Портал Црна Гора

Грб Црне Горе
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Застава Црне Горе

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Као Дукља, стекла је независност од Византије 1042. а под влашћу Војислављевића уздигнута је на степен краљевине, чији је први краљ био Михаило I Војислављевић. Наслиједио га је Константин Бодин, након чије смрти је престала да постоји краљевина. Током 12. вијека, Стефан Немања је освојио област која се након Војислављевића називала Зета и у саставу Немањића била је све до смрти цара Уроша нејаког, након чега је власт преузела династија Балшића. Територијом су касније владали српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, након чега је власт преузела династија Црнојевића. Године 1496. Зета је пала под власт Османског царства, гдје је имала посебан статус, али је народ изазивао разне буне одбијајући да прихвати османску власт. Године 1697. на власт је дошао Данило Петровић Његош, родоначелник династије Петровићи Његоши, чиме је почео период владавине цетињских митрополита. За вријеме владавине Данила I Петровић Његоша, Црна Гора је уздигнута на степен књажевине, а за вријеме Николе Петровић Његоша након што је побиједила османску војску у биткама код Вучјег дола и на Фундини, на Берлинском конгресу 1878. призната јој је независност.

Године 1905. донесен је први Устав, а 1910. Црна Гора је постала краљевина. Током Првог свјетског рата краљ Никола је побјегао у егзил 1916. а након завршетка рата, на Подгоричкој скупштини је донесено неколико одлука: збацивање краља Николе и династије Петровића Његоша у корист династије Карађорђевића, уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом и исказивање подршке уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Првобитно је била у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је држава касније промијенила назив у Краљевина Југославија, а затим у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Након отцјепљења других држава током 1990-их, остала је у заједници са Србијом у Савезној Републици Југославији, која је касније промијенила назив у Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. постала је независна држава.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Изабрани чланак

Слика недеље

Теме

Вијести

Биографија

Момир Булатовић
Момир Булатовић

Момир Булатовић (Београд, 21. септембар 1956) је био председник Црне Горе од 1990. до 1998. и председник Савезне владе од 1998. до 2000.

Потиче из официрске породице. Пошто се због природе очевог посла породица често селила, Момир је основну и средњу школу завршио у Задру. У Црну Гору долази 1975. године и у тадашњем Титограду, сада Подгорици, уписује Економски факултет. По дипломирању постао је асистент на свом факултету на предмету Политичка економија и стекао титулу магистра економских наука.

Политиком се бавио у омладинској и студентској организацији. 1989. године изабран је за председника Председништва СК Црне Горе а председник Црне Горе постаје на првим вишестраначким изборима 1990. године. После осам година на челу републике и сукоба у врху своје Демократске Партије Социјалиста, чији је председник био од оснивања, Момир Булатовић губи на председничким изборима од свог дотадашњег сарадника и премијера Црне Горе Мила Ђукановића. Обојицу их је предложила ДПС али два различита крила. Крило са Булатовићевим присталицама, због забране коришћења имена ДПС бива принуђено да узме ново име- Социјалистичка народна партија.

Убрзо после смене 1998. године уследила је понуда Слободана Милошевића да састави кабинет на савезном нивоу где је Милошевић тада био председник. На овом положају Булатовић се задржао непуне две године. Имао је непријатну дужност да прогласи стање непосредне ратне опасности а затим и ратно стање у току бомбардовања СРЈ 1999. године.

Наредне године пред септембарске савезне изборе је подржао Милошевића. Његов СНП требало је да после избора уђе у коалицију са СПС-ом и ЈУЛ-ом а Булатовић је био кандидат за премијера. ДПС, СДП, НС и ЛСЦГ су тада бојкотовали савезне изборе па је СНП олако освојила 27 од 30 мандата намењених за Црну Гору.

Када је Милошевић изгубио у трци за председника од Војислава Коштунице, једини могући коалициони партнер ДОС-у могао је бити СНП. Тада долази до преокрета у највећем делу вођства СНП и они одустају од кандидатуре Булатовића за савезног премијера а предлажу тадашњег потпредседника Зорана Жижића да дође на чело Савезне владе. Булатовић је по други пут напустио сопствену партију коју је основао и чији је био први председник. Момирове присталице су формирале Народну Социјалистичку Странку. Момир Булатовић се повукао из политике и посветио изради докторске дисертације.

Да ли сте знали

Уредници

Помозите и Ви

Информације

Добри чланци

Остали портали на српској википедији