Википедија

Херцеговина

јужни регион Босне и Херцеговине
За друге употребе, погледајте страницу Херцеговина (вишезначна одредница).

Херцеговина је историјска и географска област, која је настала средином 15. века, када је војвода Стефан Вукчић Косача узео титулу: херцег од Светог Саве.[1] Током историје, просторни опсег Херцеговине се постепено мењао. Првобитно се односио на Херцеговину Светог Саве, а потом на Херцеговачки санџак, односно Херцеговачки пашалук.[2] Значајне промене су наступиле 1878. године, када је већи део историјске Херцеговине окупиран од стране Аустроугарске (данашња Херцеговина у ужем смислу), док су мањи делови у два наврата (1878. и 1912. године) прикључени Црној Гори (данашња Стара Херцеговина).

Херцеговина
Положај Херцеговине на карти БиХ
Највећи градовиМостар
Требиње
ДржаваБосна и Херцеговина
РегионФедерација Босне и Херцеговине
Република Српска
Административна јединицаХерцеговачко-неретвански кантон
Западнохерцеговачки кантон
Источна Херцеговина
Језиксрпски, херцеговачко наречје
Просторни опсег историјске Херцеговине у три државе: Стара Херцеговина, у данашњој Црној Гори (црвено) и данашњој Србији (жуто); источна и стара Херцеговина у данашњој Републици Српској (љубичасто)
Географска регија Херцеговина, у најужем смислу, према 2. издању Енциклопедије Југославије

Савремена Херцеговина у ужем смислу означава географску област која обухвата јужну половину Босне и Херцеговине. Херцеговина као стара српска средњовековна земља била је много већа и обухватала је делове данашње западне Црне Горе, делове Полимља и Горњег Подриња, као и Боку которску. (Стара Херцеговина). Ова држава је име добила по титули херцега од Светога Саве (нем. Herzog — „војвода”), владара овог подручја из 15. века Стефана Вукчића Косаче. Кроз историју се називала и Хумска земља, Хум или Захумље.

Историјски и културно она обухвата, или је обухватала, нека подручја источно и североисточно (Стара Херцеговина у Црној Гори, Подрињу и Полимљу). По друштвено-историјским критеријумима, Херцеговина се на неким од ових територија преклапа са Босном.

Херцеговина заузима око 20% територије Босне и Херцеговине, где живи око 10% становништва земље.

Географија

уреди

Херцеговина је брдско-планинско подручје које чини део Динарских планина. Типични су предели карста у којима се повремено појављују плодне равнице — поља. Клима је медитеранска, иако са нешто више падавина у односу на просек за овај тип климе. Зиме су благе, и за разлику од суседне Босне, снега у долинама Херцеговине има веома ретко. Лета су сува и врела, посебно у јулу и августу.

Највиши врх је Маглић на 2.386 м, затим Волујак 2.336 м код Гацка. Остали значајни врхови су Чврсница (2.226 м код Посушја и Прењ (2.226 м код Мостара. Значајна планина је и Вран — природна граница између Херцеговине и Босне.

Једина већа река је Неретва, која извире код Гацка и у великом луку дугом 218 км пролази кроз централни део регије. Јужни део Херцеговине припада сливу реке Требишњица, дуге 96,5 км, која извире код Билеће, а понире код Хутова.

Херцеговина нема великих природних језера, али има три велика вештачка: Јабланичко и Рамско на Неретви и Билећко на Требишњици које је највеће вештачко језеро Балкана.

Границе

уреди

Данас је територија Херцеговине подељена на више делова, иако је и те како живо сећање херцеговачког народа о јединству тих територија. Херцеговина се дели на Источну и Западну Херцеговину, као део Босне и Херцеговине, и Стару Херцеговину у Црној Гори, део око Пријепоља у Србији, и Конавле у Хрватској.

Изразита је географска граница између Босне и Херцеговине чини планински низ Вран–Радуша–Враница–Битовња–Бјелашница–Трескавица–Зеленгора–Маглић.

Источна Херцеговина већином припада Републици Српској, а њен остатак Федерацији БиХ, с тим да се Западна Херцеговина подудара са Западнохерцеговачким кантоном, а њен централни дио (неумска, чапљинска, столачка, мостарска, јабланичка и коњичка регија) се подудара са Херцеговачко-неретванским кантоном.

У географском смислу, од наведених општина северни дио општине Прозор припада Босни, док Херцеговини припадају и јужни дијелови општина Томиславград и Фоча, чији се већи дијелови такође налазе у Босни, а исто тако Херцеговини, у целини, географски припада и подручје бивше општине Улог, иначе у саставу општине Калиновик. Сматра се да је прелаз из Босне у Херцеговину на превоју Иван седло. Некада се у географском смислу под Херцеговином подразумевају сливови река Неретве и Требишњице.

Историјска Стара Херцеговина је саставни део Црне Горе, тј. њен северни, планински део (Пива, Никшић, Шавник, Жабљак, (Засада (Бобово)) и Бококоторски залив. У Стару Херцеговину спадају и области око Фоче, Горажда у Босни, Пријепоља у Србији, и област Конавле у Хрватској.

