7. март
датум
7. март (07.03) је 66. дан у години по грегоријанском календару (67. у преступној години). До краја године има још 299 дана.
ДогађајиУреди
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 321 — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане.
- 1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака.
- 1793 — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији.
- 1814 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона.
- 1876 — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон.
- 1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.
- 1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
- 1945 —
- Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
- Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
- 1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
- 1951 — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану.
- 1965 — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери.
- 1983 — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара.
- 1989 — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи.
- 1998 — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију.
- 2002 —
- Аријел Шарон постао премијер Израела.
- На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.
- 2003 — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.
РођењаУреди
- 1765 — Жозеф Нисефор Нијепс, француски хемичар. († 1833)
- 1850 — Томаш Масарик, чехословачки државник и филозоф. († 1937)
- 1875 — Морис Равел, француски композитор. († 1937)
- 1922 — Олга Ладиженскаја, руска математичарка. († 2004)
- 1930 — Стенли Милер, амерички биохемичар. († 2007)
- 1940 — Руди Дучке, немачки социолог. († 1979)
- 1945 — Садаказу Танигаки, јапански политичар. († 1999)
- 1951 — Ненад Стекић, српски атлетичар, рекордер у скоку у даљ, репрезентативац.
- 1951 — Бранимир Бабарогић, српски фудбалски голман, фудбалски судија и фудбалски радник. († 2018)
- 1954 — Јасмина Тешановић, српска феминисткиња, књижевница и политичка активисткиња.
- 1960 — Иван Лендл, чешки тенисер.
- 1973 — Ендру Хејг, енглески редитељ, сценариста и продуцент.
- 1977 — Жером Фернандез, француски рукометаш.
- 1980 — Лора Припон, америчка глумица.
- 1984 — Метју Фламини, француски фудбалер.
- 1990 — Терико Вајт, амерички кошаркаш.
СмртиУреди
- 322. п. н. е. — Аристотел, старогрчки филозоф (* 384. п. н. е.)
- 161 — Антонин Пије, римски цар од 138. године (* 86)
- 1274 — Тома Аквински, италијански филозоф. (* 1225)
- 1809 — Жан Пјер Франсоа Бланшар, француски конструктор балона. (* 1753)
- 1932 — Аристид Бријан, француски државник. (* 1862)
- 1959 — Артур Сесил Пигу, енглески економиста. (* 1877)
- 1967 — Золтан Кодаљ, мађарски композитор. (* 1882)
- 1975 — Вељко Влаховић, револуционар, теоретичар и публициста, народни херој. (* 1914)
- 1997 — Едвард Милс Персел, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1940)
- 1994 — Станко Шајтинац, новинар. (* 1940)
- 1999 — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер. (* 1928)
- 2012 — Миодраг Миле Богдановић, грађевински инжењер, фудбалер и певач, председник Савеза естрадно- музичких уметника Србије и Академије естрадне уметности Србије. (* 1923)
- 2017 — Ханс Георг Демелт, немачки и амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1922)