Портал:Црна Гора

Портал ЦРНА ГОРА

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Црна Гора је од завршетка Првог свјетског рата била саставни дио заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. Црна Гора је обновила своју државност.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Више о Црној Гори ...

уреди

Изабрани чланак

Врх Ловћена са маузолејем Петра II Петровића Његоша

Црна Гора је земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На западу је дијели море од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус престонице (пријестолнице).

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савета Европе и Уније за Медитеран. Такође је кандидат за члана у Европској унији и НАТО пакту.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државне заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савета Европе.

Модерна држава Црна Гора обухвата некадашњу Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, дио Старе Србије и Приморје, у којем је најзначајнија Бока которска.

Даље...

уреди

Изабрана слика

Портал:Црна Гора/Слика јануар 2020.

остале изабране слике

уреди

Да ли сте знали

... да је Октоих, најстарија штампана књига у јужних Словена, штампан на Цетињу 1494?
... да је Црна Гора као руски савезник објавила рат Јапану 1904?
... да је Црна Гора проглашена за еколошку државу 1992?
... да је Цетиње најкишнији град у Европи?
... да је Стефан Немања рођен у Рибници, данашњој Подгорици?
... да је Митрополија црногорско-приморска пресељена на Цетиње 1485?
... да је први Јужни Словен који је опловио свијет био Стеван Вукотић из Братешића (Грбаљ)?
... да се у Рисну налазила престоница илирске краљице Теуте?

уреди

Помозите и Ви

Задаци:

Потребни чланци: Предраг Булатовић, Бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату, Бланимир Шћепановић, Толоши, Данијел Поповић, Небојша Медојевић, Милица Пејанов-Ђуришић, Перо Томов Петровић, Беран-крш, Ковач (планина), Милорад Кривокапић, Иван Стругар, Дечић, крстач, Нахије Црне Горе, Стеван Перков Вукотић, Хидроелектрана Мратиње, Коник

Сређивање: Барска надбискупија, Цетиње, Бока Которска након пада Млетачке републике, Историја Црне Горе, Пеко Павловић, Књажевина Црна Гора,

Клице: Жабљак Црнојевића

Потребне слике: Андријевица, Бијело Поље, Доклеа, Доброта, Шавник, Плужине, Суторман, Милочер, Грбаљ, Петњица.

уреди

Изабрана биографија

Пуниша Рачић (12. јула 1886. године, Слатина, Османско царство - октобар 1944. године, Београд, Југославија) је био српски политичар из Црне Горе, који је као народни посланик у скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 20. јуна 1928. године убио групу хрватских народних посланика на челу са Стјепаном Радићем, оснивачем Хрватске сељачке странке.

Послије неког времена, Пуниша Рачић се појавио у кабинету министра унутрашњих дјела др Антона Корошеца, који је одбио да га прими. Овај чин је оставио много питања у вези са догађајем, па самим тим и пуно теорија завјера. Остало је отворено питање каква је улога Корошеца у атентату, да ли је атентат био испланиран и јесу ли власти намјерно унајмиле Пунишу Рачића у намјери да се силом обрачунају са лидерима опозиције који су онемогућавали сваки рад парламента, а претпоставке су само наставиле да се нижу. Тада га је шеф кабинета, Драган Бојовић, чим је дознао да је дошао у зграду, са двојицом жандарма ухапсио и спровео у Управу града Београда. Пуниша Рачић се мирно предао жандармерији и изјавио да није имао никакве намјере да бјежи или се скрива, већ да је само хтио да обавијести породицу и своје бираче о свом чину, упутивши им писмо:

„

Драга браћо Срби из Црне Горе, бирали сте ме и изабрали за свога посланика против воље владе и режима... Ја сам до данас повјерену ми дужност савјесно и предано вршио... Радећи то за вас, правио сам се мањи од макова зрна, а скромнији од сваке дјевојке, кад сам ја лично био у питању... Али кад су били ваши морални и материјални интереси ја сам био прави Србин Црногорац... Данас су ме радићевци изазвали нападајући на моју част и национално осјећање, те сам се онемогућио да вас даље представљам. Црногорцима и не би требао представник који нема поноса, осјећања части, чојства и јунаштва... Хвала вам, браћо, на повјерењу!

”

даље ...

Остале изабране биографије

уреди