Словеначки језик
Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.
| словеначки језик | |
|---|---|
| slovenski jezik, slovenščina | |
 Брижински споменици, најстарији документ писан латиницом на словеначком и на неком од словенских језика (између 972. и 1039. године) | |
| Изговор | [sloˈʋenski ˈjɛzik], [sloˈʋenʃtʃina] |
| Говори се у |  Словенија Италија (Фурланија-Јулијска крајина) Аустрија (Корушка и Штајерска) Мађарска (Ваш) Хрватска |
| Регион | централна Европа, јужна Европа и југоисточна Европа |
Број говорника | око 2 милиона (недостаје датум) |
индоевропски
| |
| латиница (словеначка латиница) | |
| Званични статус | |
Службени језик у | Словенија Европска унија |
Признати мањински језик у | |
| Регулише | Словеначка академија наука и уметности (Slovenska akademija znanosti in umetnosti) |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | sl |
| ISO 639-2 | slv |
| ISO 639-3 | slv |
 Службени језик Мањински језик | |
 Распрострањеност словеначког језика | |
КарактеристикеУреди
Словеначки језик је најпознатији по томе, што је један од ријетких индоевропских језика који је сачувао, осим једнине и множине, граматички број двојину.
Словеначки језик познаје три граматичка броја: једнина, двојина, множина, шест падежа са осам деклинација: номинатив (imenovalnik), генитив (rodilnik), датив (dajalnik), акузатив (tožilnik), локатив (mestnik) и инструментал (orodnik) (вокатив у словеначком језику има исти облик као номинатив) и три граматичка рода: мушки, женски и средњи род.
ПисмоУреди
Словеначки језик користи писмо, познато као гајица, названа по Људевиту Гају, који је прилагодио из чешког писма. Словеначка гајица на словеначком језику назива се словеница, а користи се од Револуције 1848. године, до када је кориштено писмо бохоричица.
Словеначка абецеда има 25 слова: a b c č d e f g h i j k l m n o p r s š t u v z ž s, којима се записује 29 гласова.
Нарјечја и дијалектиУреди
Словеначки језик се дијели у седам дијалекатских група (narečne skupine): горењска, долењска, штајерска, панонска, корошка, приморска и ровтарска. Словеначки језик спада у језике са највише дијалеката и поддијалеката, у односу на број говорника и распрострањеност језика. Дијалекти се међусобно много разликују, те би се тешко могли споразумјети говорници два словеначка дијалекта.
- Долењска дијалекатска група:
- сјевернобелокрањско нарјечје
- долењско нарјечје
- источнодолењско поднарјечје
- јужнобелокрањско нарјечје
- костелско нарјечје
- кочевско нарјечје
- горењска дијалекатска група:
- горењско нарјечје
- источногорењско поднарјечје
- селшко нарјечје
- горењско нарјечје
- корошка дијалекатска група:
- панонска дијалекатска група:
- халошко нарјечје
- прекмурско нарјечје
- прлешко нарјечје
- словенскогоришко нарјечје
- приморска дијалекатска група:
- бришко нарјечје
- чишко нарјечје
- истарско нарјечје
- рижанско поднарјечје
- шавринско поднарјечје
- крашко нарјечје
- бањшко поднарјечје
- надишко нарјечје
- нотрањско нарјечје
- обсошко нарјечје
- резијанско нарјечје
- терско нарјечје
- ровтарска дијалекатска група:
- церкљанско нарјечје
- чрновшко нарјечје
- хорјулско нарјечје
- пољански нарјечје
- шкофјелошко нарјечје
- толминско нарјечје
- башко поднарјечје
- штајерска дијалекатска група:
- јужнопохорско нарјечје
- козјашко поднарјечје
- козјанско-бизељско нарјечје
- посавско нарјечје
- загорско-трбовељско поднарјечје
- севнишко-кршко поднарјечје
- лашко поднарјечје
- средњесавињско нарјечје
- средњештајерско нарјечје
- згорњесавињско нарјечје
- солчавско поднарјечје
- јужнопохорско нарјечје
