Словеначки језик

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

словеначки језик
slovenski jezik, slovenščina
Брижински споменици, најстарији документ писан латиницом на словеначком и на неком од словенских језика (између 972. и 1039. године)
Изговор	[sloˈʋenski ˈjɛzik], [sloˈʋenʃtʃina]
Говори се у	Словенија Италија (Фурланија-Јулијска крајина) Аустрија (Корушка и Штајерска) Мађарска (Ваш) Хрватска
Регион	централна Европа, јужна Европа и југоисточна Европа
Број говорника	око 2 милиона (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски балтословенски словенски јужнословенски словеначки језик
Писмо	латиница (словеначка латиница)
Званични статус
Службени језик у	Словенија Европска унија
Признати мањински језик у	Аустрија Мађарска Италија
Регулише	Словеначка академија наука и уметности (Slovenska akademija znanosti in umetnosti)
Језички кодови
ISO 639-1	sl
ISO 639-2	slv
ISO 639-3	slv
Словеначки језик   Службени језик   Мањински језик
Распрострањеност словеначког језика

Карактеристике

Словеначки језик је најпознатији по томе, што је један од ријетких индоевропских језика који је сачувао, осим једнине и множине, граматички број двојину.

Словеначки језик познаје три граматичка броја: једнина, двојина, множина, шест падежа са осам деклинација: номинатив (imenovalnik), генитив (rodilnik), датив (dajalnik), акузатив (tožilnik), локатив (mestnik) и инструментал (orodnik) (вокатив у словеначком језику има исти облик као номинатив) и три граматичка рода: мушки, женски и средњи род.

Писмо

Словеначки језик користи писмо, познато као гајица, названа по Људевиту Гају, који је прилагодио из чешког писма. Словеначка гајица на словеначком језику назива се словеница, а користи се од Револуције 1848. године, до када је кориштено писмо бохоричица.

Словеначка абецеда има 25 слова: a b c č d e f g h i j k l m n o p r s š t u v z ž s, којима се записује 29 гласова.

Нарјечја и дијалекти

Словеначки језик се дијели у седам дијалекатских група (narečne skupine): горењска, долењска, штајерска, панонска, корошка, приморска и ровтарска. Словеначки језик спада у језике са највише дијалеката и поддијалеката, у односу на број говорника и распрострањеност језика. Дијалекти се међусобно много разликују, те би се тешко могли споразумјети говорници два словеначка дијалекта.

• Долењска дијалекатска група:
  • сјевернобелокрањско нарјечје
  • долењско нарјечје
    • источнодолењско поднарјечје
  • јужнобелокрањско нарјечје
  • костелско нарјечје
  • кочевско нарјечје
• горењска дијалекатска група:
  • горењско нарјечје
    • источногорењско поднарјечје
  • селшко нарјечје
• корошка дијалекатска група:
  • межишко нарјечје
  • обирско нарјечје (Аустрија)
  • подјунско нарјечје (Аустрија)
  • рожанско нарјечје (Аустрија)
  • сјевернопохорско-ремшнишко нарјечје
  • зиљско нарјечје (Аустрија, Италија)
    • крањскогорско поднарјечје
• панонска дијалекатска група:
  • халошко нарјечје
  • прекмурско нарјечје
  • прлешко нарјечје
  • словенскогоришко нарјечје
• приморска дијалекатска група:
  • бришко нарјечје
  • чишко нарјечје
  • истарско нарјечје
    • рижанско поднарјечје
    • шавринско поднарјечје
  • крашко нарјечје
    • бањшко поднарјечје
  • надишко нарјечје
  • нотрањско нарјечје
  • обсошко нарјечје
  • резијанско нарјечје
  • терско нарјечје
• ровтарска дијалекатска група:
  • церкљанско нарјечје
  • чрновшко нарјечје
  • хорјулско нарјечје
  • пољански нарјечје
  • шкофјелошко нарјечје
  • толминско нарјечје
    • башко поднарјечје
• штајерска дијалекатска група:
  • јужнопохорско нарјечје
    • козјашко поднарјечје
  • козјанско-бизељско нарјечје
  • посавско нарјечје
    • загорско-трбовељско поднарјечје
    • севнишко-кршко поднарјечје
    • лашко поднарјечје
  • средњесавињско нарјечје
  • средњештајерско нарјечје
  • згорњесавињско нарјечје
    • солчавско поднарјечје