Март

трећи месец у години по јулијанском и грегоријанском календару
март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
 

Март је трећи месец у години и има 31 дан. Почетак пролећа се обележава 20. дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара. По Црквеном рачунању циклуса времена је седми месец.

Персонификација месеца је Баба Марта. Због променљивог времена, у коме се у једном дану могу изређати годишња доба[1], месец може бити назван "варљиви март".

Порекло речи или етимологијаУреди

Март је добио име по римском божанству рата - Марсу (Martius). Зато се овај месец сматра нарочито повољним за војна дејства. У старом Риму беше први месец у години.

Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и БЛАГОВЕШТЕЊСКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА; био је познат и као "Ветрени".[2] Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а њихови гласовни ликови показују да су прошли кроз грчко посредство.[3]

Хрвати га називају ОЖУЈАК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Украјинцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВІК, а староруси ПРОТАЉЊИК.

Верски календариУреди

Хришћански празнициУреди

Исламски празнициУреди

Јеврејски празнициУреди

Историјски догађајиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", 30. март 1938, стр. 5. digitalna.nb.rs
  2. ^ "Орао", 1890. digitalna.nb.rs
  3. ^ Кончаревић, Ксенија (2022). Православље, бр. 1321. од 1. априла, Свеславенска лексема у савременом српском језику. Београд: СПЦ. стр. 39. 

Спољашње везеУреди