7. март
датум
7. март (07.03) је 66. дан у години по грегоријанском календару (67. у преступној години). До краја године има још 299 дана.
Садржај
ДогађајиУреди
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 321. — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане.
- 1573. — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака.
- 1793. — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији.
- 1814. — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона.
- 1876. — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон.
- 1914. — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.
- 1936. — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
- 1945. —
- Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
- Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
- 1945. — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
- 1951. — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану.
- 1965. — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери.
- 1983. — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара.
- 1989. — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи.
- 1998. — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију.
- 2002. —
- Аријел Шарон постао премијер Израела.
- На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.
- 2003. — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.
РођењаУреди
- 1765. — Жозеф Ниепс, француски хемичар († 1833.)
- 1850. — Томаш Масарик, чехословачки државник и филозоф († 1937.)
- 1875. — Морис Равел, француски композитор († 1937.)
- 1930. — Стенли Милер, амерички биохемичар († 2007.)
- 1940. — Руди Дучке, социолог, студентски лидер († 1979.)
- 1945. — Садаказу Танигаки, јапански политичар († 1999.)
- 1951. — Ненад Стекић, атлетичар, рекордер у скоку у даљ, репрезентативац.
- Бранимир Бабарогић, некадашњи југословенски фудбалер, фудбалски судија и фудбалски радник († 2018.)
- 1954. — Јасмина Тешановић, српска феминисткиња, књижевница и политички активиста.
- 1959. — Лучано Спалети, италијански фудбалски тренер.
- 1960. — Иван Лендл, чешки тенисер.
- 1977. — Жером Фернандез, француски рукометни репрезентативац.
- 1984. — Метју Фламини, француски фудбалер.
СмртиУреди
- 322. п. н. е.. — Аристотел, старогрчки филозоф (*384. п. н. е.)
- 161. — Антонин Пије, римски цар од 138. године (* 86.)
- 1274. — Тома Аквински, италијански филозоф. (* 1225.)
- 1809. — Жан Пјер Франсоа Бланшар, француски конструктор балона. (* 1753.)
- 1932. — Аристид Бријан, француски државник. (* 1862.)
- 1959. — Артур Сесил Пигу, енглески економиста. (* 1877.)
- 1967. — Золтан Кодаљ, мађарски композитор. (* 1882.)
- 1975. — Вељко Влаховић, револуционар, теоретичар и публициста, народни херој. (* 1914.)
- 1994. — Станко Шајтинац, новинар. (* 1940.)
- 1999. — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер. (* 1928.)
- 2012. — Миодраг Миле Богдановић, грађевински инжењер, фудбалер и певач, председник Савеза естрадно- музичких уметника Србије и Академије естрадне уметности Србије. (* 1923.)