7. март

7. март (07.03) је 66. дан у години по грегоријанском календару (67. у преступној години). До краја године има још 299 дана.

ДогађајиУреди

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

321 — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане.
1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака.
1793 — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији.
1814 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона.
1876 — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон.
1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.
1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
1945 —
- Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
- Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
1951 — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану.
1965 — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери.
1983 — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара.
1989 — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи.
1998 — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију.
2002 —
- Аријел Шарон постао премијер Израела.
- На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.
2003 — За председника државне заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

РођењаУреди

1765 — Жозеф Нисефор Нијепс, француски хемичар аматер и пионир фотографије. (прем. 1833)
1850 — Томаш Масарик, чехословачки политичар, филозоф, социолог и новинар, 1. председник Чехословачке. (прем. 1937)
1875 — Морис Равел, француски композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1937)
1908 — Ана Мањани, италијанска глумица. (прем. 1973)
1922 — Олга Ладиженска, руска математичарка. (прем. 2004)^[1]
1930 — Стенли Милер, амерички хемичар. (прем. 2007)
1939 — Душан Маравић, српски фудбалер.
1940 — Руди Дучке, немачки социолог. (прем. 1979)
1951 — Ненад Стекић, српски атлетичар (скок удаљ).
1951 — Бранимир Бабарогић, српски фудбалски голман и фудбалски судија. (прем. 2018)
1954 — Јасмина Тешановић, српска феминисткиња, књижевница и политичка активисткиња.
1956 — Брајан Кранстон, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценаристкиња.
1960 — Иван Лендл, чешко-амерички тенисер.
1968 — Горан Марић, српски музичар, најпознатији као певач групе Бјесови.
1970 — Рејчел Вајс, енглеска глумица.
1971 — Питер Сарсгард, амерички глумац.
1973 — Ендру Хејг, енглески редитељ, сценариста и продуцент.
1977 — Жером Фернандез, француски рукометаш.
1980 — Лора Припон, америчка глумица.
1984 — Матје Фламини, француски фудбалер.
1990 — Терико Вајт, амерички кошаркаш.
1994 — Џордан Пикфорд, енглески фудбалски голман.
1997 — Петар Гигић, српски фудбалер.

СмртиУреди

322. п. н. е. — Аристотел, старогрчки филозоф (рођ. 384. п. н. е.)
161 — Антонин Пије, римски цар од 138. године (рођ. 86)
1274 — Тома Аквински, италијански филозоф. (рођ. 1225)
1809 — Жан Пјер Франсоа Бланшар, француски конструктор балона. (рођ. 1753)
1932 — Аристид Бријан, француски државник. (рођ. 1862)
1959 — Артур Сесил Пигу, енглески економиста. (рођ. 1877)
1967 — Золтан Кодаљ, мађарски композитор. (рођ. 1882)
1975 — Вељко Влаховић, револуционар, теоретичар и публициста, народни херој. (рођ. 1914)
1997 — Едвард Милс Персел, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1940)
1994 — Станко Шајтинац, новинар. (рођ. 1940)
1999 — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер. (рођ. 1928)
2012 — Миодраг Миле Богдановић, грађевински инжењер, фудбалер и певач, председник Савеза естрадно- музичких уметника Србије и Академије естрадне уметности Србије. (рођ. 1923)
2017 — Ханс Георг Демелт, немачки и амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1922)

Празници и дани сећањаУреди

Српска православна црква слави:

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ Struwe, Michael (2003). „Olga Ladyzhenskaya: A Life-Long Devotion to Mathematics”. Ур.: Hildebrandt, Stefan; Karcher, Hermann. Geometric Analysis and Nonlinear Partial Differential Equations. Berlin: Springer. стр. 1. ISBN 978-3-54044-051-2.

[1] Struwe, Michael (2003). „Olga Ladyzhenskaya: A Life-Long Devotion to Mathematics”. Ур.: Hildebrandt, Stefan; Karcher, Hermann. Geometric Analysis and Nonlinear Partial Differential Equations. Berlin: Springer. стр. 1. ISBN 978-3-54044-051-2.

[1]