Портал:Црна Гора

Портал ЦРНА ГОРА

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Црна Гора је од завршетка Првог свјетског рата била саставни дио заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. Црна Гора је обновила своју државност.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Више о Црној Гори ...

уреди

Изабрани чланак

Врх Ловћена са маузолејем Петра II Петровића Његоша

Црна Гора је земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На западу је дијели море од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус престонице (пријестолнице).

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савета Европе и Уније за Медитеран. Такође је кандидат за члана у Европској унији и НАТО пакту.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државне заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савета Европе.

Модерна држава Црна Гора обухвата некадашњу Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, дио Старе Србије и Приморје, у којем је најзначајнија Бока которска.

Даље...

уреди

Изабрана слика

Портал:Црна Гора/Слика јул 2020.

остале изабране слике

уреди

Да ли сте знали

... да је Октоих, најстарија штампана књига у јужних Словена, штампан на Цетињу 1494?
... да је Црна Гора као руски савезник објавила рат Јапану 1904?
... да је Црна Гора проглашена за еколошку државу 1992?
... да је Цетиње најкишнији град у Европи?
... да је Стефан Немања рођен у Рибници, данашњој Подгорици?
... да је Митрополија црногорско-приморска пресељена на Цетиње 1485?
... да је први Јужни Словен који је опловио свијет био Стеван Вукотић из Братешића (Грбаљ)?
... да се у Рисну налазила престоница илирске краљице Теуте?

уреди

Помозите и Ви

Задаци:

Потребни чланци: Предраг Булатовић, Бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату, Бланимир Шћепановић, Толоши, Данијел Поповић, Небојша Медојевић, Милица Пејанов-Ђуришић, Перо Томов Петровић, Беран-крш, Ковач (планина), Милорад Кривокапић, Иван Стругар, Дечић, крстач, Нахије Црне Горе, Стеван Перков Вукотић, Хидроелектрана Мратиње, Коник

Сређивање: Барска надбискупија, Цетиње, Бока Которска након пада Млетачке републике, Историја Црне Горе, Пеко Павловић, Књажевина Црна Гора,

Клице: Жабљак Црнојевића

Потребне слике: Андријевица, Бијело Поље, Доклеа, Доброта, Шавник, Плужине, Суторман, Милочер, Грбаљ, Петњица.

уреди

Изабрана биографија

Данило I Петровић Његош (арх. Његуш; Његуши, Стара Црна Гора, Османско царство, око 1670 — Манастир Подмаине, Млетачка република, 1735) био је цетињски митрополит, обновитељ Цетињског манастира, зачетник борбе за ослобођење Црне Горе од османлијске власти, оснивач црногорске династије Петровића Његоша и човјек који је ударио темељ руском култу у Црној Гори. Титула му је била: скендеријско-приморски митрополит, а потписивао се и као војеводич српској земљи.

Данило Шћепчевић је имао свега 13 година када је 1683. године почео разорни Бечки рат, посљедњи освајачки поход отоманских Турака. Тешка времена кроз која је Данило у младости прошао су оставила битан трајан печат на његово искуство, омугућујући будућем владики да објективно сагледа и проучи судбину свога народа, што је било и пресудно за његово уздизање на ранг црквенога поглавара својега краја и за његове националне успјехе који су услиједили. Можда најважнијег догађаја, млади Данило је био, још као петнаестогодишњак, свједок битке на Вртијељци 1685. године, подсјећајући "кнезове и старјешине црногорске" на овај болан догађај 22 године касније и писму свима:

„

.. Као што вам је познато, колико је само храбрих Срба, Грка, Бугара, Мађара, Нијемаца погинуло у Бечком рату... Претпостављам да ће вас многи прекоравати, али не брините о томе и немојте никоме одговарати, као племенити и познати хајдуци који погинуше.. на Вртијељци... На Митров-дан, 25. у мјесецу, 1714

”

даље ...

Остале изабране биографије

уреди