 
О Порталу
|
Портал о Револуционарном радничком покрету Југославије је настао са жељом да се што боље презентује револуционарна борба радничке класе Југославије, предвођене Комунистичком партијом, за боље услове живота и рада и успостављање система социјалне правде.
Овај портал приказује чланке везане за личности и догађаје из историје револуционарног радничког покрета Југославије у периоду од 1918. до 1941. године, али се такође бави и личностима и догађајима из историје радничких покрета југословенских земаља у периоду од средине XIX века до 1919. године.
Уколико и ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Револуционарни раднички покрет Југославије.
|
|
Изабрана биографија
|
Иван Милутиновић (1901—1944), је био истакнути југословенски комуниста и револуционар. Рођен је 27. септембра 1901. године у селу Стијенама Пиперским, код Подгорице. После завршене основне школе и гимназије студирао право у Београду. Члан илегалне Комунистичке партије Југославије постао је 1923. године, због чега је више пута хапшен и осуђиван. Године 1929. је осуђен на шест, а 1934. на још две године робије. Од 1939. је члан Централног комитета КПЈ, а од 1940. године члан Политбироа ЦК КПЈ.
Милутиновачћ је био учесник народноослободилачке борбе од 1941. као члан Врховног штаба Народноослобилачке војске Југосавије, командант Главног штаба народноослободилачких партизанских одреда Црне Горе, члан Председништва АВНОЈ-а и НКОЈ-а. Погинуо у чину генерал-лајтант НОВЈ, октобра 1944. године, приликом доласка у ослобођени Београд.
За народног хероја проглашен је 6. јула 1945. године. Сахрањен је у Гробници народних хероја на Калемегдану са Ивом Лолом Рибаром, Ђуром Ђаковићем и Мошом Пијаде.
|
|
|
|
Изабрани чланак
|
Седам секретара СКОЈ-а је назив за седморицу секретара Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), омладинске организације тада илегалне Комунистичке партије Југославије. Они су се на функцији секретара Централног комитета СКОЈ-а налазила у периоду од 1924. до 1931, а страдали су у периоду од 1929. до 1931. године, за време Шестојануарске диктатуре, у оружаним сукобима с полицијом Краљевине Југославије или услед мучења и затварања.
Седморица секретара СКОЈ-а су били:
- Златко Шнајдер (1903—1931), политички радник из Славонског Брода. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се од 1924. до 1926. године, са прекидом током пролећа и лета 1925. године. Умро 14. августа 1931. године у Загребу, од туберкулозе коју је зарадио током тамновања у затворима од 1926. до 1931. године.
- Јанко Мишић (1900–1929), политички радник из Сланог Дола, код Самобора. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током лета 1925. и од 1928. до 1929. године, када је био организациони секретар. Погинуо 27. јула 1929. године у сукобу са полицијом, у Самобору. Заједно са њим су погинула и браћа Славко и Мијо Орешки.
- Мијо Орешки (1905–1929), зидарски радник из Загреба. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током пролећа 1925. године, на функцији организационог секретара је био од 1926. до 1928. и на функцији политичког секретара током лета 1929. године. Погинуо 27. јула 1929. године у сукобу са полицијом, у Самобору. Заједно са њим погинуо је његов брат Славко Орешки и Јанко Мишић.
- Павле Паја Маргановић (1900–1929), обућарски радник из Делиблата, код Ковина. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током 1928. године. Убијен је 30. јула 1929. године, после зверског мучења у загребачкој полицији.
- Јосип Колумбо (1905–1930), машинбраварски радник из Кутјева, код Славонске Пожеге. На функцији политичког секретара ЦК СКОЈ-а налазио се од 1929. до 1930. године. Погинуо 14. августа 1930. године у сукобу са полицијом, у парку Зеленгај у Загребу. Заједно са њим погинуо је и Перо Поповић Ага.
- Перо Поповић Ага (1905–1930), обућарски радник из Ужица. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током 1924. и од 1929. до 1930. године, када је био организациони секретар. Погинуо 14. августа 1930. године у сукобу са полицијом, у парку Зеленгај у Загребу. Заједно са њим погинуо је и Јосип Колумбо.
- Јосип Дебељак (1902–1931), пекарски радник из Орешја, у Хрватском загорју. На функцији секретара ЦК СКОЈ-а налазио се током 1928. године. Убијен је у сукобу са полицијом 15. октобра 1931. године, у насељу Сесвете у Загребу. Заједно са њим погинуо је Јосип Адамић, секретар ПК СКОЈ-а за Хрватску и Славонију.
|
|
|