Историја

уреди

Херцеговина је своје име добила по великом српском војводи Стефану Вукчићу Косачи, који је владао тим подручјем средином 15. века. Он се 1448. крунисао титулом херцега од Светога Саве у манастиру Милешева[тражи се извор]. Позната је још и као Војводство Светог Саве, зато што је овај српски просветитељ био владар у Хумској земљи, а потом и организатор српске православне Митрополије захумско-херцеговачке[тражи се извор]. Територија којом је владао простирала се од Лима до Цетине и од Раме до Которског залива.

У својој повељи Сплићанима, издатој управо у вријеме владавине Хумском земљом принца Растка Немањића, око 1190—1192. године, Стефан Немања, „сабиратељ свих Српских Земаља”, међу којима су биле и Травунија и Хум, или Захолмије (Захумље) — данашња Херцеговина, каже:

Ја велики жупан Немања дозвољавам Сплићанима да слободно излазе у моју земљу, и сина ми Растка у Хумску земљу, и сина ми Вукана у Зету, и да слободно тргују, и да им се никаква неправда не догоди.

Каснији српски владари у српским земљама, укључујући херцеговачке и босанске, са поносом су своју власт и титуле везивали за име Светога Саве.[тражи се извор]

Средњовековна Херцеговина

уреди
 
Држава Стефана Вукчића Косаче
Главни чланак: Херцеговина Светог Саве

Херцеговина је настала средином 15. века, када је војвода Стефан Вукчић Косача узео титулу: херцег од Светог Саве.[1] Тадашња Херцеговина Светог Саве је заузимала пространу територију од Полимља на истоку[тражи се извор], до реке Цетине на западу, и од Горњег Подриња на северу до Херцег-Новог на југу.

  •  
    Ширење босанске државе u 14. веку.
  •  
    Херцеговина пре турских освајања.
  •  
    Војводство С. В. Косаче, 1440. године.
  •  
    Упад војводе С. В. Косаче у Зету (15. век).

Херцеговина под турском влашћу

уреди
 
Херцеговачки санџак око 1600. године
 
Херцеговачки пашалук око 1850. године
Главни чланци: Херцеговачки санџак и Херцеговачки пашалук

Османлије су први почели ту регију називати Херцеговина у ствари Вилајет Херцеговина, по њеном тадашњем владару херцегу Косачи. Херцеговина је и под Османлијама задржавала облик самоуправе у виду Херцеговачког пашалука. Херцеговина је држава која је дуго одолијевала нападима Турака, а по освајању нису престајали са устанцима и бунама, највећи је устанак Невесињска пушка који је Херцеговини требало да донесе коначну слободу и обнову независности а потом и уједињења са осталим српским државама.

Херцеговина под аустрогарском влашћу

уреди
Главни чланак: Босна и Херцеговина (Аустроугарска)

Аустроугарска је анектирала Херцеговину након Берлинског конгреса. Само дио Херцеговине је ослобођен али као дио Црне Горе у којој је остао до дана данас. Херцеговина је задржала неку врсту аутономије и у Аустроугарској. Херцеговци се опет највише истичу у борби против окупатора и делују у виду организације Млада Босна.

Херцеговина у првој Југославији

уреди
Главни чланци: Зетска бановина и Приморска бановина

Херцеговина тада по први пут губи своје име и своју територију и бива подељена на Зетску и Приморску бановину. Приморска бановина после постаје дио Хрватске бановине па тако и дио Херцеговине.

Херцеговина није доживела развој у периоду између два светска рата и остала је по свим параметрима неразвијен регион. Миграције из Херцеговине у друге крајеве биле су честе.[3]

Херцеговина у Другом светском рату

уреди
Главни чланак: Херцеговина у Народноослободилачкој борби

Источни Херцеговци су се и тада истицали и борили против злочиначког окупатора многобројним устанцима у којима су поразили злочиначку јединицу озлоглашеног усташе Мија Бабића-Ђованија, десне руке Анте Павелића. Херцеговачки устаници су усташку јединицу поразили а Мија усмртили.

Херцеговина у другој Југославији

уреди

Стварањем СФР Југославије, Херцеговина се по први пут присаједињује са Босном у једну федералну јединицу — СР Босна и Херцеговина, задржава своје име али не добија федералну јединицу засебно, што су многи сматрали неправдом узевши у обзир да је добила Македонија, Словенија, Црна Гора, па и Војводина и Косово и Метохија који су имали велики степен аутономије.

Распад Југославије

уреди

У време распада СФР Југославије, септембра 1991. године, проглашена је Српска аутономна област Херцеговина (САО Херцеговина). Област је постала део Српске Републике Босне и Херцеговине 1992. године.

  •  
    САО Херцеговина у септембру 1991.
  •  
    САО Херцеговина у новембру 1991.

Херцеговина данас

уреди
 
Административна подела Херцеговине: Херцеговачко-неретвански кантон (жуто), Западнохерцеговачки кантон (зелено), Источна Херцеговина у Републици Српској (плаво)
 
Општине Источне Херцеговине у Републици Српској

Градови и општине које обухвата Херцеговина су:

Херцеговина данас обухвата око 20% територије и око 10% становништва данашње Босне и Херцеговине. Обухвата Источну Херцеговину (регију у РС), Херцеговачко-неретванску жупанију (кантон у ФБиХ) и Западнохерцеговачки кантон (кантон у ФБиХ).

Знаменити Херцеговци

уреди

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Ћирковић 1964b.
  2. ^ Šabanović 1959.
  3. ^ Терзић 2017, стр. 121.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Херцеговина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херцеговина&oldid=28407101”