Барска надбискупија
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Барска надбискупија је надбискупија Католичке цркве.
Надлежни надбискуп је монсињор Рок Ђонлешај, а сједиште надбискупије се налази у Бару.
ИсторијаУреди
Није познато када је у Дукљи основана бискупија. На Сабору у Халкедону 451. налазио се и диоклијски бискуп Евандро, али по свој прилици фригијске Диоклије. За папе Гргура I (590—604) дукљански се бискуп налазио под скадарским, а за цара Лава III (717—741) потпао је под драчког митрополита. У 9. вијеку Дукља је добила надбискупа.
У 11. вијеку основана је надбискупија у Бару (Antibarum), и надбискуп јој се назива archiepiscopus diocliensis atque antibarensis ecclesiae. Његова се митрополитска власт, према були папе Александра II од 18. марта 1067. ширила по Дукљанској, Которској, Палачкој, Свачкој, Скадарској, Дриваској, Пилотској, Српској или Рашкој, Босанској и Травунској бискупији.
Не зна се сигурно када су дукљанско-барски надбискупи постали српски примаси. Утврђено је да се од 16. вијека несметано називају Serbiae primas (примас Србије) и totius regni Serviae primas (примас свег краљевства српског). На молбу дукљанско-барског надбискупа Милиновића, папа Лав XIII му је 7. марта 1902. изричито одобрио да се тим називом и даље служи.
Почетком 20. вијека, Дукљанско-барска надбискупија бројала је око 18.000 католичких душа, 18 жупа, 16 свештеника (7 свјетовних и 9 фрањеваца).
НадбискупиУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- ...
- Ђовани Плано Карпини (1248–1252)
- ...
- Андрија (надбискуп) (1307–1324)
- Гијом Адам (1324–1341)
- ...
- Андрија Змајевић (1671–1694)
- ...
- Карло Потен (1855—1886)
- Шимун Милиновић (1886–1910)
- Никола Добречић (1912–1955)
- Александар Токић (1955–1979)
- Петар Перколић (1979–1997)
- Зеф Гаши (1998–2016)
- Рок Ђонлешај (2016–)
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Божић, Иван (1982). „Потискивање православља”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 278—288.
- Јевтић, Атанасије (1991). „О унијаћењу на територији Српске православне цркве” (PDF). Теолошки погледи. 24 (1-4): 131—146. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 01. 10. 2020. Приступљено 29. 01. 2019.
- Митровић, Катарина (2011). „Сукоб барског архиепископа и которског епископа око јурисдикције над католичким парохијама у средњовековној Србији”. Споменица академика Симе Ћирковића. Београд: Историјски институт. стр. 289—305.
- Mitrović, Katarina (2015). Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće-1571). Cetinje: Ministarstvo kulture Crne Gore.
- Митровић, Катарина (2017). „Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља”. Српска краљевства у средњем веку. Краљево: Град Краљево. стр. 47—83.
- Митровић, Катарина (2019). „Барска (архи)епископија у држави Бодинових наследника”. Црквене студије. 16 (2): 477—499.
- Митровић, Катарина (2021). „Барска архиепископија у Латеранским регистрима папе Иноћентија VII (1404-1406)”. Између Подунавља и Средоземља. Ниш: Центар за црквене студије. стр. 241—262.
- Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
- Ћирковић, Сима (2000). „Archiepiscopus Craynensis”. Историјски записи. 73 (1-2): 47—54.
Барска надбискупија на Викимедијиној остави. |