменост;

Центар за учење на даљину;

Центар за студије Азије.

Издавачка делатностУреди

Факултет издаје следеће периодичне публикације:

  • Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (од 1921. године)
  • Анали Филолошког факултета (од 1961. године)
  • Филолошки преглед (гласило Факултета од 1997. године)

Од 1961. излази и серија монографских публикација Монографије Филолошког факултета, у којој је до сада објављено преко 80 докторских дисертација и осталих монографских радова.

Студентски протест 2011. годинеУреди

У седам часова ујутро, 17. октобра 2011. године, студенти Филолошког факултета заузели су зграду факултета и наредили прекид наставе.[1] Све просторије су убрзо биле под барикадама од столица и клупа, у холу су исписане пароле и транспаренти, а студенти који су дошли на предавања напустили су зграду. Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, потврдила је да је факултет у блокади и да наставе неће бити. Према речима студената који су протестовали, разлог за блокаду су изузетно висока школарина (119.000 динара), тешки услови за упис и прелазак на буџетско финансирање. Један од њихових захтева упућених Влади је био и да студентима који су ван буџетске квоте, а остварили су више од 48 ЕСПБ бодова, држава обезбеди школарину.[2] Блокади су претходили протести 6. и 14. октобра, као и протестна шетња од платоа испред Филозофског факултета до зграде Владе у улици кнеза Милоша.[3] Министар просвете Жарко Обрадовић најпре је рекао да ће захтеви студената бити испуњени,[4] а нешто касније дао потпуно контрадикторну изјаву, да држава нема новца да плати школарину сваком студенту.[5] Штрајкачи су због тога најавили радикализацију протеста.[6] Ипак, студенти прве године италијанског језика су 24. октобра омогућили улаз у слушаоницу и одслушали прво предавање од почетка протеста, упркос константном ометању старијих колега. Од тада се настава на појединим групама одржавала повремено, у библиотекама и зборницама, а недељу дана касније протест је окончан и настава је почела да се врши редовно.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди