Благоје Паровић (Биоград, код Невесиња, 25. март 1903 — Виљануева де ла Кањада, 6. јул 1937), познат и под својим шифрованим именом Шмит, био је комунистички револуционар, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.

благоје паровић
Паровић у Шпанији
Лични подаци
НадимакШмит
Датум рођења(1903-03-25)25. март 1903.
Место рођењаБиоград, код Невесиња, Аустроугарска
Датум смрти6. јул 1937.(1937-07-06) (34 год.)
Место смртиВиљануева де ла Кањада, Република Шпанија
Професијаобућарски радник
Породица
СупружникАнка Буторац
Деловање
Члан КПЈ од1923.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
СлужбаШпанска републиканска армија
1937.

Биографија уреди

Рођен је 25. марта 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. За време Првог светског рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима.[1]

Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. Од 1926. до 1928. године радио је у загребачкој партијској организацији заједно са Јосипом Брозом Титом. У Загребу је Благоје упознао, а потом и оженио Анку Буторац. После завођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, повлачи се у илегалност, а 1930. одлази у Совјетски Савез.

После завршене „Међународне лењинске школе“ у Москви, Коминтерна га је упутила, као свог делегата, у Немачку. Године 1932. био је у привременом руководству КПЈ, и често је долазио у Југославију ради оживљавања рада партијских организација. На Четвртој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1934. године у Љубљани, изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПЈ.

Јуна 1935. године учествовао је на Партијском пленуму одржаном у Сплиту, на којем је поднео реферат „О фронту народне слободе“. А исте године био је и делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне.

Смрт и контроверзе уреди

 
Паровићево тело после егзекуције

Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљонЂуро Ђаковић”, састављен од добровољаца из Југославије.[2] У офанзиви републиканаца код Брунете постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде.

Према првој верзији, погинуо је 6. јула 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде, док га је према другој верзији убио Влајко Беговић, егзекутор НКВД-а, по наређењу Јосипа Броза Тита.[3][4][5][6]

Приватни живот уреди

Његова супруга, Анка Буторац (19031942), је такође била позната револуционарка, чланица ЦК КП Хрватске, учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.[7]

Видите још уреди

Извори уреди

  1. ^ Marjanović, Jovan (1964). Beograd. Nolit. стр. 22. „Благоје Паровић (1903—1937) рођен је у селу Биоград код Невесиња у породици сиромашног сељака. Оставши рано сироче, обућарски занат је учио у Винковцима, где је ... 
  2. ^ Yugoslav Illustrated Magazine. Jugoslovenska Revija. 1986. стр. 9. „The dead included Yugoslav Politbureau member Blagoje Parovic who died as commissar of the 13th International Brigade leading a charge on the Bruneta front near Madrid. 
  3. ^ Gužvica, Stefan (2017-09-07). „Smrt Blagoja Parovića”. Novi Plamen (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-17. 
  4. ^ „Смрт Благоја Паровића”. www.jadovno.com (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-08-17. 
  5. ^ „Smrt komesara Parovića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-08-17. 
  6. ^ Новине, Србске (2022-05-05). „Тито убио Благоја Паровића и тако дошао на чело КПЈ”. Србске Новине (на језику: српски). Приступљено 2023-08-17. 
  7. ^ NARODNA HEROINA ANKA BUTORAC PODLEGLA RANAMA antifasisticki/vjesnik.org

Литература уреди

Спољашње везе уреди