Отворите главни мени

Српска књижевност

књижевност писана на српском језику

Српска књижевност је књижевност писана на српском језику.

Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
Споменици
Разно

Најстарији сачувани рукопис и споменик старе српске књижевности писан на српском језику је Мирослављево јеванђеље, литургијска књига од 362 странице писана у прелазној форми између старословенског и српско-словенског језика[тражи се извор] која је написана осамдесетих година 12. вијека. Филолошким анализама је утврђено да су на тексту радила два писара од којих се потписао само један у четири кратка записа и то као Глигорије, Глигор и Григорије. Постоје мишљења да је запис Версамелеон аутров потпис. Данас се то мишљење не заступа. Писано је за хумског кнеза Мирослава, сина Завидиног, брата Стефана Немање.

Вјероватно је настало у манастисру Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу. Постоји и теорија да је настало у манастру Хиландару. Урађено је фототипско издање у Јужноафричкој Републици. 2001. године УНЕСКО га је уврстио у своју библиотеку „Памћење свијета“

Садржај

Књижевност просвјетитељстваУреди

Све до 70-их година XVIII века просвета и књижевност задржале су претежно доминантан утицај цркве. Школе се оснивају уз цркве или архијерејске столице. У њима предају углавном свештеници, а настава иако обухвата и свјетовне предмете, има претежно духовни садржај. Књижевност је црквена, језик такође: и једно и друго налазе се под руским црквеним и културним утицајем[1][2]. Централна личност српског просветитељства јесте Доситеј Обрадовић[3].

РеференцеУреди

Књижевност романтизмаУреди

Епоха српског романтизма[1] стоји у знаку Вука Караџића и његове борбе за афирмацију народног језика. Практично сви велики српски романтичари били су присталице Вукових идеја, и инспирисали су се народном поезијом, за чије систематско сакупљање Вук има највеће заслуге. Окренутост народној, 'наивној' књижевности једна је од романтичарских црта која вуче порекло од Русоових идеја о првобитном, неисквареном човеку. Код Срба, као и код многих других европских народа који су се у то доба налазили под политичком и културном хегемонијом страних земаља, ово доба поклапа се са добом националног буђења и културног препорода. Вуков рад такође је наишао на одушевљење многих водећих европских романтичара, као што su Гете, Андерсен, Ламартин, а ова позитивна рецепција додатно је појачала националну самосвест. Књижевно стваралаштво Срба у овом раздобљу је углавном лирско, али никако не трба сметнути са ума да су неки од најзначајнијих песника писали и у епској форми, као, на пример, Сима Милутиновић Сарајлија[2]; поред тога треба споменути и да је Његош[3] најбитнија дела писао у форми драмског спева. Међу лиричарима, истичу се следећи песници: Бранко Радичевић[4], Ђура Јакшић[5], Јован Јовановић Змај[6] и Лаза Костић[7].

РеференцеУреди

  1. ^ „Slobodan Rakitić - Antologija poezije srpskog romantizma”. riznicasrpska.net. 
  2. ^ „Небом осијани пјесник: 171 година од смрти Сима Сарајлије”. ИН4С портал. 
  3. ^ „Петар II Петровић Његош: Биографија”. Петар II Петровић Његош. 
  4. ^ „Бранко Радичевић”. Опште образовање. 
  5. ^ „Ђура Јакшић - Биографија”. Biografija.Org. 
  6. ^ „Јован Јовановић Змај”. Ко је чика Јова Змај. 
  7. ^ „Биографија Лазе Костића”. Поезија ноћи; Српска поезија, најлепше песме. 

Књижевност реализмаУреди

У епохи српског реализма[1] доминирају прозни жанрови - роман и, нарочито, приповетка. Међутим, ваља напоменути да реализам, као доминанта сложеног књижевног дискурса у српској књижевости, нарочито њеној линији коју Јован Деретић[2] дефинише као историјску, далеко надилази оквире епохе. Најзначајнијим представницима саме епохе реализма обично се сматрају: Светозар Марковић (теоретичар)[3], Јаков Игњатовић[4][5], Милован Глишић[6], Лаза Лазаревић[7], Јанко Веселиновић[8], Илија Вукићевић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац, Радоје Домановић, Војислав Илић (песник), Бранислав Нушић (који се највише остварио у драмској књижевности, и који је наставио да пише и у наредним периодима - модерној и међуратној књижевности).

РеференцеУреди

Књижевна удружењаУреди

Књижевне наградеУреди

Српски народни препородУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди