Барска надбискупија

Барска надбискупија је надбискупија Католичке цркве.

Которска бискупија

Барска надбискупија

Надлежни надбискуп је монсињор Рок Ђонлешај, а сједиште надбискупије се налази у Бару.

ИсторијаУреди

Није познато када је у Дукљи основана бискупија. На Сабору у Халкедону 451. налазио се и диоклијски бискуп Евандро, али по свој прилици фригијске Диоклије. За папе Гргура I (590—604) дукљански се бискуп налазио под скадарским, а за цара Лава III (717—741) потпао је под драчког митрополита. У 9. вијеку Дукља је добила надбискупа.

У 11. вијеку основана је надбискупија у Бару (Antibarum), и надбискуп јој се назива archiepiscopus diocliensis atque antibarensis ecclesiae. Његова се митрополитска власт, према були папе Александра II од 18. марта 1067. ширила по Дукљанској, Которској, Палачкој, Свачкој, Скадарској, Дриваској, Пилотској, Српској или Рашкој, Босанској и Травунској бискупији.

Не зна се сигурно када су дукљанско-барски надбискупи постали српски примаси. Утврђено је да се од 16. вијека несметано називају Serbiae primas (примас Србије) и totius regni Serviae primas (примас свег краљевства српског). На молбу дукљанско-барског надбискупа Милиновића, папа Лав XIII му је 7. марта 1902. изричито одобрио да се тим називом и даље служи.

Почетком 20. вијека, Дукљанско-барска надбискупија бројала је око 18.000 католичких душа, 18 жупа, 16 свештеника (7 свјетовних и 9 фрањеваца).

НадбискупиУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Божић, Иван (1982). „Потискивање православља”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 278—288.
Јевтић, Атанасије (1991). „О унијаћењу на територији Српске православне цркве” (PDF). Теолошки погледи. 24 (1-4): 131—146.
Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
Ћирковић, Сима (2000). „Archiepiscopus Craynensis”. Историјски записи. 73 (1-2): 47—54.