Портал:Црна Гора

Портал ЦРНА ГОРА

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Црна Гора је од завршетка Првог свјетског рата била саставни дио заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. Црна Гора је обновила своју државност.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Више о Црној Гори ...

уреди

Изабрани чланак

Врх Ловћена са маузолејем Петра II Петровића Његоша

Црна Гора је земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На западу је дијели море од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус престонице (пријестолнице).

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савета Европе и Уније за Медитеран. Такође је кандидат за члана у Европској унији и НАТО пакту.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државне заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савета Европе.

Модерна држава Црна Гора обухвата некадашњу Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, дио Старе Србије и Приморје, у којем је најзначајнија Бока которска.

Даље...

уреди

Изабрана слика

Портал:Црна Гора/Слика јул 2019.

остале изабране слике

уреди

Да ли сте знали

... да је Октоих, најстарија штампана књига у јужних Словена, штампан на Цетињу 1494?
... да је Црна Гора као руски савезник објавила рат Јапану 1904?
... да је Црна Гора проглашена за еколошку државу 1992?
... да је Цетиње најкишнији град у Европи?
... да је Стефан Немања рођен у Рибници, данашњој Подгорици?
... да је Митрополија црногорско-приморска пресељена на Цетиње 1485?
... да је први Јужни Словен који је опловио свијет био Стеван Вукотић из Братешића (Грбаљ)?
... да се у Рисну налазила престоница илирске краљице Теуте?

уреди

Помозите и Ви

Задаци:

Потребни чланци: Предраг Булатовић, Бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату, Бланимир Шћепановић, Толоши, Данијел Поповић, Небојша Медојевић, Милица Пејанов-Ђуришић, Перо Томов Петровић, Беран-крш, Ковач (планина), Милорад Кривокапић, Иван Стругар, Дечић, крстач, Нахије Црне Горе, Стеван Перков Вукотић, Хидроелектрана Мратиње, Коник

Сређивање: Барска надбискупија, Цетиње, Бока Которска након пада Млетачке републике, Историја Црне Горе, Пеко Павловић, Књажевина Црна Гора,

Клице: Жабљак Црнојевића

Потребне слике: Андријевица, Бијело Поље, Доклеа, Доброта, Шавник, Плужине, Суторман, Милочер, Грбаљ, Петњица.

уреди

Изабрана биографија

Патријарх српски Варнава (световно Петар Росић; Пљевља, 29. август/10. септембар 1880 — Београд, 23. јул 1937) је био 40. патријарх Српске православне цркве

За време турске управе у Старој Србији митрополит је стекао нарочитих заслуга на буђењу и јачању српске националне свести у борби с бугарском и грчком пропагандом. По завршетку Балканских ратова и ослобођењу Јужне Србије, а нарочито по одласку егзархијских епископа (1913.), Варнава је управљао и Битољском и Охридском епархијом, као и једним делом Струмичке епархије, где је уредио целу Српску цркву у јужним крајевима проширене државе. У Првом светском рату је морао да напусти Јужну Србију, где је заједно са српским народом и војском прешао преко Албаније на Крф. После рата, по жељи српске владе, је отишао је у Русију, у дипломатску мисију. Када је 1920. успостављена јединствена Српска патријаршија, Варнава је 17. новембра 1920. изабран за митрополита скопског. За патријарха Српске православне цркве изабран је 12. априла 1930. године.

Варнава Росић постао је у тридесетој години живота епископ, у четрдесетој митрополит, а у педесетој патријарх. На челу СПЦ био је само седам година, од 1930. до 1937. године.

Краљ Александар I Карађорђевић као да није знао за његове речи: „Нисам довољно послушан да бих био заповедник“, па је веровао да је у Варнави добио послушног патријарха, који ће цркву учинити сервилним слугом државе како је то био обичај у Србији. Уместо тога, Варнава је од расцепкане СПЦ у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја, новим Уставом цркве и строгим правилима устројио СПЦ на модеран начин и успео да је одвоји од државе. Током те реорганизације формиране су две нове епархије, Загребачка и Мукачевска, тако да је у састав Српске цркве улазило укупно 27 епархија, са викарном Скадарском епархијом у Албанији.

Варнава је живео у тешка и несигурна времена доласка нациста на власт у Немачкој, убиства краља Александра и Шпанског грађанског рата. Показао се постојаним и чврстим, нарочито приликом покушаја стварања конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Био је непопустљив, не зато што је начелно био против конкордата, него зато што је сматрао да тај споразум фаворизује католичку и исламску вероисповест на рачун других верских заједница у Југославији. Преминуо је изненада и мистериозно у 57. години живота у Београду, 23. јула 1937.

даље ...

Остале изабране биографије

уреди