Портал:Историја

ИСТОРИЈА

HistoryBanner sr1.jpg

Историја је друштвена наука која се бави проучавањем развоја људског друштва у прошлости, од настанка цивилизације до данашњег дана. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених процеса. У томе јој помажу и неке друге науке, које зовемо помоћне историјске науке. Историја (хисторија) је грчка реч и значи прошлост.

Историја се дели на два велика периода времена: праисторију и историјско доба. Праисторија се завршава и историјско доба почиње тренутком људског проналаска писма, почетком IV миленијума пре нове ере.

Изабрани чланак
Рим и Картагина 218. п. н. е.

Други пунски рат (Римљани су га називали Рат против Ханибала) био је рат између Картагине и Римске републике, а водио се од 218. п. н. е. до 202. п. н. е. То је био други од три велика рата, који су се називали Пунски ратови, због латинског имена за Картагињане Punici или Poenici (од имена њихових предака Феничана).

Рат је обележио изненађујући Ханибалов прелазак преко Алпа, приликом ког је изгубио доста војника, савез са Галима, велика победа у бици код Требије и велика заседа код Тразименског језера. Након ових пораза, Римљани су против Ханибала употребили тактику избегавања борбе, али због непопуларности оваквог приступа, Римљани су ипак поново морали прибећи биткама на отворенима. Исход тога је био тешки римски пораз код Кане, што је за последицу имало прелазак многих римских савезника на страну Картагине, што је продужило рат у Италији за више од 10 година, током којих је још римских војски било уништено. Ипак, Римљани су били успешнији у опседању градова и освојили су све важније градове који су се придружили непријатељима, а такође су успели да спрече картагињански покушај да Ханибалу пошаљу појачање у бици код Метаура. У међувремену на Иберијском полуострву, која је била главни извор људства за Ханибалову војску, друга римска експедиција на челу са Сципионом Африканцем Старијим је заузела Нову Картагину и окончалу картагињанску владавину над Иберијом у бици код Илипа. Коначан окршај је била битка код Заме између Сципиона Африканца и Ханибала, окончана Ханибаловим поразом и наметањем ташких мировних услова Картагини, која је престала да буде велика сила и постала је римски поданик.

Споредан сукоб током овог рата је био неодлучени Први македонски рат у источном Средоземљу и Јонском мору.

...даље...

Архива

Изабрана слика
4-14 Marines in Fallujah.jpg

Амерички маринци на положају током битке за Фалуџу

Архива

Информације
P history.png
Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) из области историје молимо Вас да користите шаблон {{клица-историја}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из области историје можете наћи у категорији: Клице историја.
Споменице

Овде можете видети опширнији списак чланака који недостају или пак оних које треба средити или проширити.

Уређивачи
Сродни портали
Изабрана биографија
Марија Антоанета

Марија Антоанета (франц. Marie Antoinette; рођена 2. новембра 1755. године у Бечу, а погубљена на гиљотини 16. октобра 1793. у Паризу) је била ћерка царице Марије Терезије, жена Лујa XVI.

Брак 14-годишње Марије Антоанете и 16-годишњег Лујa XVI, унука француског краља је склопљен 16. маја 1770. године. То је било спајање две највеће европске породице Хабсбурга и Бурбона. По доласку у Париз 1773. године Марија Антоанета је примљена са великим симпатијама од грађана престонице. Ипак после неког времена постала је синоним за расипништво што је изазвало велико незадовољство у народу који ју је оптуживао за финансијску кризу државе. Првих година Француске револуције тражила је помоћ Аустрије за њено гушење. Ухапшена је 1792. године после неуспешног бекства са краљем у Белгију и оптужена за издају, па јој је одрубљена глава.

Даље... Остале изабране биографије

Архива

Задаци
Категорије
Сјајни чланци

Cscr-featured.svg Сјајни чланци:
Алмогавери · Блицкриг · Борба за независност Латинске Америке · Гладијатор · Деколонизација Африке · Други светски рат · Ернандо де Сото · Историја Европске уније · Историја Мађарске · Источни фронт у Другом светском рату · Јанош Хуњади · Јован Владимир · Карло V, цар Светог римског царства · Кју-клукс-клан · Ладислав V Посмрче · Масакр у Крагујевцу · Немачки бојни брод Бизмарк · Окупација Луксембурга у Првом светском рату · Опсада Београда (1456) · Ослобођење Врања 1878. године · Пад Београда (1521) · Пад Цариграда (1453) · Партенон · Петар Велики · Праисторија · Први светски рат · Рат Велике алијансе · Рат за Нагорно-Карабах · Свемирска трка · Случај Рачак · Спартаков устанак · Стари Рас · Степа Степановић · Стефан Немања · Стефан Урош II Милутин‎ · Теодора (супруга Јустинијана I) · Црвена армија · Че Гевара

Symbol thumbs upzel.svg Добри чланци:
АненербеБеоградска тврђаваСтефан МаљковићБитка за Едсонов гребенБитка код КурскаБитка код острва СавоВизантијско-персијски рат (602—628)Винчанска култураВојводина у Народноослободилачкој борбиЗападно римско царствоМађарско-румунски рат (1919)Напади 11. септембра 2001.Образовање у ВизантијиОктавијан АвгустОперација СтрелаОрден народног херојаПетар БојовићПрви крсташки ратПроституција у античкој ГрчкојРано хришћанствоРат за шпанско наслеђеРумунска комунистичка партијаСпомен-парк Крагујевачки октобарУида (брод)Франсиско ФранкоЦрква босанскаЧовек са гвозденом маскомШпански рат за независност

Остали портали на википедији