Благоје Паровић
Благоје Паровић Шмит (Биоград, код Невесиња, 25. март 1903 — Виљануева де ла Кањада, 6. јул 1937) био је комунистички револуционар, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.
| благоје паровић | |
|---|---|
 Благоје Паровић Шмит | |
| Датум рођења | 25. март 1903. |
| Место рођења | Биоград, код Невесиња Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. јул 1937. (34 год.) |
| Место смрти | Виљануева де ла Кањада Република Шпанија |
| Супруга | Анка Буторац |
| Професија | обућарски радник |
| Члан КПЈ од | 1923. |
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат |
| Служба | Шпанска републиканска армија 1937. |
БиографијаУреди
Рођен је 25. марта 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. За време Првог светског рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима.
Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. Од 1926. до 1928. године радио је у загребачкој партијској организацији заједно са Јосипом Брозом Титом. У Загребу је Благоје упознао, а потом и оженио Анку Буторац. После завођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, повлачи се у илегалност, а 1930. одлази у Совјетски Савез.
После завршене „Међународне лењинске школе“ у Москви, Коминтерна га је упутила, као свог делегата, у Немачку. Године 1932. био је у привременом руководству КПЈ, и често је долазио у Југославију ради оживљавања рада партијских организација. На Четвртој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1934. године у Љубљани, изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПЈ.
Јуна 1935. године учествовао је на Партијском пленуму одржаном у Сплиту, на којем је поднео реферат „О фронту народне слободе“. А исте године био је и делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне.
Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљон „Ђуро Ђаковић”, састављен од добровољаца из Југославије. У офанзиви републиканаца код Брунете постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде. Погинуо је 6. јул 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде.
Његова супруга, Анка Буторац (1903—1942), је такође била позната револуционарка, чланица ЦК КП Хрватске, учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.
Видите јошУреди
ЛитератураУреди
- Мала енциклопедија Просвета. Београд 1959. године
- Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973. године
